Nikšićanka Anđela Mijajlović odmalena je okružena kućnim ljubimcima, tako da nikoga nije iznenadila njena odluka da upiše srednju školu za veterinarskog tehničara. Nije ih iznenadilo ni kada je odlučila da se bavi grumingom i otvori salon za pse.
“Odmalena smo imali kućne ljubimce, tako da mi je život nekako nezamisliv bez njih. U našoj kući je uvijek bilo minimun tri mačke, pet-šest kučića, papagaj. Najdraži kućni ljubimac mi je mačak Hugo i labradorka koja je kod nas živjela 15 godina. Oni su mi bili posebni”, kaže dvadesettrogodišnja Anđela dok trogodišnjem kovrdžavom bišonu, Naniju, sređuje frizuru.
Anđela je završila srednju školu za veterinarskog tehničara i radeći u veterinarskoj ambulanti susrela se i sa poslom grumera.
“Kad sam vidjela kako to izgleda i da je možda i bolja opcija od ambulante, odlučila sam da krenem tim putem. Grumingom se intnezivno bavim godinu, mada sam u ambulanti gdje sam radila takođe pomagala. U ovom poslu imam manju komunikaciju s ljudima, a više vremena provedem sa životinjama i to je ono što mi više odgovara”, priznaje Anđela koja je u avgustu otvorila salon.
Više puta se dešavalo da je morala da psima “otvara pogled na svijet”.
“Više puta su dovodili pse koji zbog dužine dlaka ne vide, koji su ućebani pa moraju da idu skroz na kratko. Njima je to opterećenje, koža ne može da im diše, a stvara se i zdravstveni problem. Kad sredim takvog psa, bilo je slučajeva da vlasnici vrište ili plaču od sreće, ali i da ne prepoznaju psa pa da me pitaju da li je to uopšte njihov pas. Mogu da shvatim da pojedini ljudi nemaju vremena da se posvete psu, ali zato i postojimo mi koji se bavimo time”.
Dodaje da žene češće dovode pse, a da se dešava da kada muškarci dovedu kućnog ljubimca na sređivanje frizure, inicijator posjete salonu je uglavnom žena.
“Neki ljudi očekuju da kada dovedu psa jednom u pola godine da dobiju neki veliki rezultat. Ali, to je nemoguće. Ima dosta ljudi koji često dovode kučiće. Čini mi se da je najveći problem to što su ljudi neupućeni. Kada im se skrene pažnja koliko je redovno održavanje frizure bitno, obično to prime k znanju pa popravimo situaciju”.
Iako su i manje rase pasa zahtjevne kada je frizura u pitanju, Anđela ističe da su najzahtjevniji “veliki psi koji imaju dugu dlaku” - čau čau, haski, samojed. Sa osmijehom priznaje i ko su joj najnemirnije i najtvrdoglavije mušterije.
“Što se tiče malih rasa, najnemirniji su maltezeri, a što se tiče velikih, čau čau. Tvrdoglavi su i s njima se teško izlazi na kraj, ali posao mora da se završi. Vlasnici kada dovedu psa uglavnom ga ostave i nakon dva sata dođu za njega. Bolje je tako jer pas kad je vlasnik tu bude previše opušten i pravi problem. Jedino kada mi dovedu psa od 50 kilograma, onda ostanu da mi pomognu jer ne mogu sama tolikog psa da podignem”.
Priznaje da joj se desilo i da mušterija ode kući nesređene frizure.
“Desilo se da ne mogu da izađem na kraj s psom i onda sam zvala vlasnika da dođe po njega. Ako ne mogu da izađem na kraj s psom ni kad je vlasnik tu, ni kada nije, neću da mučim ni psa, ni sebe. Nema potrebe da se pas povrijedi. Razlozi mogu biti različiti. Može biti da su takvi psi imali traume odmalena, jer prvi dolasci kod grumera su jako bitni. A može da bude i do vlasnika - do vaspitavanja tog psa. Ako vlasnik nema autoritet i pas ne zna šta je to, ja ću sigurno da imam problem sa takvim psom”.
Prvi popis pasa koji je u Nikšiću sproveden u periodu od 17. avgusta 2022. do 26. januara 2023. godine, u partnerstvu Udruženja “Korina” i Opštine Nikšić, pokazao je da svako šesto domaćinstvo drži psa. Popisom je identifikovano 5.858 vlasničkih pasa u 3.643 domaćinstava, a skoro 70 odsto domaćinstava drži po jednog psa.
“Da bi se održala lijepa frizura, potrebno je da se pas bar jednom u dvije nedjelje okupa i da se ošiša jednom u mjesec, mjesec i po. Vlasnicima pasa bih preporučila da svoje kućne ljubimce redovno četkaju kod kuće, da vode računa o njima, da ih ne kupaju šamponima za ljude, jer nemamo isti pH kože, pa možemo stvoriti kod psa iritaciju kože, svrab. Ne mora to da bude najskuplja kozmetika, ali da bude ona koja je njima namijenjena”, savjetuje mlada grumerka.
Ljubimci traže pažnju
Kada je Švrćo, koga su svi počeli da zovu Nani pa mu je ubrzo nadimak postao i zvanično ime, stigao kod Zorane Jelovac, imao je tri mjeseca. Danas ima tri godine i njegova vlasnica priznaje da joj je dan nezamisliv bez njenog kovrdžavog bišona.
“Zahtjevno je imati kućnog ljubimca, ako hoćete da ih držite kako treba, jer im se mora posvetiti pažnja. Ali, ko voli životinje i zaista želi da ima kućnog ljubimca, onda ništa nije teško. Dosta je ljudi koji imaju kućne ljubimce i drže ih baš kako treba”, smatra Zorana.
Nani je Anđelina redovna mušterija.
“Vodim ga kod Anđele svakih deset dana na kupanje, a na šišanje kad je potrebno. Svako veče peremo šape, zubiće. Kad ga ja kupam, nemiran je, a kad ga ona kupa, dobar. Ne voli vodu kada je kod mene, ali kod Anđele voli. Voli da se četka, češlja, fenira. Prije nego što je Anđela otvorila salon, vodila sam ga kod drugih žena. Kod pojedinih je išao srećno i nije ga bilo strah, ali bilo je i onih gdje bih kod Nanija vidjela veliki strah kada ga uzmem od njih, što znači da nešto nije bilo kako treba”.
Bonus video:
