Crna Gora je u prvom kvartalu ove godine (januar-mart) imala najmanji rast bruto domaćeg proizvoda u regionu od 1,1 odsto. Srbija je imala rast od 3,5 odsto, Hrvatska 2,7, Slovenija 2,5 i Makedonija dva odsto. Za Bosnu i
Hercegovinu, Kosovo i Albaniju nisu saopšteni podaci, ali su ranije projekcije da će rast u tim zemljama biti dva do tri odsto.
Prema podacima koje je Monstat juče saopštio BDP je u ovom periodu u tekućim cijenama iznosio 696 miliona eura, što je za 19 miliona više u odnosu na isti period lani. Nominalna stopa rasta bila je 2,9 odsto, a realna 1,1 odsto.
Realna stopa rasta BDP-a u istom periodu prošle godine iznosila je 3,1 odsto, dok je za cijelu 2015. godinu rast bio 3,2 odsto.
Vladina prognoza je da će BDP u ovoj godini imati rast od 4,1 odsto, što, upoređujući sa prošlom godinom, znači da je prvi kvartal značajno podbacio.
Niska stopa realnog rasta u ovom periodu bila je zbog nulte inflacije, kao i zbog velikog spoljnotrgovinskog deficita. Vlada je očekivala da će ove godine izgradnja autoputa kao velika javna potrošnja značajno uticati na rast BDP-a, ali glavni radovi na ovom projektu još nijesu počeli.
I sa tom optimističnom prognozom rasta BDP, prema Vladinoj projekciji javni dug će na kraju godine iznositi 70 odsto BDP-a. Na kraju prošle godine on je iznosio 65 odsto BDP-a, ali Vlada nije pokrenula vanredne mjere iako je zakon obavezuje da to uradi kada javni dug pređe 60 odsto BDP-a. Vanredne mjere smanjenja duga, koje mogu značiti smanje javne potrošnje i dodatno povećanje državnih dažbina, odložene su za septembar kada će Monstat saopštiti konačne podatke o BDP-u za kraj 2015.
Lična potrošnja domaćinstava u prvom kvartalu ove godine iznosila je 624 miliona (12 više nego lani) a potrošnja države 152 miliona (pet više nego lani). Crna Gora je u ovom periodu više uvozila roba i usluga od njenog izvoza za 315 miliona eura, dok je prošle godine ta razlika bila manja - 258 miliona. Povećanje deficita od 57 miliona eura, prema podacima Monstata, ublaženo je rastom “promjena zaliha” sa 35 na 87 miliona, odnosno za 52 miliona.
Neto zarada u maju ove godine iznosila je 500 eura i za 0,2 odsto ili jedan euro je veća nego u aprilu.
U odnosu na maj prošle godine neto zarada je veća za 4,2 odsto ili 20 eura. Do rasta neto zarada došlo je od januara ove godine djelimično i zbog smanjenje dijela kriznog poreza na zarade.
Bonus video:
