Grupa manjinskih akcionara Zatvorenog investicionog fonda (ZIF) Eurofond nezadovoljni su najavom direktora Boiše Šotre da će im do kraja januara biti isplaćena prva rata od 20 odsto ukupnog potraživanja i najavili da će zaštitu svojih prava tražiti pred sudom. Rok za isplatu cijelog duga istekao je u decembru, godinu od podnošenja zahtjeva.
“Smatrali smo da će nesaglasni akcionari u cjelosti biti isplaćeni u Zakonom predviđenom roku od godinu dana. Zakon o investicionim fondovima jasno propisuje pravo akcionara na otkup akcija i u kojim rokovima. Nijednim propisom nije predviđena isplata nesaglasnih akcionara u ratama. Tog stanovišta je i Komisija za hartije od vrijednosti”, saopštio je “Vijestima” advokat grupe manjinskih dioničara Pavle Radonjić.
Nesaglasni vlasnici akcija ZIF Eurofond, njih oko 15 odsto, tražili su u decembru 2014. da im za izlazak iz fonda, bude isplaćeno ukupno oko 5,7 miliona eura, ili oko 14 centi po akciji, koliko je iznosio tromjesečni prosjek neto vrijednost jedne akcije. Nezadovoljnim akcionarima do kraja januara biće isplaćeno ukupno nešto više od milion eura.
Radonjić je naveo da su se do posljednjeg dana nadali da će fond ispuniti zakonsku obavezu i čekali, ali i da im poslije ovakve najave predstavnika Fonda, ne ostaje ništa drugo do da zaštitu svojih prava zatraže pred nadležnim sudom.
“Manjinskim akcionarima posebno nije jasno kako je, i po kojoj logici fond, od prihodovanih skoro osam miliona eura od prodaje akcija Crnogorskog elektroprenosnog sistema i Jugopetrola, samo jedan milion namijenio za isplatu manjinskim akcionarima, u vidu prve rate”, dodao je Radonjić.
Fond je krajem decembra i u prvim danima 2016. godine prodao na Montenegroberzi akcije CGES-a i Jugopetrola za 7,7 miliona eura.
Šotra je objasnio da su 1,5 miliona eura morali odmah da vrate banci u Lihtenštajnu, da će prema državi i KHOV izmiriti sva zaostala dugovanja u iznosu od oko 2,23 miliona eura, a da će dio prihodovanog novca biti reinvestiran u druge akcije, kako bi se sačuvala imovina fonda.
Na vanrednoj skupštini fonda zakazanoj za sredinu februara trebalo bi da se odluči o poslovno investicionoj politici ZIF Eurofonda, u svrhu obezbjeđivanja novca za isplatu akcionara.
“Šotra pominje da 2,2 miliona treba da plate državi i 1,5 miliona banci. A šta je sa ostalim novcem. Takođe, smatramo da je neto vrijednost imovine jasno utvrđena izvještajima fonda i da se ista ne može mijenjati na vanrednoj, ili bilo kojoj drugoj skupštini. Smatramo da je vrijednost akcija, takođe, utvrđena i da po njoj akcionari moraju biti isplaćeni”, istakao je Radonjić, koji je kazao da su se nadali dogovoru sa fondom i ispunjenju zakonske obaveze.
Bonus video:
