Crna Gora narednu godinu, kada su u pitanju finansije, dočekuje stabilno, saopštio je ministar finansija, Darko Radunović i dodao da se mora sačuvati fiskalna stabilnost i ući u trend smanjenja budžetskog deficita.
Radunović je u Skupštini, drugog dana rasprave o Predlogu završnog računa za prošlu godinu, rekao da Crna Gora narednu godinu dočekuje stabilno, ali da će 2020. morati da izađe na međunarodno tržište.
„Nama je naredna godina - godina prektretnice. Mi u toj godini moramo sačuvati fiskalnu stabilnost i ući u trend smanjenja budžetskog deficita na ispod tri procentna poena, jer više ne možemo kršiti limit po našim zakonima i Mastrihtskim kriterijumima“, kazao je Radunović.
On je, govoreći o javnom dugu, dodao da bi naredne godine trebalo da se završiti autoput Bar-Boljare.
„Bojim se da će tu biti kašnjenja, ali u svakom slučaju trebalo bi da i javni dug imamo u silaznoj putanji“, poručio je Radunović.
Naredna godina će, prema njegovim riječima, biti godina strukturnih promjena.
„Moramo ući u optimizaciju broja izvršilaca u javnom sektoru. To je veliki projekat i neće ga biti lako izgurati“, smatra Radunović.
On je, odgovarajući poslaniku Demokratskog fronta (DF) Branku Raduloviću, saopštio da je Vlada prošlu godinu, sa aspekta fiskalne stabilnosti, uspjela da odradi dobro.
„Ne treba time da se hvalimo, ali smo precizno radili svoj posao“, rekao je Radunović i dodao da su i međunarodni investitori to prepoznali.
On je najavio i da je u planu reforma Poreske uprave (PU).
„U ovoj godini je uložen ogroman trud da se neke stvari riješe, između ostalih i poreski dug, koji je akumuliran prethodnu deceniju“, kazao je Radunović.
On je podsjetio da se Zakonom o reprogramu poreskih potraživanja pokušalo izaći na kraj s tom teškom temom.
„Pokušali smo u ovoj godini da reprogramiramo poreski dug kod 6,86 hiljada preduzeća. Od tog broja, njih 1,2 hiljada ne može da ispoštuje obaveze. Stoga smo krenuli u prinudnu naplatu i kod 42 firme pokrenuli stečaj“, rekao je Radunović.
On je najavio da će Ministarstvo finansija, u prvom kvartalu naredne godine, morati da pokrene stečajni postupak kod velikog broja kompanija.
„Ipak smo naplatili 71 odsto reprogramiranog duga, odnosno 42 miliona eura“, precizirao je Radunović.
Radulović je poručio Radunoviću da ne sluša uvijek Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svjetsku banku (SB).
„Oni imaju retrogradnu ideologiju 'Steži, steži kaiš, pa umri', da bi bili manji troškovi“, kazao je Radulović.
On smatra da je u redu da javni dug raste, ali da mora, mnogo više, da raste bruto domaći proizvod (BDP).
Radulović je pozvao Radunovića i da poveća plate i penzije, jer se, kako smatra, to može uraditi.
Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Branko Čavor, kazao je da je u prošloj godini ostvarena finansijska stabilnost, konsolidacija i veoma dobri makroekonomski rezultati.
„Obično građani očekuju da takvi dobri makroekonomski rezultati donesu bolji standard i kvalitet života, što je legitimno očekivanje“, saopštio je Čavor.
On je, kada je riječ o standardu, pitao kako napraviti projekciju da i zarade dobiju svoj tempo rasta.
„Tu mislim i na minimalnu zaradu, koja iznosi 193 eura. Bilo bi dobro u projekcijama predvidjeti koja bi to bila zarada s kojom bi se moglo ići da se ne ugrozi makroekonomska stabilnost“, kazao je Čavor.
Prema njegovim riječima, moglo se čuti da nije sporno da javni dug raste ako stalno raste BDP i ako ga prate neki drugi ekonomski parametri.
„Deficit je bio 5,59 odsto, po planu je sada 3,3 odsto, a u 2020. godini planira se prelazak u suficit“, precizirao je Čavor.
On je kazao da se, prema projekcijama, očekuje rast do 70 odsto javnog duga, a onda slijedi pad na 63 odsto.
„Treba raditi na ovim strateškim projekcijama i ciljevima, kako bi se obezbijedio silazni put deficita i prelazak u suficit“, smatra Čavor.
Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), Raško Konjević, kazao je da je dug u prethodne dvije godine porastao 19 odsto, plate su rasle oko 2,2 odsto, a inflacija 5,2 odsto. Nedostajuća sredstva u budžetu za prošlu godinu su 612 miliona eura.
„Nama su godišnje kamate oko 100 miliona eura. Ne možemo izaći na zelenu granu dok ne budemo imali budžetski suficit“, ocijenio je Konjević.
Prema njegovim riječima, u naredne dvije godine će faliti između 400 i 800 miliona eura da se povuče novih sredstava.
Konjević je saopštio da u firmama koji su najveći poreski dužnici, ljudi ne dobijaju plate niti te kompanije plaćaju doprinose.
„Desiće nam se da smo već izgubili 95 miliona kroz stečajne postupke, a da nam je sada i 75 miliona eura rizično“, dodao je Konjević.
On je kazao da nema šta da se čeka ako firma posljednjih 12 mjeseci ne izmiruje zarade, ni doprinose.
„Ovdje je drugi problem, jer vlasnici tih kompanija imaju jasnu političku konekciju sa partijama sa vlasti“, naveo je Konjević.
Poslanik Demokratskog fronta (DF), Janko Vučinić, saopštio je da su ukupni prihodi u budžetu za prošlu godinu ostvareni u iznosu od 2,19 milijardi eura.
„Ako bi to podijelili sa brojem stanovnika, državni aparat po stanovniku bi koštao 3,5 hiljada eura, a po četvoročlanom domaćinstvu 14 hiljada eura“, naveo je Vučinić.
On je kazao da ukoliko bi u tom domaćinstvu bio jedan zaposleni i penzioner sa prosječnom platom i penzijom, njihovi prihodi bi bili oko devet hiljada.
„Znači razlika od prihoda prema obavezama tog domaćinstva prema državi iznosi oko pet hiljada eura. U 2006. godini je obaveza države koštala 703 eura, a državni aparat za 12 godina je poskupio skoro pet puta“, dodao je Vučinić.
On je ocijenio da se budžet puni uglavnom iz džepa naroda, jer stavke koje se odnose na porez na dodatu vrijednost (PDV), akcize i takse iznose oko 51 odsto.
„Ovakav odnos ova tri poreza prema ukupnih prihodima i porezima ne može se naći nigdje drugo nego u Crnoj Gori“, smatra Vučinić.
Deficit se, kako je dodao, povećava i pitanje je do kada se može naduvavati taj balon, što će se jednog dana završiti najvjerovatnije bankrotom.
Bonus video:
