Država treba da utiče na ispunjenje ugovornih obaveza po kreditima, putem efikasnijih sudskih sporova i rješavanja bankrota, čime će doprinijeti efikasnosti ekonomskog sistema, ocijenio je predsjednik Odbora direktora Societe Generale Montenegro banke, Milorad Katnić.
On je na panelu Uloga finansijskog sektora u razvoju privrede, u okviru konferencije Efikasnost pristupanja Evropskoj uniji (EU) i unaprijeđenje regionalne konkurentnosti u Budvi, kazao da je finansijski sistem u Crnoj Gori bankocentričan.
“Banke su srce ekonomija regiona. Međutim, ako srce nije dovoljno jako, onda ni cio organizam nije zdrav. Nivo loših kredita je bolest tog organizma, jer iznosi od 15 do 25 odsto. To znači da je svaki četvrti kredit koje banke izdaju nenaplativ”, kazao je Katnić.
On je dodao da je u Crnoj Gori procenat nekvalitetnih kredita pao na 16,5, ali da u regionu on prosječno iznosi 15,7.
Katnić je, kako je saopšteno iz PKCG, dodao da ohrabruju prognoze da će u naredne tri godine privreda imati rast i da su kamatne stope značajno pale posljednjih godina.
Dvodnevnu konferenciju, koja je završena u petak, organizovala je PKCG u saradnji sa savezima ekonomista Crne Gore i Srbije.
Na panelu kojim je moderirao potpredsjednik PKCG, Ivan Saveljić, je ocijenjeno da bankarski i realni sektor ne korenspondiraju i da je to problem koji traje već pet kriznih godina.
“Privreda često nema upliva u finansijske tokove, a kada ima onda je to pod nepovoljnim uslovima. Visoka cijena finansijskih sredstava, koja se ogleda kroz kamatne stope, određuje tržišnu poziciju crnogorskih preduzeća u odnosu na konkurenciju”, kazao je Saveljić.
Sa Saveljićevom konstatacijom da banke u regionu znaju šta rade, jer posluju vodeći se profitom uvijek oprezno kalkulišući rizik plasmana sredstava, nije se saglasio predsjednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke Beograd, Zoran Petrović.
Prema njegovim riječima upravo cifre bankarskog sektora od 1990-ih pokazuju da banke nijesu znale šta rade i da su tako izazvale krizu koja je prisutna i sada.
“Naravno da je bankarski sistem konzervativan. Pogledajte naš investicioni ambijent – visoka kamatna stopa je njegov odraz. Smatram da će profitabilnost bankarskog sektora u godinama koje slijede biti mršava, tako da nije pametno investirati u njega”, rekao je Petrović.
Prema njegovim riječima, sve je manje kreditno sposobnih klijenata banaka, a godine u kojima se najavljuje rast ekonomije od dva odsto ne doprinose poboljšanju situacije.
“Bez stvaranja bolje investicione klime i većeg rasta u Evropskoj uniji (EU) nema dinamičnog rasta u regionu, a time ni smanjenja nezaposlenosti”, smatra Petrović.
Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Crnu Goru, Đulio Moreno, saopštio je da je pogrešno shvatanje da je kamatna stopa glavni problem realnog sektora da dođe do sredstava.
Pravi je problem, smatra on, pravljenje isplativih poslovnih modela, projekata koje banke mogu da podrže.
On je apelovao na poslovne banke da budu savjetnici realnom sektoru prilikom sastavljanja projekata.
“Ne gledajte na komercijalne banke kao na neprijatelje, već kao partnere koji su tu da vam pomognu da projekti ne propadnu”, poručio je Moreno.
On je ocijenio da je dobar potez ulaganje u infrastrukturu jer, između ostalog, to može privući druge investicije.
Profesor Milan Lakićević sa Ekonomskog fakulteta smatra da je potrebno da se u regionu veća pažnja posveti regulaciji finansijskog tržišta, povećanju stepena transparentnosti finansijskih izvještaja.
“Finansijski sektor podmazuje realni poput lubrikanta za djelove motora. Ako motor nema ulja on će se pokvariti, a ako ga ima premnogo opet će doći do problema. Ako nema dovoljno finansijskih proizvoda realni sektor će stati”, rekao je Lakićević.
On je dodao da realni sektor mora obezbijediti izvore finasiranja za svoj rast i razvoj.
“Nije dovoljan samo kvantitet, odnosno rast, već najveći značaj ima razvojna komponenta. Zato realnom sektoru moraju biti na raspolaganju različiti finansijski proizvodi da raste i da se razvija”, saopštio je Lakićević.
Član Nadzornog odbora Viena Insurance Group, Rudolf Ertl, govorio je o doprinosu sektora osiguranja i njegove kuće stabilnosti ekonomija u kojima posluju, kroz obezbjeđenje baze za nesmetano poslovanje.
“Preduzeća nam se sve više obraćaju da bi sačuvala svoj novac, za koji im mi nudimo bezbjednost i sigurnost”, rekao je Ertl.
On je ocijenio njihove plasmane u državne obveznice, infrastrukturu i biznis sigurnim investicijama.
Učesnici su se saglasili da su nekvalitetni krediti trenutno najveći trošak bankarskog biznisa i da se do rješenja tog problema ne može doći preko noći.
Bonus video:
