Gradnja autoputa mogla bi da dovede do sloma javnih finansija

Gradnja autoputa mogla bi da dovede do sloma javnih finansija ukoliko se nastavi postojeći trend rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) i javnog duga, upozorili su predstavnici opozicionih partija u skupštinskom Odboru za ekonomiju, finansije i budžet.

Poslanik Demokratskog fronta (DF), Milutin Đukanović, kazao je da se javne finansije kreću prema katastrofi, da javni dug iznosi oko 70 odsto BDP-a i da bi ga realizacija autoputa Bar – Boljare, koja je počela danas, mogla u naredne tri do četiri godine samo dodatno povećati.

„Benefiti od autoputa neće biti vidljivi ove, ni naredne godine. To je investicija koja se sporo vraća, u tome je suština“, kazao je Đukanović i dodao da se u Izvještaju o radu Savjeta za finansijsku stabilnost za prošlu godinu, koji su danas razmatrali članovi Odbora, navodi da je gradnja autoputa dugoročan rizik i da će uticati na visinu javnog duga.

On smatra da se u Crnoj Gori vodi takozvana “rulet ekonomija”, s obzirom na promašaje Vlade po pitanju procjena rasta BDP-a, na koji se svodi kompletna ekonomska politika zemlje.

„Ljepše im je da igraju rulet. Pa ne može slobodan strijelac imati bolje procjene od Vlade“, rekao je Đukanović.

On je od predstavnika Centralne banke (CBCG) tražio da objasne zbog čega ta institucija, Ministarstvo finansija i Monstat saopštavaju različite podatke o rastu BDP-a u prošloj godini i koji od njih su tačni.

„Monstat je nedavno saopštio da je rast BDP-a u prošloj godini bio 2,6 odsto, Ministarstvo finansija tvrdi da je 1,9 odsto, a vi u Izvještaju o radu Savjeta za finansijsku stabilnost navodite da je on bio 1,5 odsto. Možete li vi da usaglasite te cifre?“, pitao je Đukanović.

Viceguverner CBCG, Nikola Fabris, objasnio je da je stopa rasta od 2,4 odsto, koju je saopštio Monstat, zapravo nominalna, kao i da se radi o procjenama, dok će realni podaci biti poznati tek u septembru.

CBCG, prema riječima guvernera Milojice Dakića, koristi podatke Monstata.

„Posljednji zvanični podaci su pokazali da je stopa rasta BDP-a u prošloj godini bila 1,5 odsto“, kazao je Dakić.

On je dodao da CBCG u izvještaju nije imala ignorantski odnos prema procjeni uticaja gradnje autoputa na javne finansije, već da je upozorila na mogućnost njihovog opterećenja usljed realizacije tog projekta, koji će, kako je kazao, imati i pozitivne efekte.

Dakić je, komentarišući kredit za gradnju autoputa koji je uzet u američkim dolarima, ponovio da je teško predvidjeti kretanje valuta u periodu od pet ili 20 godina, ali i da postoje modeli i načini njihovog praćenja.

„CBCG stoji na raspolaganju da zajedno sa Ministarstvom finansija radi na tome“, naveo je Dakić.

Poslanik DF-a, Strahinja Bulajić, smatra da nije problem samo u visini javnog duga, već u njegovoj dinamici, s obzirom na to da je u posljednjih osam godina porastao sa oko 600 miliona na 2,44 milijarde eura.

„Tu nešto nije u redu. Treba da se objasni zbog čega je u prethodnom periodu javni dug tako rapidno porastao, a da pri tom nijesu otvorena nova radna mjesta ili preduzeća, niti su realizovani neki krupni infrastrukturni projekti. Gdje su te pare otišle?“, pitao je Bulajić.

On je naveo da „ne vidi“ da će se rast javnog duga zaustaviti, kao i da bi tim tempom do kraja godine on mogao dostići 100 odsto BDP-a.

Poslanik Pozitivne Crne Gore, Goran Tuponja, smatra da je Vlada ulaskom u realizaciju projekta autoputa ušla u nešto čiji ishod nije poznat, kao i da je Savjet za finansijsku stabilnost imao ignorantski odnos prema tom pitanju.

Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), Damir Šehović, saopštio je da je gradnja autoputa pretpostavka boljeg života u Crnoj Gori, pogotovo u njenom sjevernom regionu.

„To je najbolji mehanizam da se dođe u situaciju da se kriste razvojni potencijali sjevera“, naveo je Šehović.

On je dodao da rast BDP-a od 1,5 odsto u prošloj godini nije zadovoljavajući, ali da ohrabruju prognoze da će u ovoj biti nešto iznad tri odsto.

Poslanik Socijalističke narodne partije (SNP), Aleksandar Damjanović, tražio je objašnjenje podatka da je dobit banaka, pri smanjenoj kreditnoj aktivnosti, prošle godine porasla deset puta, dok je Veljko Zarubica iz Demokratske partije socijalista (DPS) pitao da li će pojava novih banaka na crnogorskom tržištu kapitala uticati na smanjenje kamatnih stopa.

Dakić je kazao da očekuje da će pojava novih banaka na domaćem tržištu kapitala doprinijeti povećanju konkurentnosti.

„Treba očekivati smanjenje kamatnih stopa i povećanje kreditne aktivnosti, ali CBCG na to ne može da utiče“, rekao je Dakić.

On je naveo da je Savjet konstatovao da je fiskalna stabilnost na zadovoljavajućem nivou, ali da postoje rizici. Stabilnost finansijskog sistema je sačuvana, ali su na njega uticali određeni spoljni faktori.

„Situacija sa kašnjenjem nekih infrastrukturnih projekata dovela je do toga da BDP nije mogao ostvariti rast koji je bio planiran, tako da je on u prošloj godini dostigao 1,5 odsto“, naveo je Dakić.

Javni dug je, prema njegovim riječima, ispod 60 odsto, dok je budžetski deficit ispod tri odsto, odnosno u granicama Mastrihtskih kriterijuma.

Dakić je saopštio da je bankarski sektor u prošloj godini bio likvidan solventan i stabilan, ali da su njegovi ključni problemi visok nivo nekvalitetnih kredita i kamatnih stopa, uz slabu kreditnu aktivnost.

„Nivo nekvalitetnih kredita je smanjen u prošloj godini u odnosu na 2013, ali je i dalje visok. Kamatne stope nijesu smanjene, bez obzira na tendenciju“, naveo je Dakić.

On je najavio da se priprema zakon o ograničenju kamatnih stopa čiji će nacrt biti gotov do kraja juna.

"Formirana je radna grupa za izradu zakona i očekujemo da ćemo već naredne sedmice imati radnu verziju, a do kraja juna nacrt", kazao je Dakić.

Izvještaj Savjeta za finansijsku stabilnost dobio je potrebnu većinu na sjednici Odbora, za razliku od Predloga odluke o otvaranju parlamentarne istrage i obrazovanju Anketnog odbora za prikupljanje informacija i činjenica o postupanju nadležnih državnih organa u zaštiti državne imovine i javnog interesa prilikom prodaje imovine Duvanskog kombinata (DKP), koji je podnijela grupa od 28 poslanika.

Nezavisni poslanik, Velizar Kaluđerović, je u ime predlagača podsjetio da je Predlog razmatran na Zakonodavnom odboru, koji smatra da nema pravne prepreke da se on nađe na dnevnom redu parlamenta.

Kaluđerović je objasnio da je, u skladu sa zakonom, Predlog odluke već trebalo da se nađe na dnevnom redu naredne sjednice Skupštine, ali da to nije slučaj.

On je kazao da sudski sporovi koji se vode u vezi imovine DKP-a ne mogu biti prepreka za formiranje Anketnog odbora, jer oni nemaju veze sa temom zbog koje se to tijelo formira.

Damjanović je saopštio da se Anketni odbor ne može formirati ukoliko se vode sudski sporovi vezano za njegovu tematiku, ali da u ovom slučaju to nije u pitanju.

“Navedeni sporovi se ne vode povodom činjenice, već su to imovinski sporovi između starog i novog pravnog lica, DKP i Novog duvanskog kombinata (NDKP)”, objasnio je Damjanović.

On smatra da bi predložena odluka trebalo da bude razmatrana po automatizmu.

“Činjenica je da govorimo o privatizaciji kroz stečaj u preduzeću koje je najveći poreski dužnik i da bi parlament trebalo da se upozna sa tim”, zaključio je Damjanović.