Predstavnici Vlade apelovali su na banke da sinergetskim naporima kreiraju institucionalne pretpostavke za snižavanje kamatnih stopa na kredite, koji pored stranih direktnih investicija, predstavljaju glavni generator privrednog rasta.
Potpredsjednik Vlade za ekonomsku politiku i finansijski sistem, Vujica Lazović i članovi Vlade u ekonomskom resoru, sastali su se danas sa predstavnicima banaka sa kojima su razgovarali o neto kreditnoj aktivnosti banaka i uslovima koji su neophodni da bi se povećala podrška novim rentabilnim i inovativnim projektima.
Sagovornici su analizirali pitanja od značaja za povećanje ponude novca na tržištu u ovoj godini i rizika koji utiču na visinu kamata.
"Rast ekonomije u ovoj godini biće podržan sa oko 100 miliona kreditnih sredstava iz komercijalnih banaka. Rast kredita od četiri odsto biće rezultat niže efektivne kamatne stope, čiji je trend pada započet krajem prošle godine", navodi se u saopštenju iz Kabineta Lazovića.
Banke su, kako se dodaje, otvorene prema novim projektima sve dok se ispunjavaju definisani standardi, obezbjeđuju sredstva i klijent posluje u formalnom sektoru. Podrška Vlade u investicijama u prioritetne razvojne sektore, turizam, energetika, poljoprivreda i industrija dodatno olakšava poslovanje i umanjuje rizik plasmana kreditnih sredstava banaka.
"Osim visoke likvidnosti banaka, kao preduslov veće investicione aktivnosti prepoznata je potreba smanjenja učešća nekvalitetnih kredita i dobro upravljanje rizicima. Država je posvećena unaprjeđenju poslovnog ambijenta, a konkurentnost bankarskog tržišta potrvđuje broj banaka koje posluju u Crnoj Gori i najavljeno otvaranje tri nove", navodi se u saopštenju.
Na sastanku je razgovarano i o skorom donošenju Zakona o dobrovoljnom finansijskom restrukturiranju i statusu klijenata koji otplaćuju kredite u švajcarskim francima.
"Hypo Alpe Adria banka (HAAB) koja je jedina nudila ovaj proizvod otvorena je i spremna da po direktnim zahtjevima ponudi povoljnije uslove za njihov dugoročni tretman", dodaje se u saopštenju.
Postignuta je saglasnost da se radi na definisanju modela koji će omogućiti reprogram kredita opštinama koje su nižeg fiskalnog kapaciteta, kroz dužu ročnost i niže kamate, a kroz mehanizam egalizacionog fonda.
Iz Kabineta je saopšeno da je, u konstruktivnoj atmosferi razmjene viđenja ključnih pitanja za pospješivanje rasta realnog sektora, dogovoreno periodično konsultovanje Vlade sa bankarima i konstatovan zajednički interes da svako da puni doprinos kreiranju uslova ekonomskog rasta.
Sastanku su pored Lazovića, prisustvovali i ministri finansija, ekonomije i održivog razvoja i turizma, Radoje Žugić, Vladimir Kavarić i Branimir Gvozdenović, guverner Centralne banke, Milojica Dakić i predstavnici Udruženja banaka i više poslovnih banaka.
Bonus video:
