Crna Gora nema razloga da odugovlači gradnju drugog bloka Termoelektrane (TE) i šteta je što u susret realizaciji autoputa Bar-Boljare nije izgradila barem prvu fazu fabrike cementa u Pljevljima, ocijenio je bivši ministar industrije, energetike i rudarstva, Miodrag Gomilanović.
“Drugi blok TE Pljevlja bi, zbog definisanosti projekta, mogao da bude najbrže realizovan, a daje izuzetnu sigurnost elektroenergetskom sistemu Crne Gore i smanjuje deficit električne energije. TE mora da se gradi sa svim parametrima koji maksimalno brinu o zaštiti životne sredine na prostoru na kome se gradi”, kazao je Gomilanović za Glasnik Privredne komore (PKCG).
On smatra da je realizacija autoputa Bar – Boljare opravdana, iako je ekonomija države na “dosta slabašnim plećima” kada je u pitanju finansiranje tako krupnih investicija. Opravdanje za to, kako je dodao, daju multiplikativne povoljnosti koje će se ostvariti tokom realizacije autoputa, uz dobru pripremu svih mogućih kooperanata na njegovoj izgradnji.
“Šteta što u susret toj velikoj investiciji, uz najavljenu mogućnost gradnje Jadransko – jonske magistrale i jedan broj krupnih elektroenergetskih i drugih investicionih objekata, nije izgrađena makar prva faza fabrike cementa u Pljevljima, čiji bi proizvod bio ugrađen u njih”, rekao je Gomilanović.
On je naveo da je električna energija proizvod koji Crna Gora sigurno može da plasira na strano tržište, zbog čega nema opravdanja za činjenicu da 33 godine u njoj nije izgrađen nijedan novi energetski objekat.
“To je najveći privredni propust Elektroprivrede (EPCG) i države u cjelini, jer nema opravdanja za to da se 33 godine ne gradi novi proizvodni objekat, a stalno se uvozi električna energija”, kazao je Gomilanović.
On je podsjetio da Crna Gora ima neiskorišćeni hidropotencijal od oko 70 odsto, rezerve uglja i druge resurse pogodne za proizvodnju električne energije, dok postojećoj TE Pljevlja ističe radni vijek.
“To je problem koji je teško opravdano prihvatiti. Stalni deficit električne energije i njen uvoz, uz to i platni deficit države, a resursi neiskorišćeni. Tu nije u pitanju pojedinačna odgovornost, već realizacija sazrele svijesti da nema daljeg odlaganja”, poručio je Gomilanovć.
On je dodao da 90-tih godina prošlog vijeka nijesu bila pogodna vremena za krupne investicije, ali da je sada druga situacija i mogućnosti za finansijska kombinovanja.
“Nije prihvatljivo opravdanje da nevladine organizacije i druga laička javnost doprinose ovoj neodlučnosti EPCG i države. Laičku javnost treba saslušati, ali ne uvijek i poslušati, jer ona preferira isključivo ekološke aspekte, a ne uvažava ekonomsko-energetske do potrebnog nivoa”, saopštio je Gomilanović.
On smatra da, uz primjenu svih standarda koji definišu gradnju i korišćenje tih proizvodnih objekata, nema razloga za prihvatanje ideja i stavova koji bi kočili dalji napredak društva.
Gomilanović je kazao da nema razloga za odugovlačenje gradnje drugog bloka TE Pljevlja, koja ne bi trebalo značajno da odlaže realizaciju nekog novog hidroenergetskog objekta.
“Prema mojoj nedovoljno pouzdanoj informaciji, cijenim da je veći stepen istraženosti i tehničke obrađenosti hidroelektrane (HE) Morača. Intenziviranje gradnje i drugog većeg proizvodnog energetskog objekta traži planirana gradnja podmorskog kabla do Italije, čime se stvara mogućnost za izvoz viška električne energije i opravdava taj investicioni zahvat”, rekao je Gomilanović.
On je dodao da bi Crna Gora trebalo hrabro i odlučno da bazira razvoj na značajnom aktiviranju potencijala koje joj je dala priroda.
“Razvoj jedne države, prije svega privredni, počiva na njenim prirodnim i ljudskim resursima, a njenu stabilnost garantuje raspolaganje svojom hranom i energijom. Skoro svi ti prirodni resursi su u vlasništvu države. Prema tome, država treba da razvojnu ekonomiju bazira na značajnom aktiviranju potencijala koje joj je dala priroda. Samo treba više hrabrosti i odlučnosti”, saopštio je Gomilanović.
On je dodao da bi Crna Gora morala da više pažnje pokloni industrijskoj proizvodnji, jer nije dobro da se njena ekonomija osloni na jednu ili dvije privredne grane.
“Takvo opredjeljenje nosi brojne opasnosti. Ne sjećam se da je država određenim ekonomskim dokumentom dokazala koje su njene strateške grane. To se čini prilično slobodnim osjećajem u određenom periodu. Pa proglasimo strateškom granom onu čije je učešće u društvenom proizvodu deset do 15 odsto”, naveo je Gomilanović.
On je kazao da Crna Gora mora imati rudarsku, metaloprerađivačku, industriju prerade drveta i poljoprivrednih proizvoda, ali u skladu sa kvalitetom proizvoda koji joj dozvoljava tržište na širem planu.
Bonus video:
