Vlada je odlučila da u 2015. izda garancije u ukupnom iznosu od 46,5 miliona eura, što je 21,5 miliona eura više nego ove godine. Od tog iznosa 40,3 miliona je namijenjeno sektoru poljoprivrede (kredit iz Abu Dabija), a ostatak od 6,2 miliona za Fond za stambeno-solidarnu izgradnju.
"Odlučili smo se da damo garancije samo za održive projekte koje neće imati rizik da padnu na teret budžeta. To znači da ćemo za svaku garanciju tražiti dodatni kolateral“, kazao je ministar finasija Radoje Žugić sinoć nakon sjednice Vlade na kojoj je utvrđen predlog zakona o budžetu za narednu godinu, koji će biti poslat Skupštini na usvajanje do 15. novembra.
To znači da će poljoprivrednici, koji dobiju povoljni kredit, morati da imovinom garantuju da će ga vratiti. DPS-SDP koalicija, iako su saopštili da su u četvrtak budžet vratili na tehničku doradu, nisu bili saglasni u vezi sa iznosima za potrošačke jedinice te predlozima ministara poljoprivrede i turizma Petra Ivanovića i Branimira Gvozdenovića da garancije za arapski kredit budu i veće te da oko četiri miliona bude usmjereno za obnovu hotela na sjeveru.
Jedna od ključnih preporuka Centralne banke Vladi za vođenje ekonomske politike u 2015. je da ima kranje restriktivan pristup prilikom izdavanja novih državnih garancija. Žugić je potvrdio da će budžetu iduće godine nedostajati oko 633 miliona eura, od čega je deficit budžeta 235,7 miliona.
Od toga za autoput ide 206 miliona pozajmice. Ostatak od oko 364,3 miliona odnosi se na stare kredite i emitovane obveznice koje dolaze na naplatu.
Ministar je kazao da će se stara dugovanja i izdate euroobveznice refinansirati, te da očekuju niže kamatne stope sa dužim rokom otplate. To znači da će se stari dug vraćati novim kreditima, uz pomjereni period otplate glavnice.
Ukupno budžet za narednu godinu (primici) iznosi 1,56 milijardi eura, što je nešto više od ovogodišnjeg. Kapitalni budžet je 289 miliona eura. Rashodi su oko 1,56 miliona.
"Očekujemo nastavak dalje konsolidacije javnih finansija kroz povećanje stepena naplate javnih prihoda, sužavanja sive ekonomije i neporoduktivne potrošnje”, rekao je Žugić.
U državni dug, koji sada iznosi 1,9 milijardi eura ili 57,9 odsto bruto-domaćeg prozvoda (BDP), biće uračunato 235,7 miliona planiranog zaduženja za deficit, ne i ovih oko 364,3 miliona eura.
Žugić je kazao da očekuje da će se u narednom periodu smanjivati javni dug "pošto će se favorizovati razvojna komponenta u budžetu koja treba da poveća BDP”.
U opziciji smatraju da će dug samo rasti, posebno zbog zaduženja za autoput.
Plate neće rasti, moguće da neke poreze povećaju
Ministar je najavio izmjenu poreske politike u 2015. od koje očekuje veće prihode u budžetu. Obećava da nova poreska poltika neće ugroziti dinamiku ekonomskog rasta i konkurentnost privrede.
"Fiskalnom politkom imaćemo određena pobolj šanja. Moramo smanjivati terete za privredu i sačuvati održivost javnih finansija pa se nadam da ćemo u tome naći pravu mjeru“.
Predviđeno je zadržavanje rasta tekuće potrošnje i zarada na nivou od ove godine, uz odmrzavanje penzija. Zahtjev Sindikata prosvjete, vojske i zdravlja je bio da im se povećaju zarade, što se očigledno neće desiti.
Žugić nije precizirao hoće li se budžet puniti od kriznog poreza na plate u narednoj godini. DPS je izmjenama zakona o porezu na dohodak fizičkih lica, koje su u skupštinskoj proceduru predložio, već tražio da se taj porez zadrži.
Ta mjera “privremenog karaktera” uvedena je 2013. i znači veći porez na plate preko 480 eura neto (720 bruto). Ministar je najavio više novca za socijana davanja, a smanjeni su rashodi za službena putovanja.
Bonus video:
