Premijer Milo Đukanović je za samo godinu i četiri mjeseca značajno promijenio retoriku kojom kvalifikuje rad ruske kompanije CEAC tokom njenog upravljanja Kombinatom aluminijuma od 2005. do sredine 2013. godine.
U julu 2013, nakon što je novcem građana plaćeno 130 miliona za kredite KAP-a koje nije vratio ruski partner, Đukanović je kazao da je CEAC ozbiljan investitor, ali da obaveze nije mogao da ispunjava zbog svjetske ekonomske krize i pada cijene aluminijuma.
Iz premijerovog kabineta su prije deset dana, u reagovanju na autorski tekst Andreja Petrušinjina, direktora za korporativne poslove kompanije CEAC u “Financial Timesu”, ruskog partnera nazvali neodgovornim, koji je “ugrozio imovinu države”.
U odgovoru bivšem partneru iz Vlade su naveli da su pomagali stranim investitorima, pa i CEAC-u kojem su 2009. odobrili program restrukturiranja KAP-a i obezbijedili garancije od 132 miliona, subvencije za struju od 60 miliona i reprogram dugova za poreze i doprinose od 8,8 miliona eura.
“Vlada je to uradila vjerujući da će Program restrukturiranja dovesti do oporavka ove kompanije, ali kako je CEAC neodgovorno upravljao KAP-om nije realizovao odobreni program, banke su aktivirale garancije i država ih je platila. U tom momentu, dugovanja KAP-a, pod upravom CEAC-a dostigla su nivo od iznad 350 miliona eura, svotu koja prevazilazi vrijednost kompanije. To je u svakoj ekonomiji, a posebno u razvijenim zemljama, više nego dovoljan razlog za pokretanje stečajnog postupka”, saopšteno je iz kabineta premijera prije sedam dana.
U julu prošle godine isti dug od 350 miliona nije bio problematičan za premijera, jer je “prije privatizacije dug iznosio 320 miliona eura”. Đukanović je tada kazao da je KAP od početka 2006. do kraja 2012. prihodovao 1,25 milijardi, a da je imao troškove od 1,352 milijarde, a za investitora je imao sažaljenje jer je izgubio 96 miliona. Kazao je i da su “politička obmana da je neko iz aluminijumske industrije odnio veliki novac”.
Premijer sada iznenada nema razumijevanja za pretprivatizacioni dug i muke investitora i navodi da je stečaj uveden zbog neizmirenih obaveza koje su “upravo nastale u periodu dok je KAP-om upravljao CEAC”.
Problemi u odnosima Vlade i CEAC-a počeli su 2012. kada je isticao iznos sa subvencije za struju a kulminirao je njenom krađom iz evropske interkonekcije. Od uvođenja stečaja CEAC i njena matična firma EN plus su podnijeli dvije tužbe za arbitražu, a očekuju da će odštetni zahtjevi biti i do milijardu eura.
Sada su krive loše odluke ruske strane
Premijer je u julu prošle godine naveo da je cijena aluminijuma u julu 2008. bila 3.375 dolara po toni a u februaru 2009. 1.275 dolara “što dovodi u težak položaj aluminijske kompanije”.
Kazao je i da je KAP gubio 1.000 dolara po toni zbog čega je intervenisala država kroz ugovor o poravnanju kako bi spasila KAP u “godini sloma aluminijske industrije”.
Đukanoviću je sada tekst direktora CEAC-a nazvao “špekulantskim i jeftinim pokušajem skretanja pažnje sa serije loših poslovnih odluka na navodno manjkav i neuspješan proces evropskih i evroatlantskih integracija države”. Dakle sada je problem “serija loših poslovnih odluka” a ne “slom aluminijumske industrije”. Nije jasno kada je počela “serija loših poslovnih odluka”, jer je premijer u julu 2013. kazao da je investitor ”ispunjavao najznačajnije iz ugovora”.
Bonus video:
