Okrugli sto: Ko podržava velike igrače u crnogorskom biznisu?

„Crnogorski ekonomski sistem ne može biti rob jedne ili dvije nekadašnje gigantske kompanije, koje su već odavno izgubile tržište"
109 pregleda 6 komentar(a)
Žarko Rakčević, Foto: Luka Zeković
Žarko Rakčević, Foto: Luka Zeković
Ažurirano: 15.12.2013. 10:07h

Crnogorsko društvo nedopustivo malo podržava i promovše stvaraoce i realnu ekonomiju. Već četvrt vijeka se promovišu domaći i ino miljenici vrlo često iz sive i crne zone koji ne stvaraju nove vrijednosti već brutalno čerupaju Crnu Goru i njene resurse“, ocijenio je predsjednik Foruma 2010 Žarko Rakčević.

On je na okruglom stolu u Podgorici kazao da je dobro što se u Crnoj Gori brzo mogu osnovati kompanije, ali i da je prava golgota pronaći urbanističku parcelu gdje po DUP-u može da se proizvodi.

„Ako uspijete da prođete birokratski lavirint, saplitanje po šalterima i doteturate se do građevinske dozvole dočekaće vas giljotina 'komunalnog opremanja'. Velika većina opština će vam za proizvodnu halu od 1.000 metara kvadratnih uzeti od 100 do 250.000 eura naknade za komunalno opremanje, a najčešće vam neće dati ni priključak za vodu, kananalizaciju, struju, telefon ili prstupni put“, rekao je Rakčević.

On je dodao da takvo monopolsko, antirazvojno i prevarantsko ponašanje u dijelu poslovnosti lokalnih uprava i sudovi podržavaju.

„Bez jasnih pravila igre ovo polje je poligon za koruptivne i kriminalne radnje i selektivno favorizovanje poslušnih“, smatra Rakčević.

Bojanić je rekao da sumnja da su mala i srednja preduzeća generator razvoja privrede jer im država pomaže samo dekalrativno

Koordinator programa za preduzetništvo Miro Perović rekao je da domaće tržište nije nedovoljno regulisano i da je jednim dijelom i neregularno.

„Pojava monopola i oligopola sa usklađenom i ponekad dogovorenom cjenonovnom ponudom je prisutna u najrazvbijenim sektorima privrede- telekomunikacijama, energiji i finansijama. Damping cijene tržište čine neregualarnim, a konkurenciju nelojlanom“, naveo je Perović.

Zloupotreba institucija sistema je, kako je rekao, problem starijeg datuma koji je „dopunjen ulaskom novca iz kriminalnih aktivnosti u regularne tokove što u ovako slaboj ekonomiji može oblikovati potpuno novu temu u crnogorskom društvu“.

„Ovo najbolje oslikavaju problemi u KAP-u, imamo situaciju u kojoj se privreda urušava, a pojedini privredni subjekti posluju po povlašćenim uslovima i dobijaju ogrome iznose državne pomoći koji se iznose u inostranstvo“, rekao je Perović.

Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP) Damir Šehović rekao je da se ekonomski sistem mora zasnivati na malim i srednjim preduzećima, zbog čega bi trebalo podržati zakon kojim se ograničavaju rokovi plaćanja koji je on predložio. Na taj način bi se, kako je rekao, smanjio problem nelikvidnosti i naplate potraživanja.

„Crnogorski ekonomski sistem ne može biti rob jedne ili dvije nekadašnje gigantske kompanije, koje su već odavno izgubile tržište. Naš ekonomski model se mora zasnivati na tom malom i srednjem biznisu“, rekao je on.

Šehović je rekao da je u kratkom roku najbolje rješenje koje bi doprinijelo ublažavanju problema naplate potraživanja i istakao da predloženi zakon podrazumjeva izmirenje novčanih obaveza u plaćanjima između preduzeća i između preduzeća i države od 30 dana, sa mogućnošću produženja za 30 dana, dok je taj rok za MSP 90 dana.

Prema njegovim riječima, ukupan dug između privrednih subjekata sa blokiranim računima iznosi 420 miliona eura.

Predstavnik Socijalističke narodne partije (SNP) Goran Dašić rekao je da će stav te partije zavistiti od podrške amandmanima koje će imati.

Perović je ocijenio i da bi trebalo razmisliti o uvođenju prelaznog roka prilikom primjene tog zakona u kojem bi se predvidjeli duži rokovi plaćanja kako privreda odmah ne bi doživjela preveliki pritisak.

Bojanić je rekao da sumnja da su mala i srednja preduzeća generator razvoja privrede jer im država pomaže samo dekalrativno, od čega oni nemaju koristi te da sumnogi privrednici iz nužde jer su ostali bez posla.

Direktor Komercijalne banke Goran Knežević je rekao da je MAS važan za Crnu Goru po broju puno ali malo po efektima jer je svega 11 preduzeća ima prihod od preko 50 miliona eura, oko 650 preduzeća ima prihod preko 1,5 miliona a svega 100 njih preko 10 miliona.

„Sve ostalo što po broju čini 87 odsto privrede, a po prihodima manje od četiri odsto su MSP“, rekao je on.

Generalna sekretarka UPCG Suzana Radulović istakla je da je ta organizacija nedavno utvrdila da su „pet ubica biznisa“ neadekvatan regulatorni okvir, otežan pristup finasijskim sredstvima, zastuljenost sive ekonomije, korupcija, neadekvatno obrazovanje.

Predsjednik Američke komore Edin Seferović rekao je da se preduzetništvo ne podstiče dovoljno i da je problem loša obrazovna struktura.

Pavićević izašao, ministri ostali kući

Nakon Rakčevićevog i Perovićevog uvodnog izlaganja u znak protesta skup je napustio direktor Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća Aleksandar Pavićević koji je njihove govore nazvao političkim.

„Došao sam da razgovaramo na temu razvoja malog i srednjeg biznisa, međutim uvodna izlaganja mi ne dozvoljavaju da učestvujem u ovom skupu jer nisam toliki mazohista da ovakve političke govore slušam“, kazao je Pavićević i izašao iz sale. Pavićević je ujedno bio i jedini predstavnik državnih institucija koji se odazvao pozivu Foruma.

Prisustvo skupu u petak veče je otkazao ministar finansija Radoje Žugić, a organizatori su najavljivali prisustvo i potpredsjednika Vlade za ekonomsku politiku Vujice Lazovića, ministra ekonomije Vladimira Kavarića, članova skupštinskog Odbora za ekonomiju od kojih je došao samo poslanik Pozitivne Malden Bojanić.

Perović iz Foruma 2010 rekao je da otkazivanje najavljenog izlaganja ministra finasija na jučerašnjem okruglom stolu najbolje pokazuje na koji način se u Crnoj Gori doživljava argumentovani dijalog. Na raspravu nijesu došli ni pozvani predstavnici Centralne banke Crne Gore, Ekonomskog fakulteta i Privredene komore.

Bonus video: