Evropska komisija (EK) povisila je u jesenjim prognozama procjenu rasta crnogorske ekonomije u ovoj godini na 1,9 odsto, sa 1,8 odsto koliko je predviđala u maju. EK je u danas objavljenim jesenjim ekonomskim prognozama, u koje je agencija Mina-business imala uvid, za narednu godinu snizila procjenu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Crne Gore sa 2,6 odsto na 2,3 odsto. U EK procjenjuju da bi ekonomija Crne Gore u 2015. godini trebalo da ojača 3,1 odsto. Iz EK su kazali da bi stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori u ovoj godini trebalo da iznosi 19,8 odsto, a u narednoj 19,5 odsto. Prema projekcijama, deficit bi ove godine trebalo da iznosi 4,9 odsto BDP-a, a javni dug 58,6 odsto BDP-a. Za narednu godinu EK predviđa deficit od 3,6 odsto, dok je javni dug projektovan na 59,6 odsto BDP-a. Iz EK su saopštili da je crnogorska ekonomija u prvoj polovini ove godine ojačala 2,4 odsto na godišnjem nivou, zbog zamaha ostvarenog u prvom tromjesečju i većeg izvoza električne energije u drugom kvartalu usljed dobrih vremenskih prilika i veće proizvodnje energije u hidrocentralama.“U odnosu na proljećne, jesenje prognoze oslikavaju nešto brži rast u ovoj godini”, navodi se u izvještaju. Iz EK su saopštili da su budžetske performance Crne Gore značajno poboljšane, s obzirom da su za period od januara do kraja avgusta ove godine ukupni prihodi porasli sedam odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period.“Međutim, na kraju avgusta Vlada je platila 103 miliona eura državnih garancija zbog bankrota Kombinata alumninijuma (KAP), što je rezultiralo rastom budžetske potrošnje od osam odsto u odnosu na plan i rastom budžetskog deficit za dva procentna poena”, rekli su iz EK. Iz EK su saopštili da bi i pored dodatnih troškova zbog uvođenja stečaja u KAP, koji će se odraziti na budžet za narednu godinu, kao i oko 30 miliona eura veće kapitalne potrošnja zbog izgradnje autoputa Bar-Boljari u 2015. godini, trenutna potrošnja trebalo da ostvari realan pad, a budžetski prihodi da ostanu nepromijenjeni.“Generalno očekujemo da budžetski deficit u narednim godinama opada, sa pet odsto BDP-a u ovoj godini na manje od tri odsto u 2015”, dodaje se u izvještaju. Iz EK su saopštili da zbog naleta spoljnih obaveza koje proističu iz kredita za pokrivanje garancija KAP-a, javni dug Crne Gore raste, pa do kraja godine može da pređe i 58 odsto BDP-a, zbog čega Vlada mora da se zaduži za 100 miliona eura kako bi popunila budžetske rupe.“Brzi tempo rasta zaduženosti ostaje najznačajniji rizik u prognozama”, upozorili su iz EK. U prva tri kvartala ove godine, kako su saopštili, prosječna inflacija u Crnoj Gori je iznosila 2,9 odsto u odnosu na 3,8 odsto godinu ranije.“Iako se trenutni trend održava, do kraja godine stopa inflacije bi mogla pasti na oko dva odsto”, kazali su iz EK. Generalno posmatrano, u EK smaraju da crnogorska ekonomija možda ulazi u novu fazu, gdje je snaga starih industrijskih giganata znatno smanjenja i zamijenjena novim stajalištima zasnovanim na turizmu, energetici i uslugama.“Neki rizici se svakako ne mogu ignorisati, kao oni koji se odnose na finansiranje projekta autoputa, likvidaciju fabrike aluminijuma i visok nivo nekvalitetnih kredita”, zaključuje se u izvještaju.
Bonus video:
