Ministarstvo finansija pripremilo je pet verzija mogućeg novog oporezivanja plata u Crnoj Gori od kojih su dva rješenja za povećanje proporcionalne stope i tri za progresivno oporezivanje.
Proporcionalno oporezivanje podrazumijeva postojanje jedne stope bez obzira na veličinu prihoda, a u verzijama Ministarstva predviđeno je njeno povećanje sa sadašnjih devet na 10, 11 ili 12 odsto. U verzijama za progresivno oporezivanje, kada stopa raste sa povećanjem dohotka, predviđeno je dodatno oporezivanje zarade preko 1.440 eura sa 19 ili 21 odsto.
Kako će se plate oporezivati u narednom periodu konačni predlog daće Vlada nakon mišljenje Ministarstva na čijem čelu je Radoje Žugić, a odluku će donijeti Skupština.
U izradi mogućih modela oporezivanja ministarstvo je pošlo od postojećeg zakonskog rešenja koje je uvedeno početkom godine prema kome se plate oporezuju po stopi od devet odsto do iznosa od 482 eura neto (720 bruto), a dio plate preko tog iznosa sa 15 odsto.
U radnoj verziji dokumenta Ministarstva finansija, u koji "Vijesti" imaju uvid, prvi scenario progresivnog oporezivanja podrazumijeva uvođenje još jedne poreske stope od 19 odsto na plate koje prelaze 1.440 mjesečno ili tri prosječne zarade u državi.
Verzijama Ministarstva predviđeno je povećanje sadašnje jedinstvene stope poreza od devet za sve plate na 10, 11 ili 12 odsto. U opcijama za progresivno oporezivanje predviđen je dodatni porez na zarade preko 1.440 eura sa 19 ili 21 odsto
Kako je objašnjeno, u skladu sa tim scenariom ukupni prihodi budžeta povećali bi se za približno dva miliona, istovremeno bi se rashodi budžeta za neto zarade smanjili za 400 hiljada eura, jer bi Vlada kao poslodavac smanjila plate za iznos poreza.
“Ta promjena bi uticala na povećanje stope nezaposlenosti za 1,3 odsto ili do manjeg kreiranja novih radnih mjesta za približno 510 radnih mjesta uz pretpostavku da svi ostali uslovi na tržištu rada ostanu neizmijenjeni. Na nivou pojedinačnih preduzeća trošak rada se ne bi promijenio, dok bi na drugoj strani prihodi pojedinaca koji zarađjuju preko 1.440 u bruto iznosu bili smanjeni od 0,4 odsto do sedam odsto zarada”, navedeno je u dokumentu.
Drugi scenario progresivnog oporezivanja predviđa novu stopu od 21 odsto na plate preko 1.440 eura. U ovom slučaju budžet bi prihodovao tri miliona eura više, a ušteda državi na neto platama bi bila pola milion.
“Ta promjena bi uticala na povećanje stope nezaposlenosti za 1,8 odsto ili do manjeg kreiranja novih radnih mjesta za približno 530, uz pretpostavku da svi ostali uslovi na tržištu rada ostanu neizmijenjeni”, saopšteno je iz ovog Ministarstva koje je izračunalo da bi u ovom slučaju prihodi pojedinaca koji zarađuju preko 1.440 eura bili smanjeni do 10,6 odsto.
Ministarstvo finansija u prvom scenariju za proporcionalno oporezivanja predlaže povećanje poreske stope sa sadašnjih devet na 10 odsto za sve plate. Prema projekciji ukupni prihodi budžeta bili bi povećani za 1,32 miliona, a ta promjena bi uticala na povećanje stope nezaposlenosti za 1,2 odsto ili do manjeg kreiranja novih radnih mjesta za približno 350 uz pretpostavku da svi ostali uslovi na tržištu rada ostanu neizmijenjeni.
“Uticaj na neto zarade bi bio smanjenje zarada za odsto, dok bi trošak rada koji snosi poslodavac bio isti ukoliko se zadrže postojeće bruto zarade. Uz to,promjena bi uticala na smanjenje izdataka za neto zarade za zasposlene koji se finansiraju iz budžeta za 3,72 miliona eura”, objašnjeno je iz Ministarstva finansija.
Drugi scenario proporcionalnog oporezivanja podrazumijeva povećanje stope sa devet na 11 odsto što bi budžetu donijelo prihode od 8,26 miliona. Ta promjena bi uticala na povećanje stope nezaposlenosti za 2,4 odsto ili do manjeg kreiranja novih radnih mjesta za približno 740.
“Uticaj na neto zarade bi bio smanjenje za dva odsto, dok bi trošak rada koji snosi poslodavac bio isti. Istovremeno, povećanje poreza bi imalo pozitivan efekat na rashodnu stranu budžeta kroz smanjenje neto zarada za 7,44 miliona eura”, navodi Ministarstvo finansija.
Treći scenario podrazumijeva povratak nekadašnje poreske stope od 12 odsto, što bi budžetu donijelo prihode od 17,8 miliona eura.
“To bi uticala na povećanje stope nezaposlenosti za 3,7 odsto ili do manjeg kreiranja novih radnih mjesta za približno 1.100. Uticaj na neto zarade bi bio smanjenje za tri odsto, budžet bi na neto zaradama u državnoj upravi uštedio 11,2 miliona”, očekuju u ministarstvu koje je formiralo radnu grupu da pripremi analizu efekata progresivnog oporezivanja, od članova koji nijesu učestvovali u izredi predloga.
“Vijesti” saznaju da je taj dokumet proslijeđen članovima radne grupe koji su tražili da se predložena rješenja dodatno preispitaju.
Platu manju od 250 € ima polovina zaposlenih
Ministarstvo u dokumentu navodi da zarade u Crnoj Gori karakteriše visoka koncentracija u dva dohodovna nivoa. Do 250 eura plate ima približno 50 odsto registrovanih zaposlenih, dok 46,51 odsto ima zarade između 250 i 1.000 eura, a samo 3,23 odsto registrovanih zaposlenih ima zarade iznad 1.000 u neto iznosu. “Imajući u vidu ukupne sume plata njihova koncentracija je najveća u platnim razredima od 250 do 500 eura, što je očigledno i kroz prosječnu zaradu u Crnoj Gori, kao i u platnom razredu od 500 do 1.000 eura”, objasnili su u Ministarstvu.
Kako se dodaje, zaposleni koji su u višim platnim razredima bez obzira da li je na snazi progresivno ili proporcionalno oporezivanje njihovo učešće u ukupnim poreskim prihodima je od 30 do 40 puta više u odnosu na njihovo učešće u broju zaposlenih.
"Zaposleni čije su zarade do 250 eura, plaćaju 20,6 odsto ukupnih poreza na plate u Crnoj Gori, dok najveći doprinos poreskim prihodima ostvaruje grupa zaposlenih čije zarade se kreću od 250 do 1.000 u neto iznosu", saopštili su iz Ministarstva.
Galerija
Bonus video:
