Direktor Uprave za nekretnine Dragan Kovačević juče je, povodom protesta nevladinog sektora zbog uklanjanja matičnih brojeva vlasnika nekretnina iz internet registra, kazao da su u ovom slučaju u sukobu zakoni - o zaštiti podataka o ličnosti i o slobodnom pristupu informacijama, pa bi relevatne institucije trebalo da rade na tome da se oni usklade i riješe nedoumice.
On je kazao da su podatke uklonili po nalogu Agencije za zaštitu ličnih podataka “koja je navela da objavljivanjem matičnih brojeva krše zakon o zaštiti ličnih podataka”.
“Uprava za nekretnine ima više nego korektnu saradnju sa nevladinim organizacijama i uvijek smo im maksimalno izlazili u susret“, rekao je Kovačević “Vijestima”.
I Poreska uprava je, u reagovanju na tvrdnje Mreže za afirmaciju nevladinog sektora, navela da su podatke uklonili na osnovu rješenja Agencije iako priznaju da nijesu usklađene odredbe Zakona o privrednim društvima, koji predviđaju njihovo objavljivanje, i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
“Zakon o privrednim društvima je usvojen više godina prije Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je u primjeni od 2008. godine. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je sistemski zakon, koji u članu 77 propisuje da „zbirke podataka uspostavljene do dana stupanja na snagu ovog Zakona uskladiće se sa ovim Zakonom u roku od 9 mjeseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona“. Prema tome, zbirka podataka o privrednim društvima trebalo je da bude usklađena mnogo ranije i sama zakonska odredba u pogledu stavljanja na uvid podataka pojedinim licima da bude izmijenjena i prilagođena odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti”, saopšteno je iz Poreske uprave.
Iz ove državne institucije su istakli da je nesporno jedinstveni matični broj lični podatak sa najvećim stepenom zaštite i da su dužni da se pridržavaju naloga nadležne institucije.
“Članom dva Zakona o zaštiti podataka o ličnosti propisano je da se lični podaci ne mogu obrađivati u većem obimu nego što je potrebno da bi se postigla svrha obrade niti na način koji nije u skladu sa njihovom namjenom. Centralni registar privrednih subjekata prikuplja podatke sa namjenom da evidentira osnivače, članove organa upravljanja i odgovorna lica u privrednim društvima, a ne sa ciljem da obezbijedi podatke za zainteresovane iz bilo kojeg sektora”, navedeno je iz Poreske uprave podsjećajući da nijesu uklonjeni matični brojevi privrednih društava u da su “dostupni zainteresovanim 'istraživačima'”.
“Da je Poreska uprava imala namjeru da pomogne kriminalcima, uklonila bi i te podatke. Smatramo da je situacija po ovom pitanju jasno obrazložena i da dalje nećemo odgovarati preko medija na stavove NVO MANS-a ili bilo koje druge organizacije po istom. Naglašavamo i da ćemo preispitati postupanje kod neposrednog davanja na uvid dokumentacije, te se obratiti nadležnom organu za donošenje uputstva o tome da li smo dužni da obezbijedimo zaštitu matičnog broja i u toj situaciji”, najavljeno je iz Poreske uprave.
Treba uskladiti propise: Direktor Uprave za nekretnine Dragan Kovačević (Foto: Boris Pejović)
MANS je juče reagovao na ranije saopštenje direktora Poreske uprave Milana Lakićevića i tvrdi da Agencija za zaštitu podataka o ličnosti i slobodan pristup informacijama nije mogla, preko kontrolora, zapisnikom da naloži Poreskoj upravi da ukloni matične brojeve sa sajta, jer po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti to može da se učini samo rješenjem Savjeta Agencije.
Iz ove organizacije tvrde da je svrha uklanjanja matičnih brojeva onemogućavanje da se sa apsolutnom sigurnošću utvrdi bilo koji novi slučaj korupcije i organizovanog kriminala, povezanost javnih funkcionera sa pripadnicima organizovanog kriminala preko vlasničkih struktura u privrednim društvima ili zajedničkog posjedovanja nepokretnosti ili da se dokaže da su javni funkcioneri sakrili neku nezakonito stečenu imovinu.
Iz ove organizacije navode da je smisao objavljivanja podataka o vlasnicima preduzeća i nekretnina njihovo identifikovanje, i da se objavljivanjem samo imena i prezimena obesmišljava javnost registara i onemogućava minimum pozdanosti jer oni nijesu dovoljni da bi se neko precizno identifikovalo. Zbog toga su pozvali Poresku upravu i Upravu za nekretnine da poštuju praksu Evropskog suda za ljudska prava i crnogorske zakone i da već danas vrate matične brojeve u svoje internet registre.
Presuda Evropskog suda nalaže da se podaci mogu objavljivati
MANS je saopštio da je neshvatljivo da se sprečavanje istraživanja medija i nevladinog sektora “pokušava uraditi pod plaštom navodne zaštite privatnosti i podataka o ličnosti, na način koji je suprotan stavovima Evropskog suda za ljudska prava i EU standardima”.
“Kada je u pitanju zaštita privatnosti, prema sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, koja je za crnogorske institucije obavezujuća, privatni život uključuje fizički i mentalni integritet, a garancija koju daje član osam Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda prvenstveno ima za cilj da osigura, bez miješanja spolja, "razvoj ličnosti svakog pojedinca u vezi sa drugim ljudskim bićima".
U ovom predmetu, podnosilac nije dokazao da mu je javno objavljivanje ličnih podataka koje se tiču članstva u određenoj organizaciji izazvalo bilo kakve štete u tom smislu. Međutim, potvrdio je da je "svako mogao saznati ko je član, jednostavnom provjerom u registru članstva". Shodno tome, Evropski sud je zaključio da objavljivanje takvih podataka ne predstavlja miješanje u privatni život”, saopšteno je iz MANS-a.
Galerija
Bonus video:
