Ukupna državna pomoć u prošloj godini iznosila je 41,8 miliona eura i manja je za 37 odsto u odnosu na 2011. kada je dodijeljeno 66,4 miliona eura. Prošlogodišnji deficit državnog budžeta iznosio je 195 miliona i povećan je u odnosu na 2011.
Najviše novca je, prema izvještaju koji je juče usvojila Vlada, otišlo za Kombinat aluminijuma i to 28,4 miliona eura od čega je 8,9 miliona subvencija za struju i 19,5 miliona za dio plaćenog kredit kod Dojče banke.
Vlada je prošle godine za ovaj kredit platila 23,4 miliona, ali je ekvivalent uračunat u garancije iz 2009. iznosio 3,8 miliona, pa knjigovodstveno ovaj trošak kao državna pomoć iznosi oko 19,5 miliona.
Ministarstvo finansija podnijelo zahtjev za stečaj u KAP-u! >>>
Za projekte kulture i informisanja Vlada je kroz državnu pomoć potrošila 3,5 miliona od čega je Pobjeda dobila 530 hiljada, a RTCG 200.000 eura. Državna aviokompanija Montengro erlajns dobila je prošle godine 1,3 miliona. Za istraživanje i razvoj potrošeno je 1,2 miliona, koliko i za programe poljorivrede i ribarstva.
Za projekat zapošljavanja Zavod za zapošljavanje dobio je 984 hiljade, za razvoj malih i srednjih preduzeća plasirano je 20,3 hiljade eura...
Vlada je juče usvojila završni račun za prošlu godinu prema kojem je manjak u kasi iznosio 195 miliona eura, ili 5,86 odsto BDP-a, što je za šest miliona više nego godinu ranije. Ukupna nedostajuća sredstva, kazao je pomoćnik ministra finansija Boris Bušković, iznosila su 330 miliona ili 95,4 miliona više nego 2011, a nadoknađen je pozajmicama iz inostranstva.
Ti finansijski pokazatelji su, kazao je on, posljedica loše naplate državnih prihoda, velikih izdataka za plate i penzije i za kamate po osnovu ranijih kredita koje su iznosile 135 miliona. Bušković je rekao da je prošla godina bila jedna od najtežih u javnim finansija i da je ekonomija zabiilježila blagi pad.
“Pod uticajem negativnih faktora, internih i eksternih, došlo je do pada naplate prihoda u centralnom budžetu, a dodatni pritisak predstavljalo je aktiviranje dijela garancija za kredit odobren KAP-u”, rekao je Bušković.
Podaci iz tog dokumenta pokazuju da je bila manja naplata poreza, taksi i prohoda od prodaje imovine u odnosu na plan. Ukupno je naplaćeno poreza u iznosu od 687 miliona eura (plan je bio 725,6 miliona) od taksi se slilo 17 miliona što je 10 miliona manje, dok su od prodaje imovine umjesto 10 prihodovana 3,4 miliona. Na strani primitaka jedino je bila dobra naplata doprinosa kojih je naplaćeno 362,2 miliona ili 11 više.
Bušković je rekao da pokazatelji ukazuju da je ekonomija rasla po stopi od 0,5 odsto, inflacija je bila 4,1 odsto, u sektoru turizma je zabilježen pozitivan trend a zaustavljen je pad stranih investicija.
Ukupno je otplaćeno 193 miliona eura dugova, umjesto planiranih 171,5 miliona.
Vlada je juče usvojila predlog ugovora i odluku o prodaji 70 odsto akcija u Novom duvanskom kombinatu za 4,9 miliona eura konzorcijumu kompanija Primat iz Užica, Partner Company iz Danilovgrada i Jaz Expres iz Budve.
Državni dug 2013. raste za još 200 miliona
Ministarstvo finansija procijenilo je da će na kraju ove godine državni dug dostići 1,89 milijardi eura ili 53,8 odsto procijenjenog BDP-a od 3,5 milijardi eura. Država je prošlu godinu završila sa dugom od 1,69 milijardi.
Posljednji izračunati BDP je za 2011. i iznosi 3,2 milijarde. U izvještaju o državnom dugu i izdatim garancijama za prošlu godinu procijenjeno je da će državni dug u naredne tri godine biti u blagom padu zbog rasta BDP-a.
“Državni dug u 2014. godini iznosiće 1,99 milijardi eura ili 53,4 odsto procjene BDP-a od 3,7 milijardi eura, u 2015. bi bio 2,1 milijardu ili 52,8 odsto BDP-a od 3,98 milijardi, dok je u 2016. godini projektovan na 2,13 milijardi ili 50,1 odsto BDP-a od 4,2 milijarde”, navodi Ministarstvo u izvještaju koji je juče usvojen na Vladi.
Spoljni dug je u 2012. godini porastao za 231 milion. Države se prošle godine zadužila kod stranih banaka za 310 miliona kako bi pokrila budžetski deficita. Crnogorski javni dug (državni dug, garancije i dug državnih preduzeća) iznosi 2,32 milijarde eura ili 69,64 odsto BDP-a.
Kako je objašnjeno, budžetu će ove godine trebati oko 250 miliona eura, za narednu godinu oko 200 miliona, dok će za 2015. i 2016. godinu faliti 365 i 356 miliona eura.
Država je na kraju prošle godine imala 378 miliona izdatih garancija. Najveći dio je odobren 2010. i 2011. godine, a najspornije među njima su za KAP, Željeznički prevoz, Željezničku infrastrukturu i Željezaru i Pobjedu.
Državna revizorska institucija je utvrdila da su garancije KAP-u, Željezari i Pobjedi date bez detaljnih analiza i ekonomske održivosti.
Bonus video:
