Socijaldemokratska partija (SDP) je, u toku samo jedne sedmice, zagovarala reorganizaciju u stečaju za Kombinat aluminijuma, pa bankrotstvo po modelu Željezare, pa referendum. Sva ova rješenja su u suprotnosti sa skupštinskim zaključcima, nisu u ingerenciji Vlade, a smatram i da ne vode ka održivosti KAP-a. To je izjavio u intervjuu “Vijestima” ministar ekonomije Vladimir Kavarić odgovarajući na pitanje kako komentariše optužbe iz manje članice vladajuće koalicije da nema rješenje za KAP, već zastupa rješenje za koje se skoro čitavu godinu zalaže ruski CEAC.
“SDP je propustio da objasni odakle i na bazi kojih ugovora bi obezbijedili struju za KAP u stečaju, repromaterijal, kako bi prevazišli institucionalni vakuum do uvođenja stečajnog upravnika, na bazi kojih analiza bi stečajni upravnik donio odluku o organizaciji proizvodnje i mnoga druga. Posebno pitanje je kako može neko sa nivoa zakonodavne vlasti da predlaže izvršnoj vlasti da se miješa u rad sudova”, kazao je Kavarić.
Koliko košta u stotinama miliona eura spasavanje KAP-a prema prvoj opciji koju ste predložili i koju preferirate, a koliko prema drugoj, dakle, u slučaju stečaja?
Opcija preuzimanja KAP-a od strane Vlade Crne Gore predviđa smanjenje ukupnih dugovanja za 80 miliona eura i ona bi koštala Kombinat aluminijuma 40 miliona eura, uz preuzimanje akcija od CEAC-a, što znači njihov odlazak iz KAP-a.
U stečaju, CEAC, EN+ I VTB bi prijavili potraživanja od svih 120 miliona eura. U reorganizaciji kroz stečaj, oni bi naplatili dio dugovanja i ostali vlasnici postojećih akcija. U slučaju bankrotstva, CEAC, EN+ i VTB bi imali trećinu ukupnih potraživanja, što znači da bi trećina prodajne cijene bila njihova. Koliko bi se naplatili, zavisi od prodajne cijene koju bi KAP postigao u bankrotstvu. Po procjenama, CEAC bi i u bankrotstvu naplatio od deset do 40 miliona, ali KAP ne bi radio.
Opcija preuzimanja KAP-a od strane Vlade Crne Gore predviđa smanjenje ukupnih dugovanja za 80 miliona eura i ona bi koštala Kombinat aluminijuma 40 miliona eura, uz preuzimanje akcija od CEAC-a, što znači njihov odlazak iz KAP-a
Više puta sam ponovio da biramo između loših opcija. Međutim, svako ko ima bolje, može da ih iznese pred parlament i traži potrebnu skupštinsku većinu. Ponavljam, to je jedino institucionalno rješenje.
Zašto niste još prošle godine raskinuli partnerstvo sa CEAC-om u KAP-u i vratili državi 29,4 odsto akcija zbog tri neplaćena računa za struju, kako je to ugovorom predviđeno?
Vlada je sa pravnim savjetnikom Savjeta za privatizaciju vodila proces raskida ugovora. Na kraju tog procesa su se izdvojila dva rješenja: arbitraža ili stečaj. Poznato je da je Skupština Crne Gore obavezala Vladu da preduzme sve napore da se izbjegne stečaj kao neželjena moguća opcija uz uvažavanje značaja KAP-a za crnogorsku ekonomiju, a arbitraža nije najefikasniji način, što je i prezentovano u parlamentu.
Pored toga što je arbitraža dug proces, treba da znamo da bi u eventualnom pozitivnom ishodu arbitraže dobili akcije koje nam i sada nude besplatno. Dugovi CEAC-a, EN+ i VTB-a za koje sada nude otpis, bi ostali. Koliki bi dug za struju KAP-a bio u međuvremenu, ukoliko bi opšte uspio da posluje do završetka procesa?
Zašto bi građani Crne Gore sada uopšte plaćali CEAC-u 40 miliona eura na ime 120 miliona krajnje sumnjivih potraživanja?
Na bazi analiza koje projektuju održivost KAP-a u narednom periodu, 40 miliona eura bi plaćao Kombinat aluminijuma. Podsjećam da CEAC, EN+ i VTB potražuju od KAP-a 120 miliona eura i da su spremni da otpišu 80 miliona odmah ukoliko ima KAP plati 40 miliona, ili da taj dug pretvori u akcije i ustupi Vladi Crne Gore za jedan euro, ukoliko se KAP odluči na otplatu u periodu od četiri i po godine, uz solidarno jemstvo.
Ko će na kraju platiti KAP-u struju za prva tri mjeseca ove godine: CGES, KAP ili opet građani?
Regulatorna agencija za energetiku je dala smjernice energetskim subjektima i trenutno su u toku pregovori nakon kojih će uslijediti adekvatne odluke regulatora.
Revizorska kuća Ernst & Young odustala je od revizije postprivatizacionog poslovanja KAP-a. Zašto Vaše ili Ministarstvo finansija nije oglasilo novi tender i napravilo kompletnu reviziju poslovanja KAP-a nakon privatizacije od kraja 2005. do danas?
Ministarstvo finansija je, odmah po usvajanju skupštinskih zaključaka, angažovalo jednu međunarodnu revizorsku kuću da izvrši reviziju poslovanja. Nažalost, ta kuća je odustala. Zašto Ministarstvo finansija nije objavilo novi tender? Zato što je zahtjev mnogih poslanika bio da to bude Državna revizorska institucija i u Skupštini postignut dogovor da DRI obavi reviziju poslovanja.
Šta se desilo sa ponudama najavljivanih nvestitora iz Grčke, Indije, Turske, Njemačke i Poljske koji čitavu godinu unazad uzalud obilaze i snimaju KAP?
Preuzimanje KAP-a od strane države ne bi značilo da su pregovori stali, naprotiv
Preuzimanje KAP-a od strane države ne bi značilo da su pregovori stali, naprotiv. Upravo opcija da Vlada preuzme vlasništvo u KAP-u, znači mnogo bolju poziciju u pregovorima, i sa njima i sa drugim investitorima s obzirom na to da bi Kombinat bio rasterećen dijela dugova, imao dugoročni ugovor za električnu energiju i optimalan broj radnika. Takođe, potencijalni investitori ne bi bili opterećeni pregovorima sa CEAC-om, što umnogome olakšava čitav proces. Dakle, startna pozicija Vlade u budućim pregovorima bi bila mnogo bolja, imajući sve ovo u vidu. Naravno, u slučaju da Vlada preuzme upravljanje kompanijom, ostaje i opcija raspisivanja tendera za KAP, uz dugoročni ugovor za nabavku električne energije.
Zašto gašenje nije opcija
Zašto kao racionalan ekonomista i predstavnik neoliberalne škole nikada nijeste pomenuli kao alternativu gašenje KAP-a? Zašto KAP po svaku cijenu mora da radi na uštrb državnog trezora, ali izgleda i generacija Crnogoraca koje tek dolaze?
Kao ekonomista sam protiv gašenja svih preduzeća koja su održiva. Opcija Vlade Crne Gore je zasnovana na održivosti Kombinata aluminijuma i to niko u parlamentu nije demantovao. Međutim, to ne zavisi od jednog ili par ličnih stavova. Vlada je dobila zaduženje od parlamenta da KAP treba da radi. Međutim, svako ko ima takvu dilemu, treba da je iznese u javnost i traži potrebnu većinu za tu odluku. Nisam siguran da bi je dobio, jer, podsjećam, nijedan politički subjekt na crnogorskoj sceni nije nikad, makar javno, inicirao zatvaranje KAP-a, naprotiv. Zaključci Skupštine jasno naglašavaju da KAP treba da opstane.
Iz današnje perspektive, šta mislite da li je Vlada napravila grešku što KAP nije zatvorila 2009. godine?
Čuo sam mnogo različitih i oprečnih opservacija na tu temu, kao i na temu da li je KAP uopšte trebalo da bude osnovan. Oprečna razmišljanja na tu temu su legitimna, ali ne rješavaju pitanje Kombinata. Ono na šta smo mi fokusirani je budućnost Kombinata aluminijuma.
Očekuju li podršku SNP-a
Tokom parlamentarne rasprave za pojedine stavove Vlade u pogledu EPCG više ste, čini se, imali razumijevanja u opozicionim redovima kod SNP-a nego kod SDP-a, koji i dalje participira u vlasti. Očekujete li možda u Skupštini na kraju podršku SNP-a za spas KAP-a prema prvoj opciji koju preferitate?
Nisam u kapacitetu da tumačim mišljenja parlamentarnih partija.
Otkud toliko članova DPS-a i danas u vrhu "preplaćenog" menadžmenta KAP-a?
Kojih depeesovaca? Nije mi nikad palo na pamet da pitam bilo koga iz menadžmenta KAP-a za njegov politički stav. Pitanje za koga se politički opredjeljuju ljudi u menadžmentu KAP-a je pitanje za njih.
Galerija
Bonus video:
