Nelikvidnost privrede i nedostupnost kredita privredi dva su važna problema koja utiču na dodatno povećanje državnog duga budući da država zbog tih problema ima otežanu naplatu prihoda.
To je konstatovala Vlada u dokumentu "Pretpristupni ekonomski program od 2012. do 2015. godine" koji je usvojen na posljednjoj sjednici.
Prema tom dokumentu Vlada je napravila dva scenarija o državnom dugu (osnovni i niži) koji su projektovani na osnovu kretanja osnovnihh ekonomskih aktivnosti, odnosno bruto- društvenog proizvoda (BDP).
Projekcije za oba scenarija predviđaju da državni dug u ovoj godini bude na približno istom nivou. Na osnovnu osnovnog scenarija državni dug na kraju ove godine bio bi 1,904 milijarde, a u slučaju nižeg rasta 1,907 milijardi eura.
"Planirano je da državni dug na osnovu osnovnog scenarija bude u 2013. godini 54,5 odsto procijenjenog BDP-a. U toku ove godine, predviđen je porast duga za nekih 174 miliona eura u odnosu na godinu ranije i na njegovo povećanje najviše će uticati dodatno zaduženje za potrebe finansiranja deficita budžeta, servisiranje obaveza i stvaranje fiskalne rezerve u iznosu od 250 miliona", objašnjeno je u dokumentu.
Prema osnovnoj projekciji na kraju 2014. godine državni dug bi dostigao 2,0032 milijarde, a na kraju 2015. godine 2,0236 milijardi eura.
"U periodu od 2013. do 2015. očekuje se blagi porast duga na 54,5 odsto BDP-a, gdje će ostati na približno istom nivou u 2014. godini (54,3 odsto), da bi na kraju 2015. trebalo da iznosi 51,7 odsto BDP-a. Najviše uticaja na porast duga, u tom periodu, imaće projekcija sredstava za zaduženje za potrebe finansiranja budžeta. Za 2013. predviđeno je povlačenje skoro 206 miliona za finansiranje budžetske potrošnje", objašnjeno je u dokumentu.
U slučaju nižeg rasta očekuje se porast ukupnog duga tako da će na kraju 2013. javni dug iznositi 55,68 odsto BDP-a, za 2014. godinu, 57,24 odsto (2,0296 milijardi), dok se u 2015. očekuje 56,94 odsto (2,1007 milijardi).
"U toku 2014. očekuje se porast spoljnog duga za oko 158 miliona u odnosu na 2013. i to najviše zbog finansiranje budžeta. Za tu godinu predviđeno je zaduženje od 223,5 miliona. U 2015. doći će do povećanja stranog duga za 106 miliona", navodi se u dokumentu.
Državni dug rastao i zbog isplate penzija
Državni dug 2008. godine iznosio je 894 miliona ili 26,8 odsto BDP-a. Od tada počinje period njegovog brzog rasta. Na kraju prošle godine dostigao je oko 1,7 milijardi ili 51,3 odsto BDP.
"Rast duga je, prije svega, posljedica relativno visokog budžetskog deficita u godinama ekonomske krize koji je dominantno finansiran zaduživanjem. Deficit je rezultat konstantnog rasta mandatornih rashoda i smanjenja budžetskih prihoda u „kriznim“ godinama. Potreba za zaduživanjem i rast državnog duga u kriznom periodu bila je neminovnost, s obzirom na to da su samo izdaci po osnovu penzija i socijalnih davanja u periodu od 2008. do 2012. povećani za oko 150 miliona eura. U istom periodu izvorni državni prihodi su usljed smanjene ekonomske aktivnosti, uvoza i problema likvidnosti smanjeni za oko 150 miliona eura", objašnjeno je u Vladinom dokumentu.
Bonus video:
