Crnogorska ekonomija će ovu godinu završiti rastom od skromnih 0,2 odsto, dok će tokom 2013. ojačati 0,8 odsto, posljednje su projekcije Svjetske banke (SB) sadržane u regionalnom izvještaju te institucije o ekonomskim kretanjima u šest zemalja regiona.
Predstavnici SB su na video-konferenciji saopštili da se radi o prognozama zasnovanim na dosadašnjim ekonomskim pokazateljima te da je moguća korekcija, u zavisnosti od trendova koji slijede.
Projekcija SB za rast bruto domaćeg proizovoda (BDP) u Crnoj Gori u narednoj godini značajno je manja od Vladine, koja je u usvojenom državnom budžetu za 2013. projektovana na čak 2,5 odsto. Značajno ispod te procjene su i prognoze Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja iznosi 0,8 odsto i Međunarodnog monetarnog fonda, koji je rast crnogorske ekonomije za narednu godinu „zakucao“ na 1,5 odsto.
Viši ekonomista SB za Crnu Goru i Hrvatsku, Sanja Madžarević-Šujster smatra da je procjena Vlade Crne Gore ambiciozna i dodala da će najveći rizik za crnogorsku ekonomiju biti eventualno aktiviranje državnih garancija za Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP).
„One mogu da pojedu cijelu uštedu koja se ostvari”, dodala je Madžarević-Šujster.
Ona je, uključujući se video-linkom iz Zagreba, ocijenila da će najveći problem biti rashodna strana budžeta za narednu godinu, „gdje najveći rizik dolazi usljed eventualnog aktiviranja garancija izdatih za KAP”. Smatra i da su prihodi procijenjeni na vrlo „konzervativan način“ te da će se u narednu godinu prebaciti i ovogodišnji neriješeni strukturni problemi.
“Mislim na neriješeno pitanje KAP-a, što će sve uzrokovati snižavanje procijenjenih stopa rasta za narednu godinu, dodatno i zbog vrlo loše situacije u samom okruženju”, rekla je Madžarević-Šujster, dodajuči da je fiskalni deficit Crne Gore u 2012. nešto smanjen u odnosu na druge zemlje regiona i pored znatnog pada prikupljenih poreza i „apsorpcije velikog šoka koji dolazi usljed aktiviranja garancija prema KAP-u“.
“Fiskalni deficit će i usljed potencijalnog aktiviranja garancija vjerovatno biti veći od planiranog. Vlada je planirala deficit od oko 2,5 odsto BDP-a u narednoj godini, međutim naše prognoze govore da će on biti preko četiri odsto BDP-a”, upozorila je Madžarević-Šujster.
SB je preporučila Vladi da nastavi sa fiskalnom konsolidacijom i da se fokusira na reforme socijalnog sektora i javne uprave, kao i na poboljšanje naplate poreza.
Kada je u pitanju finansijski sektor, Vlada bi trebalo da pokuša da riješi pitanje loših plasmana
“Kada je u pitanju finansijski sektor, Vlada bi trebalo da pokuša da riješi pitanje loših plasmana. Treba vidjeti što je naplativo, a što nije, restrukturirati taj dug i očistiti sistem od loših kompanija koje su zrele za bankrot”, poručila je Madžarević-Šujster.
Koordinator SB za ekonomsku politiku za zemlje Zapadnog Balkana, Željko Bogetić, rekao je da ekonomije država JIE u ovoj godini bilježe pad i da će ekonomije regiona kraj ove godine zbirno biti u minusu od 0,6 odsto, a na kraju 2013. u plusu od 1,6 odsto.
On je upozorio da su zemlje regiona male i otvorene ekonomije i kao takve vrlo osjetljive na krizu eurozone.
„U uslovima takve neizvjesnosti, Crna gora, Srbija i Albanija posebno moraju da budu istrajne u smnajenju fiskanih deficita i snižavanju javnog duga i vlade na Zapadnom Balkanu treba da sprovedu reforme koje doprinose dugoročnom rastu i otvaranju novih radnih mjesta”, rekao je Bogetić.
Prema procjenama SB, naredne godine će u regionu najviše rasti ekonomija Kosova, i to po stopi od 3,3 odsto. Ostali će bilježiti znatno skromniji rast, poput Srbije, 2 odsto, Albanije 1,6 odsto, Makedonije 1 odsto i Bosne i Hercegovine 0,5 odsto.
Javni dug mora biti smanjen
Iz SB su upozorili da je javni dug Crne Gore, uključujući i državne garancije, već sada blizu 60 odsto BDP-a te da ga Vlada mora smanjiti na srednjoročno održiv nivo i da bi zadržala povjerenje investitora.
Madžarević-Šujster je i u tom dijelu pomenula KAP, s obzirom da državne garancije za tu kompaniju imaju veliki udio u ukupnom iznosu.
„To dodatno povećava potrebu i zahtjeve za definisanjem takozvane budžetske rezerve”, dodala je ona.
Crna Gora bi, prema njenim riječima, trebalo da posveti pažnju na javnu potrošnju i na pojedine stavke socijalnih transfera.
Galerija
Bonus video:
