Glavni ekonomista Centralne banke (CBCG) Nikola Fabris ocijenio je da će državi u narednoj godini trebati neto zaduženje od nekoliko procenata BDP -a, a za krajnju mjeru za punjenje budžeta treba povećati porez na dodatu vrijednosti (PDV).
“Nijesmo radili na budžetu za narednu godinu, ali ukoliko pogledamo sve procjene one sugeriišu da će u narednoj godinu biti potrebno dodatno neto zaduženje od nekoliko procenata BDP-a. Sve preko toga mislimo da ne bi bilo dobro i da bi u tom slučaju trebalo povećanje” rekao je Fabris danas na konferenciji za novinare na kojoj su prezentovane preporuke CBCG Vladi za vođenje ekonomske politike u narednoj godini.
U CBCG su ocijenili da ako dođe do pogoršanja ekonomske situacije povećanje PDV -a u iznosu od dva procenta ne bi narušilo poslovni ambijent iako bi uticao na blagi pad životnog standarda, ali i bolje je rešenje nego da se povećava dodatno javni dug.
CBCG je kao ključnu preporuku Vladi za narednu godinu opet naznačila reformu fiskalne politike u kojoj javnu potrošnju treba prilagoditi mogućnostima. kada je u pitanju KAP i dalje smatraju da je najbolje rešenje da se pronađe strateški partner, a ako to ne pođe za rukom onda da se razmisli o nacionalnom konsenzusu za subvencije i li gašenju.
Fabris je kazao da nijesu radili procjenu koliko bi koštala zatvaranje KAP -a i šta bi značio dalji nastavak subvencija, jer ne posjeduju sve podatke koji se odnose na poslovanje fabrike. On je rekao da je teško odrediti krajnji rok u kome Vlada treba da čeka stranog investitora, ali da je potrebn oda izvršna vlast ima jasnu viziju šta da se uradi sa fabrikom.
Fabris je kazao da su preporučili Vladi da radi na pripremi uslova za privlačenje stranih direktnih investicija budući da sav potencijal kojim država raspolaže nije iskorišćen ida nakon završetka krize treba očekivati novi talas za koji moramo biti spremni. Posebno ističu potencijal u turizmu i energetici.CBCG je preporučila da se rešava problem nelikvidnosti privrede i da država mora u tom dijelu dati doprinos i kroz izmirenje svojih obaveza i da razmisliti o uvođenju automatskog stečaja za preduzeća čiji su računi blokirane duže od tri godine.
Fabris je kazao da nijesu radili procjenu koliko bi koštala zatvaranje KAP -a i šta bi značio dalji nastavak subvencija
“Ali sa odloženim rokom primjene od godinu dana kak obi se za to stvorili uslovi koji podrazumijevaju obuku stečajnih upravnika, pripremu sudova za veći borj predmeta i preduzeća da uđu u redovni tok poslovanja.
Prema podacima CBCG ima oko 7.000 preduzeća čiji je račun u blokadi duže od tri godine sa preko 2400 zaposlenih radnika što rađa sumnju da su ta preduzeća pronašla alternativne načine poslovanja.
Bonus video:
