Nekvalitetni krediti i dospjele neplaćene obaveze među kompanijama koje se, uprkos pozitivnim stopama ekonomskog rasta stalno povećavaju, predstavljaju najveći problem i rizik za ekonomski rast crnogorske ekonomije na srednji rok, i taj problem je dostigao toliki nivo da je potrebno da se Vlada uključi u njegovo rješavanje.
To je u intervjuu za "Vijesti" istakao odlazeći šef kancelarije Svjetske banke u Crnoj Gori Jan Peter Olters.
"Zbog tog problema bilansi stanja onih kompanija koje su zdrave postaju ugroženi. Za razliku od sličnih događaja u drugim zemljama uzrok problema u Crnoj Gori je u privatnom sektoru (ili konkretnije u naglom smanjenju raspoloživih kredita), ali izgleda da je problem dostigao takav nivo da je potrebno učešće Vlade, makar da posreduje u procesu evidencije (sa jasnim krajnjim datumom) neizmirenih obaveza dospjelih za plaćanja kako bi se prebila uzajamna potraživanja i kako bi izradila zajedno sa bankama i privatnim kompanijama sveobuhvatan proces rješavanja međusobnih potraživanja među kompanijama.
"Prvi izazov se odnosi na usvajanje eura kao zakonskog sredstva plaćanja"
Za potrebe predstojeće revizije javnih rashoda, koja će se publikovati početkom jeseni, naš ekonomista je pokušao da dâ inicijalne procjene i preporuke u pogledu politika za tu oblast", rekao je Olters.
Osim tog problema, koji su najveći izazovi za crnogorsku ekonomiju koje prepoznajete?
"Prvi izazov se naravno odnosi na usvajanje eura kao zakonskog sredstva plaćanja a drugi se odnosi na dvosmisleni stav prema privatizaciji. Ne postoje ekonomski razlozi zbog kojih kompanije ne bi ostale u državnom vlasništvu ukoliko one pružaju javne usluge za koje su građani voljni da plaćaju poreze (kao što su bolnice) ili ukoliko su profitabilne i nisu opterećenje za državu.
"Ukoliko se donese odluka da se privatizuje neko preduzeće ne bi trebalo da se pokušava da se „upravlja“ privatnom kompanijom kao da je javno preduzeće"
Međutim, ukoliko se donese odluka da se privatizuje neko preduzeće ne bi trebalo da se pokušava da se „upravlja“ privatnom kompanijom kao da je javno preduzeće. Vlada može da usvoji zakone o radu kako bi regulisala otpuštanja i otpremnine, ali ne treba da definiše ili da insistira na broju zaposlenih koje privatna kompanija treba da ima na svom platnom spisku.
Opširnije u štampanom izdanju
Bonus video:
