Vlada naredne godine planira da od poreza naplati skoro 1,2 milijarde ili 73 miliona eura više nego ove godine, a najveći rast se očekuje od poreza na dodatu vrijednost (PDV) za 51 milion.

Od doprinosa u budžet će se sliti 548 miliona ili 14 miliona više, a od naknada 122 miliona ili 90 miliona više, zahvaljujući i planiranom izdavanju aerodroma. Ostali prihodi će da padnu sa 77 na 54 miliona eura, dok se u narednu godinu prebacuje 484 miliona depozita iz zaduženja u ovoj godini, što je za oko 300 miliona više nego što je u ovoj godini prebačeno iz prethodne.

To su ključne novine u predlogu budžeta za 2020. godinu koji je Vlada juče poslala u skupštinsku proceduru.

Kod izdataka najveći rast je za otplatu dugova, koja će naredne godine iznositi 555 miliona, što je 154 miliona više nego ove godine. Iznos za bruto zarade u javnom sektoru iznosiće 502 miliona eura ili 30 miliona više. Za isplatu penzija u 2020. godine biće potrebno 442 miliona eura ili 13 više nego ove godine kroz očekivano redovno usklađivanje iznosa penzija, dok će Fondu zdravstva biti usmjereno 281 milion ili 34 više nego u 2019, zbog rasta zarada u zdravstvu i većih dotacija zdravstvenim institucijama.

Samo na kamate ide 104 miliona

Na kamate u narednoj godine biće potrošena 104 miliona eura, što je rast od devet miliona. Iznos za subvencije, gdje će najznačajniji rast biti kod poljoprivrede, povećava se za 12 miliona, na 42 miliona. Stavka ostali transferi institucijama raste za 30 miliona, na 55 miliona, a tu se krije pokriće dugova državnim kompanijama prevashodno “Montenegro erlajnsu”.

Od doprinosa za PIO država očekuje 337 miliona, tako da će deficit ovog državnog fonda biti 105 miliona eura, koliko nedostaje za isplatu penzija što će se obezbijediti od drugih državnih prihoda.

Deficit Fonda zdravstva iznosiće 100 miliona eura, što je razlika između očekivane naplate doprinosa za zdravstvo od 181 milion eura i predviđenih potreba. Očekivana naplata ovih doprinosa veća je za tri miliona nego ove godine, iako je od jula smanjena stopa doprinosa za poslodavce od dva procentna poena.

Zbog prenošenja najvećeg dijala ovogodišnjeg zaduženja u narednu godinu, Vlada će se u 2020. godini zadužiti samo 100 miliona eura. Taj novac odnosi se na povlačenja novca od kineske Eksim banke za završetak gradnje dionice auto-puta Podgorica-Kolašin.

Kapitalni budžet za narednu godinu iznosiće 255 miliona eura, za razliku od ovogodišnjeg od 367 miliona eura. Na smanjenje je uticalo to što je niži obim troškova za gradnju auto-puta jer on treba da bude završen do kraja septembra naredne godine, nakon pomjeranja roka za 17 mjeseci, kao i to što se neke investicije direktno finansiraju od sredstava iz EU fondova i banaka.

Za izgradnju dionice auto-puta od Podgorice do Mateševa namijenjeno je 145,7 miliona eura. Od te sume će se 137,02 miliona isplatiti izvođaču radova kineskoj kompaniji CBRC, sedam miliona je za konsultantke usluge, a za eksproprijaciju 1,5 miliona eura.

Više za zdravstvo, prosvjetu, odbranu, poljoprivredu...

Ministar finansija Darko Radunović kazao je juče da su predlogom budžeta omogućili podršku zdravstvenom sistemu kroz stvaranje fiskalnog prostora za povećanje zarada zaposlenima i nastavak kontinuiranog ulaganja u cilju povećanja kvaliteta pružanja usluga javne zdravstvene zaštite.

“Obrazovanju je predviđeno više novca kroz uvećana izdvajanja za zarade i implementaciju projekata usmjerenih na investicije u izgradnju, rekonstrukciju i opremanje škola, vrtića i ostalih obrazovnih ustanova. Za poljoprivredu i ruralnom razvoju predloženo je povećanje agrobudžeta i veće investicija za razvoj sela, kao i stvaranje uslova za korišćenje EU fondova za poljoprivredu”, rekao je Radunović.

On je naveo da su povećana izdvajanja za razvoj sporta i unapređenje položaja mladih kroz oko 20 odsto više novca u odnosu na ovu godinu, kao i za projekte iz oblasti nauke i inovacija. Za sektore odbrane i javnog redu više novca obezbijeđeno je za projekte nadzora i zaštite državnih granica, modernizaciju policije i stvaranje uslova za ispunjavanja NATO standarda u sistemu odbrane.

Ministar očekuje da će dobiti novu garanciju od Svjetske banke (PBG 2) i da će je iskoristiti da bi se zadužili na međunarodnom tržištu do 250 miliona eura.

“Taj novac bi se koristio za izmirenje obaveza u 2021. godini”, rekao je Radunović.

On je naveo da u budžetu za narednu godinu neće biti novca za Komisiju za dodjelu stembenih pitanja.

“Planirali smo novi model za dodjelu koji je u izradi. Ono što je već planirano za zdravstvo i prosvjetu biće ispunjeno”, rekao je ministar.

Uzeli u obzir da ekonomija usporava

Pomoćnik ministra finansija za budžet Bojan Paunović kazao je da su u projekcijama za izradu budžeta za narednu godinu uzeli očekivana kretanja na međunarodnm tržištu, te da sve referentne međunarodne institucije očekuju da će ekonomski rast biti usporen.

On je kazao da će naredne godine Vlada dati garancije u iznosu od 49 miliona eura i da su one namijenjene za dva željeznička preduzeća i Regionalni vodovod.

“Od te sume je 11 miliona za Željezničku infrastrukturu za kredit kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za nabavku mehanizacije za održavanje pruga i nove opreme za vozove, 14 miliona je za kredit Željezničkom prevoz za nabavke novih vozova koji bi se koristili u lokalnom prevozu putnika. Vlada će izdati pismo o potvrđivanju državne garancije na iznos od 12 miliona eura za drugu tranšu kredita Regionalnog vodovoda kod EBRD čija je ukupna vrijednost 24 miliona eura”, naveo je Paunović.

Predlogom budžeta za narednu godinu predviđeno je da se obezbijedi osam miliona eura za vraćanje kredita Barskoj i Crnogorskoj plovidbi, koje su ranije uzeli od Eksim banke za kupovinu brodova.

Od aerodroma upisali 70 miliona, a očekuju 100

“Pokušali smo da budemo konzervativni za prihod od jednokratne uplatu od koncesije za aerodrome i projektovali smo 70 miliona eura, uz napomenu da očekujemo znatno veće avansno izdavanje. Od prihoda po osnovu projekata ekonomskog državljanstva očekujemo do 15 miliona eura”, rekao je Paunović.

U konkursu za aerodrome kao uslov navedeno je najmanje 100 miliona ponuđenih za jednokratnu naknadu.

Vlada je usvojila nove projekcije makroekonomskih pokazatelja za period od 2019-2022. godine. Projekcije su izrađene po novom makroekonomskom modelu, a dokument sadrži i pregled spoljnih faktora koji utiču na projekcije rasta i polaznih pretpostavki za njihovo ostvarenje.

Kako je navedeno u saopštenju iz Vlade, u raspravi na sjednici je istaknuto da je, na osnovu dostupnih indikatora i očekivanih kretanja u drugoj polovini godine, realna stopa rasta za 2019. godinu projektovana na nivou od 3,1 odsto, dok se za 2020. očekuje rast od 3,4 odsto. U narednoj godini se očekuje rast zaposlenosti od 2,8 odsto, nominalne zarade od jedan odsto, uz inflaciju od 0,5 odsto.

Javni dug će značajno sporije da pada

I pored značajnog povećanja prihoda u narednoj godini, Vlada u budžetu navodi značajno sporije smanjenje javnog duga nego što je to definisano smjernicama makroekonomske i fiskalne politike za period od 2019. do 2022. godine, koje su usvojene prije samo četiri mjeseca, odnosno 1. avgusta.

Strategija je predviđala da se javni dug sa sadašnjih 78 odsto BDP-a spusti na 58 na kraju 2022. godine. Međutim, u obrazloženju ovog budžeta se navodi da će na kraju ove godine javni dug iznositi 79,8 odsto, da se u narednoj spušta na 73,1 odsto BDP-a, a u 2021. dolazi na 65,8 odsto. Na kraju 2020. umjesto 58 odsto BDP-a javni dug će, prema novoj procjeni, iznositi 63,2 odsto.

Kriterijum iz Mastrihta, koji je Crna Gora željela da ispuni do kraja 2022. godine, jeste da se javni dug spusti ispod 60 odsto.

22,5 miliona eura eura opredijeljeno je za tekuću budžetsku rezervu, što je za 2,5 miliona manje od ovogodišnjeg iznosa

Drugi kriterijum iz Mastrihta je da se deficit budžeta spusti ispod tri odsto BDP-a, što Vlada sada ispunjava jer se on smanjuje sa prošlogodišnjih 150 na 50 miliona eura. Ovo smanjenje skoro je jednako prihodu koji Vlada očekuje od jednokratne naknade od izdavanja aerodroma.

MMF je ranije preporučio da Crna Gora ne kreće u gradnju novih dionica auto-puta dok javni dug ne spusti ispod 60 odsto BDP-a.

EPCG hitno isplaćuje dividendu, Vladi 37,4 miliona

Elektroprivreda Crne Gore će do 15. decembra ove godine donijeti hitnu odluku o podijeli akcionarima dobiti iz prethodnih godina koja iznosi oko 48 miliona eura, navedeno je u informaciji koju je Vlada juče usvojila.

“Zadužuje se Ministarstvo ekonomije da u saradnji sa predstavnicima državnog kapitala u EPCG obezbijedi raspodjelu neraspoređene dobiti EPCG, najkasnije do 15. 12. 2019. godine, koja će državnom budžetu obezbijediti prihod od najmanje 37.407.272,11 eura”, navedeno je u informaciji o realizaciji ugovora o izvršenju put opcije između A2A i Crne Gore.

Ovim se predviđa i da Vlada preostale akcije italijanske A2A u Elektroprivredi otkupiti do kraja godine i to u dvije tranše. Jedna od 14,3 miliona eura treba da bude završena do 30. novembra, a druga od 2,8 miliona eura do kraja decembra.

Za MA još 21 milion, planiraju i 50 miliona za kupovinu aviona

Za novo spasavanje “Montegro erlajnsa” Vlada će u narednoj godini potrošiti 21 milion eura.

Kod izdataka najveći rast je za otplatu dugova, koja će naredne godine iznositi 555 miliona, što je 154 miliona više nego ove godine. Iznos za bruto zarade u javnom sektoru iznosiće 502 miliona eura

Ministar finansija Darko Radunović juče nije mogao da saopšti više detalja o tome kako će se riješiti pitanje ove kompanije i šta uslovi za njegovu održivost podrazumijevaju, a suma od 21 milion eura se odnosi na obaveze koje nacionalni avioprevoznik ima u narednoj godini.

“MA je održiv kao kompanija i moramo naći rješenje za njega. Radimo na tome da stvorimo pretpostavke a da ne ugrozimo Zakon o državnoj pomoći. Svjedoci smo velikog državnog protekcionizma u zadnje vrijeme i to treba saopštiti. Mislim da imamo u susjedstvu slučaj sa ‘Kroacija erlajnsom’, u Njemačkoj sa dijelom ‘Tomasa Kuka’ mislim da se zvao ‘Kondor’. Moramo uvažavati značaj pojedinih kompanija koje obavljaju javni interes u privrednom smislu i doprinose budžet. Kad je u pitanju ‘Montenegro erlajns’, uz sve poprilične probleme, neposredno oni imaju prihoda oko 70 miliona na godišnjem nivou. Tamo radi malo više od četiri stotine ljudi, imamo 220 licenciranih lica. Indirektno prihod bi trebao da bude oko 250 miliona”, kazao je Radunović.

Nacionalni avioprevoznik je prošle godine iz državnog budžeta dobio 7,2 miliona eura i te uplate su vršene od 13. aprila do 27. decembra. MA je 2012. godine bio korisnik državne pomoći i više ne smije da je koristi. Kroz tri transakcije je Vlada u 2017. godini za MA izdvojila 9,7 miliona eura.

“U cilju stvaranja pretpostavki za obnovu avio flote MA za ove namjene bi se realizovala višegodisnja nabavka vazduhoplovne opreme, ukupne procijenjene vrijednosti od 50 milona. Novac će se u skladu sa zakonskim rješenjima u narednom periodu, planirati shodno utvrđenoj dinamici”, piše u obrazloženju predloga budžeta bez detaljnijih informacija kako će to biti urađeno i da li će Vlada davati svoje garancije.