Agenciji za zaštitu konkurencije (AKZ) dostavljen je nepotpun materijal za donošenje odluke o tome da li je predlog zakona o ulaganju i razvoju “Montengro erlajnsa” (MA) usklađen sa propisima o državnoj pomoći, što vladajućoj većini u parlamentu ne smeta da podrže još jednu državnu pomoć kojom se dovodi u pitanje otvaranje poglavlja 8 (konkurencija) na putu Crne Gore ka EU.
Mišljenje AZK je juče dostavljeno parlamentu u kojem se razmatrao predlog zakona da Vlada sa državnih 155 miliona pokuša da spasi nacionalnog avio-prevoznika. Iz opozicije, raspravi su prisustvovali samo poslanici SDP-a. Podršku zakonu obezbijedila je vladajuća većina.
Mišljenje bez mišljenja
“Dokumentacija podnijeta AZK kojom se dokazuje opravdanost ulaganja u potpunosti ne sadrži procjenu o mogućem povratu izvršnog ulaganja i periodu u kojem će biti ostvareno. Rok za postupanje AZK na raspolaganju bio je vrlo kratak. U samoj dokumentaciji zasada nijesu poštovani suštinski zahtjevi u pogledu testa subjekata u tržišnoj ekonomiji, odnosno da će doći do prinosa kapitala u razumnom roku koji će državi obezbijediti povrat ulaganja. Mišljenje AZK se ne odnosi na ekonomsku opravdanost ulaganja, već se ukazuje na nepotpunost dokaza na osnovu kojih se može donijeti oduka o primjeni načela subjekta u tržišnoj ekonomiji”, navodi se u mišljenju AZK.
Ministar saobraćaja i pomorstva Osman Nurković se saglasio sa stavom Draginje Vuksanović (SDP) da je dokument AZK “mišljenje bez mišljenja”.
“AZK je dostavio mišljenje Ministarstvu 23. decembra. Nakon toga smo poslali dodatno analizu revizorske kuće Dilojt i onda su iz AZK ponovo poslali dodatno mišljenje koje je zapravo zapisnik gdje kažu da se vraćaju na mišljenje od 23. decembra. Neodređeni su i mi se držimo toga da je ovo interes države i onoga što je uradila revizorska kuća Dilojt i da je ovo u skladu sa evropskim procedurama i u skladu sa zakonom”, kazao je Nurković.
Dilojt je ocijenio da su planirana ulaganja države u MA opravdana, uvažavajući načelo investitora u tržišnoj ekonomiji. Oni navode da su ovaj zaključak donijeli na bazi pretpostavki i analiza koje su urađene na osnovu podataka dobijenih od rukovodstva kompanije, uz ogradu da su dobijeni podaci tačni.
Amandmani
Raško Konjević (SDP) je podsjetio Nurkovića na stav EK da je pravilno rješavanje slučaja MA važan test za funkcionisanje sistema kontrole državne pomoći i za napredak u pregovorima za poglavlje 8.
“Imamo ozbiljan znak pitanja u razgovorima sa EK, jer se radi ovaj zakon mimo institucija koje su nezavisne. Obratite pažnju na ovo što kažu iz AZK, jer ćete izazvati probleme u pregovorima sa EK”, rekao je Konjević. Nurković je kazao da je predlog “rezultat mnogo održanih sastanak i analiza” i da “benefiti od rada MA prevazilaze troškove ulaganja, a stečaj bi imao nesagledive posljedice”.
“Druge opcije za opstanak kompanije nema... Na ovaj način sačuvaćemo 400 radnih mjesta, a doprinos kompanije privredi i budžetu je do 200 miliona godišnje”, kazao je Nurković.
Boris Mugoša (SD) je kazao da se njihovim amandmanima precizira da je pomoć države do 155 miliona, a ne da se na tu cifru dodaju kamate i potraživanja. “Ako se pokaže da kompanija ne može da poštuje plan konsolidacije, onda ne možemo dozvoliti kupovinu novih aviona”, rekao je Mugoša koji je tokom rasprave kazao da su sugestije SD-a uslov za podršku zakona.
U DPS -u su rekli da su saglasni sa amandmanima SD-a.
Predsjednik Odbora direktora MA Nikola Vukićević je kazao da je činjenica da MA duguje, a da bi zakon omogućio da se novac vrati u budžet te da, ako se ne usvoji, nacionalni avio-prevoznik od 1. januara neće postojati.
Krše zakon, diskiminišu druge firme i komplikuju sa EU
Nezavisni poslanik Aleksandar Damjanović ”Vijestima” je rekao da su dvije ključne nepoznanice efekta pokušaja Vlade da, uz asistenciju poslušničke parlamentarne većine, spasi MA.
“Od kojih je prva da li će kompanija, nakon što poluprazni parlament formalno odobri da se novcem građana dodijeli nezakonita državna pomoć, nastaviti da pravi gubitke pa će desetine i stotine miliona biti potrebne opet za nekoliko godina”.
“Druga nepoznanica je da li je ‘čišćenje’ dugova MA, uz kršenje Zakona o stečaju i diskriminaciju ostalih privrednih subjekata (sjetimo se KAP-a, Željezare, Boksita...) priprema za privatizaciji poznatim kupcima koji se pojavljuju sa povezanim licima i u priči oko aerodroma.
Od odgovora na ove dvije nepoznanice, koju nije riješila ni površna ‘“analiza” Dilojta, a još manje mišljenja Vlade i AZK o državnoj pomoći, zavisi ozbiljna i stručna rasprava o predlogu zakona”, kazao je Damjanović.
On je rekao da su dosadašnja ulaganja u MA i ovo što je planirano najmanje oko 250 miliona eura, za što se mogla izgraditi državna termoelektrana, ili uložiti u druge projekte.
“Na kraju smo dobili novi budžetski trošak koji će nam još više otežati pregovore sa EU, sa kojom ni nakon sedam godina nije otvoreno poglavlje konkurencije”.
Bonus video:
