Investiciono razvojni fond (IRF) je od 25. marta do danas primio 920 zahtjeva crnogorskih preduzetnika za prevazilaženje problema nelikvidnosti, od čega je odobrio 243 kredita u ukupnom iznosu od 44,9 miliona eura.
Iz IRF-a je saopšteno da je 188 zahtjeva trenutno u proceduri obrade.
"Do sada je odobreno 810 moratorijuma na finansijske plasmane odobrene od IRF-a u ukupnom iznosu od 158 miliona eura”, navodi se u saopštenju.
Kako su kazali, prioritet su i dalje preduzetnici i mikro i mala preduzeća koja su direktno ugrožena.
“To su ugostitelji, zanatlije, taksisti, mali autoprevoznici i butici, frizeri, privatni dječji vrtići, male trgovine i drugi preduzetnici koji su morali da zatvore svoje objekte i koji ih sada otvaraju ili koji će ih ubrzo otvoriti”, objasnili su iz IRF-a.
IRF za njih odobrava kredite namijenjene, prije svega, za isplatu plata zaposlenima i za zakupnine, dok ne počnu sa intenzivnijim radom.
“Ukoliko je preduzeće korisnik subvencija za plate, koje obezbjeđuje Vlada, IRF isplaćuje razliku od iznosa subvencije do iznosa isplaćene neto zarade. Za subvencije od 70 odsto i 50 odsto od minimalne zarade, razliku od 30 odsto, odnosno 50 odsto u bruto iznosu IRF može pokriti preko kredita”, objašnjeno je u saopštenju.
Kombinacijom mjera subvencija na minimalne zarade i kreditinom linijom obuhvatiće se što više malih preduzetnika i njihovih zaposlenih, s obzirom na ograničene finansijske resurse u ovom trenutku i ograničenu kreditnu aktivnost banaka.
Iz IRF-a su rekli da srednja i velika preduzeća koriste tekuće kreditne linije za svoje potrebe, jer je nužno sačuvati sva zdrava preduzeća i voditi računa o projektima i investicijama koja su od presudnog značaja da se održi osnovna ekonomska aktivnost.
„Moramo biti svjesni da intenzitet uticaja ukupne situacije na preduzeća nije isti i da nijesu sva preduzeća u istoj poziciji u odnosu na akumulirani kapital, ukupne finansijske resurse, postojeće zalihe i ostvarene dobiti u prethodnom periodu, odnosno nemaju svi istu mogućnost da amortizuju negativan uticaj ukupne situacije”, smatraju u IRF-u.
Iz IRF-a su ponovili da ovo nije vrijeme za preduzeća koja žele da iskoriste povoljne uslove kreditne linije u cilju rješavanja problema poslovanja iz prošlosti.
“Takođe, dio ove kreditne linije ne mogu biti ni oni preduzetnici i preduzeća koja vide šansu da kroz date povoljnosti ostvaruju ekstra profit i da imaju bilo koje druge nezaslužene benefite, kao na primjer refinasiranje bankarskih kredita”, poručili su iz IRF-a.
U IRF-u smatraju da nije realno da srednja i velika preduzeća, koja imaju realni potencijal, koriste kreditnu liniju od 1,5 odsto za obrtna sredstva, a ta kreditna linija je prije svega namijenjena za plate i zakupnine i to onima kojima je u ovom periodu najpotrebnije.
„U tom smislu, IRF analizira svako preduzeće pojedinačno i na osnovu toga procjenjuje prioritet i donosi odgovrajuće odluke. Dakle, ne postoji pravo na kredit i nije moguće po automatizmu dobiti kredit, već IRF na osnovu svakog pojedinačnog zahtjeva i analize, u skladu sa realnom situacijom i potrebama, donosi pojedinačnu odluku”, dodaje se u saopštenju.
Iz IRF-a su saopštili da ulažu veliki napor da obezbijede sredstva od međunarodnih finansijskih institucija kao i da izađu u susret što većem broju preduzetnika i preduzeća.
„Tokom prošle godine odobreno je 516 kredita, a od 25. marta do danas 243 kredita. Ovaj podatak dovoljno govori koliko je truda uloženo”, zaključili su iz IRF-a.
Bonus video:
