U trećem državnom paketu podrške privredi najvjerovatnije će biti i nastavak subvencija za plate u julu i avgustu zaposlenima u turizmu, ugostiteljstvu i drumskom saobraćaju, te dodatne za novo zapošljavanje.
Subvencioniranje dijela zarada u tim sektorima i za novozaposlene je produženo u junu.
U Vladi su “Vijestima” potvrdili da je to jedna od opcija koja se razmatra, uz poruku da će se u konačnom sve znati sjutra kada bi trebalo da usvoje nove ekonomske mjere.
U četvrtak je tri mjeseca od usvajanja drugog dijela pomoći građanima i privredi zbog korona krize.
U drugom paketu mjera najvažnije je bilo subvencioniranje punih minimalnih plata za april i maj (222 eura po zaposlenom i poslodavac oslobođen dažbina od 142 eura) za zatvorene djelatnosti i turistički sektor i polovine minimalca za ugrožene djelatnosti (111 eura i oprost dažbina od 71 euro).
Najavljena je podrška za investicije i razvoj, pokretanje proizvodnje u onim oblastima gdje je država uvozno zavisna. Očekuju se beskamatni krediti za solarne panele, bespovratni grantovi od deset miliona...
Podrška za novo zapošljavanje je iznosila 70 odsto bruto minimalne zarade - 155 eura po zaposlenom i poslodavac se oslobađa dažbina od 100 eura.
Iz Ministarstva ekonomije je saopšteno da je oko 65 hiljada zaposlenih dobilo subvenciju kroz taj program i da su isplaćene za 15 hiljada preduzeća, za šta je bilo potrebno oko 33 miliona eura.
Do sredine jula je isplaćeno 3,8 miliona za subvencije dijela junskih zarada za sektore turizma, ugostiteljstva i prevoza putnika.
Iz Vlade su, prema onom što je javno saopštavano, namjeravali da drugim paketom završe subvencioniranje zarada, ali obrt donosi neuporedivo gori rezultat od očekivanja izvršne vlasti za turističku sezonu - kada se projektovalo da će doći do pada prihoda od turizma za samo 40 odsto.
Prema jednoj od planiranih opcija, kreditna podrška banaka u saradnji sa državom bi mogla da bude oko 240 miliona plus oko 50 do 100 miliona kroz modele preko IRF-a, a očekuje se i subvencija kamata turističkoj privredi. Moguća je promjena tih iznosa do usvajanja paketa
Ministarstvo turizma je nedavno saopštilo da polovina hotela nije ni otvorena, a da je u ostalim popunjenost oko 10 do 13 odsto. Većina rezervacija za jul je otkazana, kao i aranžmana za početak avgusta, skraćen je i rad ugostiteljskim objektima, osim u primorskim opštinama...
Šta čini paket
Najavljivano je da će treći paket u osnovi imati obezbjeđivanje sredstava za likvidnost i obrtna sredstva turističkoj i drugoj privredi te da će biti podrška za investicije i razvoj, pokretanje proizvodnje u onim oblastima gdje je država uvozno zavisna.
Očekuje se podrška izvoznicima, kao i za otkup poljoprivrednih proizvoda.
Osim povoljnije kreditne podrške države u saradnji s bankama i Investiciono-razvojnim fondom, predviđene su subvencije za kamate turističkoj privredi od osam miliona.
Radna verzija predstojećih mjera je mijenjana više puta, a prema jednoj od njih planirano je da kreditna podrška bude oko 240 miliona plus oko 50 do 100 miliona kroz modele preko IRF-a.
U novom paketu trebalo bi da se nađu i beskamatni krediti za solarne panele, bespovratni grantovi od deset miliona eura...
Predstavnici privrede su krajem aprila poručili da očekuju da Vlada novu podršku privredi kreira u što kraćem roku u dogovoru sa socijalnim partnerima, da ga usvoji u maju i da u njemu budu rješenja koja će da obezbijede poslovanje koje nosi minimalne rizike i mogu da zaustave potencijalna otpuštanja radnika.
Vlast će uoči parlamentarnih izbora, zakazanih za 30. avgust, promovisati i sprovoditi treći set mjera iz dugo očekivane podrške za saniranje ekonomskih posljedica korona krize.
Iz Vlade je prvi put 24. aprila, kada je usvojen drugi set pomoći, “za 15 dana” najavljen treći paket u kojem će se naći “sve što je strateški važno za crnogorsku ekonomiju”.
Rokovi su više puta pomjerani u javnim nastupima.
“Nećemo brojati dane. Naša je želja da dođemo do kredibilnog dokumenta koji će zadovoljiti sve kriterijume koji nisu nimalo jednostavni, da ispunimo očekivanja javnosti, a posebno da zainteresovani sektori prepoznaju realni prostor i šansu za oporavak i razvoj. To je naša odrednica, ali ja sam siguran da ćemo ga najkasnije u roku od 15 dana predstaviti javnosti. Kao što vidite, svaki dan ga pomalo predstavljamo”, izjavio je 16. juna vicepremijer za ekonomsku politiku i koordinator za treći paket mjera, Milutin Simović.
Predsjednik države Milo Đukanović je sredinom aprila kazao da bi Vlada odmah trebalo da pripremi treći, mnogo ofanzivniji i čisto ekonomski paket mjera za ublažavanje posljedica od koronavirusa, koji će maksimalno brzo ekonomiji dati dinamiku iz pretkriznog perioda.
“Vjerujem da će se tokom narednog mjeseca donijeti odluke koje će biti od presudnog značaja za ekonomski i društveni razvoj Crne Gore u narednoj deceniji”, rekao je Đukanović 16. aprila.
Drugi paket podrške države za april i maj bio je vrijedan 46 miliona eura s bruto efektom od 75 miliona. Dio mjera je prolongiran za jun.
U martovskom - prvom dijelu pomoći je glavno bilo odlaganje plaćanja kreditnih i poreskih obaveza.
Očuvati radna mjesta
Besmisleno je očekivati da se privreda zatvori svaki put kad se zabilježi rast broja inficiranih koronavirusom i to bi bilo neodgovorno, poručila je ministarka ekonomije, Dragica Sekulić.
Ministarka je najavila i da bi treći paket ekonomskih mjera trebalo da bude predstavljen u četvrtak, kada ga Vlada usvoji.
Poručila je da svakodnevno osluškuju šta se dešava sa privredom i u skladu sa tim reaguju.
“Moramo da naučimo da jedino svojim ponašanjem možemo čuvati radna mjesta, privrednici primjenom mjera mogu očuvati i posao i radna mjesta zaposlenih. Mislim da je suština da, posebno u onim djelatnostima gdje je moguće funkcionisati nezavisno od epidemije, moramo biti odgovorni i pametni”, rekla je Sekulićeva za TVCG.
Ona je kazala da crnogorska ekonomija bilježi pomake nakon što je u prvom talasu bila ograničena u radu.
“Zavisno od grane privrede, u turizmu je očekivan ograničen rad, posebno s aspekta funkcionisanja, mobilnosti i prelaska granica. U slučaju drugih sektora, posebno u industriji, u prvih pet mjeseci imamo rast. Imamo rast u proizvodnji rude i kamena, energije, proizvodnji sektora poljoprivreda, kod pružanja digitalnih i usluga u IT sektoru, kao i elektronskih servisa...”, saopštila je ministarka.
Bonus video:
