Podaci Evropskog zavoda za statistiku (Eurostat) pokazuju da je u drugom kvartalu (april, maj i jun) ove godine zabilježen najveći pad bruto-domaćeg proizvoda (BDP) na evropskom kontinentu od 1995. godine.
Prema zvanično dostupnim podacima Eurostata od početka septembra, pad BDP-a u drugom kvartalu, koji je i dalje obilježen mjerama za suzbijanje pandemije koronavirusa, u 27 zemlja EU je 11,4 odsto, dok je u prvom kvartalu (januar, februar i mart) taj pad bio 3,3 odsto.
“To je daleko najoštriji pad zabilježen od 1995. godine”, poredio je Eurostat. Među državama članicama za koje su dostupni podaci za drugi kvartal ove godine, najoštriji pad u drugom kvartalu je zabilježila Španija (-18,5 odsto) u odnosu na prethodni kvartal, zatim Hrvatska (-14,9%), Mađarska (-14,5%), Grčka (-14,0%), Portugalija (-13,9%) i Francuska (-13,8%). Slijede Italija sa 12,4, Rumunija sa 12,1, Belgija 12, Kipar i Malta 11,8, Austrija 10,2 odsto, Bugarska 10 odsto, Njemačka s padom od 9,8 odsto...
“Najmanji pad BDP-a zabilježen je u Finskoj (-4,5%), Litvaniji (-5,5%) i Estoniji (-5,6%), zatim Irskoj (-6,1%), Letoniji (-6,5%) i Danskoj (-6,9%)”, podatak je Eurostata.
U poređenju s drugim tromjesečjem prošle godine, BDP u EU je u drugom ovogodišnjem kvartalu pao za 14,4 odsto.
Potrošnja
Prema podacima Eurostata tokom drugog kvartala 2020. godine izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava smanjili su se za 12 odsto, bruto investicije u osnovni kapital za 15,4 odsto, izvoz se smanjio za 18,8 odsto, a uvoz za 17,8 odsto.
“Rashodi finalne potrošnje domaćinstava imali su veoma snažan negativan doprinos rastu BDP-a i to minus 6,3 procentna poena, a doprinos bruto investicija u osnovni kapital takođe je bio snažno negativan i iznosio je minus 3,4 odsto”, navodi Eurostat.
I u susjednim državama koje nijesu članice Evropske unije, a koje su objavile svoje podatke, bilo je značajnog pada ekonomije.
Prema podacima srbijanskog Republičkog zavoda za statistiku realni pad BDP-a u drugom kvartalu 2020. godine, u odnosu na isti period prethodne godine u toj državi koja je najveći spoljno-trgovinski partner Crne Gore iznosio je 6,4 odsto.
“Pad BDP-a u drugom kvartalu u odnosu na prvi je 9,2 odsto”, podatak je Zavoda za statistiku Srbije.
U ekonomskim prognozama Evropske komisije, za Srbiju za 2020. godinu predviđa se pad privatne potrošnje i investicija zbog restrikcija uvedenih tokom epidemije, kao i zbog neizvjesnosti budućeg poslovanja, uz rast deficita i povećanje koeficijenta javnog duga za oko deset procentnih poena. EK očekuje da će znatno smanjenje deficita i snažan oporavak privatne potrošnje i investicija u Srbiji biti naredne godine.
U Sjevernoj Makedoniji pad ekonomije u drugom kvartalu ove godine iznosio je 12,7 odsto. Finalna potrošnja domaćinstava pala je za 9,9 odsto, dok je izvoz smanjen za 32, a uvoz za 30,2 odsto.
Podatke o crnogorskom BDP-u u drugom kvartalu ove godine državna Uprava za statistiku (Monstat) objaviće 23. septembra. Prema Monstatovim podacima, za prvi kvartal (januar, februar i mart) ove godine stopa realnog rasta crnogorske ekonomije bila je 2,7 odsto.
Podatke o crnogorskom BDP-u u drugom kvartalu Monstat treba da objavi do 23. septembra. Konsultantska kuća Fideliti je izračunala da će pad ekonomije Crne Gore iznositi 24,6 odsto za drugo tromjesečje
U Hrvatskoj pad BDP-a 15 odsto, očekuje se veći u Crnoj Gori
Procenti pada u drugom kvartalu su u nekim državama i do tri puta veći u odnosu na procjenu MMF-a za cijelu 2020. godinu što, ukoliko se situacija značajno ne poboljša do kraja godine, znači da će i konačne godišnje promjene biti značajno gore.
Primjera radi, u Mađarskoj je u drugom kvartalu bio pad 14,5 odsto, a MMF je za cijelu godinu predvidio pad za 3,1 odsto. U Sjevernoj Makedoniji je pad BDP-a u ovom kvartalu 12,7 odsto, a MMF je za 2020. predvidio pad od 4 odsto. U Bugarskoj je kvartalni pad 10 odsto, a godišnja projekcija MMF-a je pad od 4 odsto...
MMF je za Crnu Goru predvidio godišnji pad BDP-a od devet odsto, kao i za Hrvatsku koja je u drugom kvartalu imala pad od 14,9 odsto. Hrvatska ima nešto manju zavisnost od turizma nego Crna Gora, koja je najpogođenija grana privrede usljed epidemije koronavirusa. Učešće turizma u BDP-u Hrvatske je 18 odsto, a u Crnoj Gori je 23 odsto. Pad prihoda od turizma u Crnoj Gori u drugom kvartalu bio je 98 odsto, dok je u Hrvatskoj u ovom periodu pad iznosio oko 80 odsto. U julu i avgustu pad prihoda od crnogorskog turizma je oko 90 odsto, dok je u Hrvatskoj oko 40 odsto.
Ovi podaci pokazuju da će u Crnoj Gori biti značajno veći procenat pada ekonomije nego u Hrvatskoj. Konsultantska firma “Fidelity consulting” nedavno je izračunala da će pad crnogorske ekonomije u drugom kvartalu iznositi 24,6 odsto.
Crnogorska Vlada je u junu prognozirala da će BDP u ovoj godini pasti za 6,8 odsto, dok je ranije MMF prognozirao pad od devet odsto ako u julu i avgustu dođe do normalizacije turističke posjete. S obzirom na to da je nastavljen veliki pad prihoda od turizma, realno je da godišnji procenat pada ekonomije bude bliži 20 odsto nego projekciji odlazeće Vlade od 6,8 odsto.
Da nema opuštanja u borbi za oporavak
Predsjednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard kazala je da ne može biti opuštanja u borbi za oporavak od ekonomskih posljedica pandemije koronavirusa.
Lagardova je pozvala vlade zemalja eurozone da napore ECB u tom smislu podrže fiskalnom potrošnjom.
Ona je ukazala da je, i pored oporavka eurozone od teških ekonomskih posljedica karantinskih mjera uvedenih zbog pandemije, taj oporavak neujednačen i neizvjestan, budući da se nekoliko država bori protiv ponovnog porasta broja novih slučajeva zaraze.
Ona je kazala da ECB ostaje spremna da prilagodi sve svoje instrumente da bi grupi od 19 zemalja koje čine eurozonu pomogla da prevaziđu sadašnju krizu.
Bonus video:
