Ministarstvo finansija završilo je konsultacije povodom izrade Programa ekonomskih reformi za period od naredne do 2023. godine, jednog od najvažnijig srednjoročnih strateških dokumenata, koji će biti osnov ekonomske politike u naredne tri godine.
Taj dokument priprema odlazeća Vlada u tehničkom mandatu, dok traju pripreme za formiranje nove izvršne vlasti koja treba da bude izabrana u narednih 30 dana.
Rok za usvajanje ovog dokumenta i slanje Evropskoj komisiji je kraj godine, a Ministarstvo finansija je 7. septembra objavilo javni poziv za konsultacije koje su trajele do 23. septembra.
Ako postojeća Vlada usvoji i pošalje ovaj strateški dokument Evropskoj komisiji, nova vlast moraće da se pridržava napisanog, iako je najavila reformu ekonomske politike, ili će tražiti povlačenje dokumenta od EK i izradu novog, što u EU može biti shvaćeno kao neozbiljnost države.
Ministarstvo: Pitali smo EK
Iz Ministarstva finansija su na pitanje “Vijesti” o tome da li je bilo neophodno da se sada obavljaju konsultacije i priprema strateški ekonomski dokument ako slijedi izbor nove vlade, odgovorili da su i oni to pitali Evropsku komisiju, ali da im je odgovoreno da se moraju pridržavati rokova, bez obzira na promjenu vlasti.
"Na koordinacionom sastanku sa predstavnicima EK, povodom izrade Programa, pokrenuli smo pitanje pristupa izradi ovogodišnjeg Programa imajući u vidu trenutne okolnosti i očekivanje formiranja nove vlade. Predstavnici Evropske komisije su jasno ukazali da ne smije doći do odstupanja u ustaljenoj agendi i rokovima. Dodatno, ukazali su da su i druge zemlje kandidati imale slične izazove u procesu pripreme dokumenta, ali da se nije desilo da dođe do kašnjenja u njegovom podnošenju Evropskoj komisji”, naveli su iz Ministarstva finansija.
Crna Gora već sedam godina izrađuje Program ekonomskih reformi, koji obuhvata ekonomsku politiku Crne Gore za narednu godinu i srednjoročni period, kao i agendu strukturnih reformi javnih politika koja obuhvata više oblasti - tržišta energije i saobraćaja, poljoprivredu, industriju i usluge, poslovni ambijent i smanjenje neformalne ekonomije, istraživanje, razvoj i inovacije i digitalne transformacija, reformu ekonomskih integracija, obrazovanje i vještine, zapošljavanje i tržište rada, socijalnu zaštitu i inkluziju.
Ovaj Program je jedan od najznačajnijih i najobuhvatnijih srednjoročnih strateških dokumenata koji Crna Gora priprema u okviru ekonomskog dijaloga sa Evropskom unijom.
“EK svake godine poziva Crnu Goru da izradi ovaj dokument i u tom kontekstu predlaže odgovarajuću formu, daje preporuke za njegovu pripremu i kroz ovaj dokument ocjenjuje ekonomske reforme koje zemlje kadidati postižu na putu ka članstvu. Priprema i koordinacija ovim dokumentom predstavlja cjelogodišnji proces, gdje se u drugoj polovini godine (jun - januar) dokument priprema od strane zemlje kandidata, a u narednom polugodišnjem periodu analizira i ocjenjuje od Evropske komisije i Savjeta Evrope. Dodatno, u toku pripreme dokumenta zemlja ima stalnu komunikaciju sa Evropskom komisijom, kroz slanje nacrta određenih poglavlja na komentare ili kroz održavanje bilateralnih sastanaka na visokom i tehničkom nivou u cilju informisanja o procesu izrade dokumenta”, naveli su iz MF.
Oni navode da je EK pohvalila to što je upućen poziv za javne konsultacije za izradu dokumenta i da je ukazala da će on biti kvalitetniji ako je rezultat širokog javnog dijaloga sa svim zainteresovanim činiocima u državi.
Cijeli trogodišnji period za oporavak od pandemije
Kako su naveli iz Ministarstva, fokus Programa ekonomskih reformi od naredne do 2023. godine biće na oporavku nakon pandemije koronavirusa, uz integraciju srednjoročnih reformi koje će taj oporavak učiniti održivim.
„U skladu sa tim jedan od ciljeva biće i unapređenje ekonomske otpornosti u skladu sa zelenim i digitalnim prioritetima EU“, navedeno je u obrazloženju poziva za konsultacije.
Iz Ministarstva su naveli da je izbijanje pandemije imalo snažan uticaj na različite oblasti ekonomije, ograničavajući rast, predstavljajući značajne izazove socijalnim i zdravstvenim sistemima.
"Prve mjere za prevazilaženje krize već su se odrazile na smjernice politike koje su zajednički usvojene na Ekonomskom i finansijskom dijalogu između Evropske unije (EU) i zapadnog Balkana i Turske u maju ove godine", kazali su iz Ministarstva, navodeći da će u kontekstu tih smjernica biti i mjere u novom Programu.
Bonus video:
