Crnogorska Vlada je pravovremeno preduzela mjere za ublažavanje posljedica ekonomske krize izazvane pandemijom korona virusa, u nije izostala ni podrška Evropske unije, ocijenjeno je na današnjem sastanku Pododbora za ekonomska i finansijska pitanja i statistiku, kako je saopšteno iz Generalnog sekretarijata Vlade.
Na 13. sastanku tog Pododbora između Crne Gore i Evropske unije, koji je održan onlajn, a koji pokriva ekonomska, fiskalna i finansijska pitanja i izazove, kao i politike u okviru poglavlja 17, 18, 32 i 33, predstavnici crnogorskih nadležnih institucija su upoznali predstavnike Evropske komisije sa aktivnostima sprovedenim u prethodnom periodu u tim oblastima.
Zamjenik glavnog pregovarača Marko Mrdak je, kako je saopšteno, istakao da je, pored godišnjeg izvještaja Evropske komisije, Ekonomski i investicioni plan veoma ohrabrujući u pogledu socijalno-ekonomskog oporavka od pandemije.
„Ovo tumačimo kao iskrenu posvećenost Zapadnom Balkanu, što je jasno saopšteno i na početku aktuelnog mandata EK. Čvrsto vjerujemo da će ovaj plan podstaći oporavak i ekonomski rast i da će podržati reforme u nastavku našeg puta prema EU“, rekao je on. Mrdak je zahvalio EU na makrofinansijskoj pomoći od 30 miliona eura, istakavši da je crnogorska strana upoznata sa preostalim uslovima koje treba ispuniti da bi se osigurala isplata druge tranše u istom iznosu.
Upoznao je, dodaje se, sagovornike sa aktivnostima u poglavljima pokrivenim Pododborom, među kojima su Program ekonomskih reformi 2020-2022, Godišnji plan zvanične statistike za 2020. godinu, Konsolidovani izvještaj o upravljanju i unutrašnjim kontrolama u javnom sektoru za 2019. godinu, kao i Zakon o budžetu Crne Gore za 2020.
Šef Jedinice u Generalnom direktoratu za ekonomska i finansijska pitanja Uve Stam pohvalio je, kako je saopšteno, crnogorsku Vladu zbog brzog usvajanja mjera za ublažavanje uticaja krize i ocijenio da je pandemija COVID-19 snažno pogodila crnogorsku ekonomiju. Naglasio je da, kako se kriza razvija, odgovor u razvijanju politika treba da bude adekvatan i prilagođen potrebama, kako bi se osiguralo da je podrška koja se pruža firmama i građanima dobro usmjerena i efikasna. „Kriza je uzela veliki danak i u oblasti javnih finansija – pad prihoda i veća potrošnja doveli su do većih deficita. Ovo je neizbježna nuspojava čuvanja radnih mjesta, prometa i prihoda. Istovremeno, povratak pažljivom fiskalnom upravljanju nakon oporavka ekonomije je od suštinskog značaja za očuvanje fiskalne održivosti“, rekao je on.
Zamjenica šefa Jedinice za Crnu Goru u Generalnoj direkciji za susjedsku politiku i pregovore o proširenju Barbara Hesus Žimeno ohrabrila je Crnu Goru da iskoristi predstojeće mjesece za ubrzanje reformi, kako bi država nastavila da napreduje na putu prema EU članstvu. „Rješavanje ovih prioriteta zahtijevaće blisku međuresorsku koordinaciju, funkcionalnu javnu upravu i nadogradnju rezultata ostvarenih tokom proteklih godina“, dodala je ona.
Bonus video:
