Vlada i novo rukovodstvo Investiciono-razvojnog fonda (IRF-a) planirali su zasada da iznos za kredite, koje u ovoj godini treba da plasira državni fond, bude na nivou od oko 120 miliona eura koliko je ranije projektovano, a tek treba da se odluči o dokapitalizaciji IRF-a da bi imao više novca za kreditiranje privrede, potvrđeno je “Vijestima” iz više izvora u vlasti.
Programski dokumenti IRF-a trebalo bi da se nađu na sjednici Vlade ove sedmice.
Iz izvršne vlasti je najavljeno da je cilj da se preko fonda posebno pojača povoljnije kreditiranje malih i srednjih preduzeća.
Od početka ove godine, izvršna direktorica IRF-a je bivša viceguvernerka Centralne banke (CBCG) Irena Radović, a predsjednik Odbora direktora je nekadašnji poslanik Velizar Kaluđerović (Demokrate).
Prije njih, te pozicije je obavljao Zoran Vukčević, kadar najveće partije iz redova opozicije - DPS-a.
Vlada je prošlog četvrtak usvojila prvi dio novog paketa socio-ekonomskih mjera, dok je plan da se do kraja marta finalizuje ova kreditna politika sa preciznim uslovima.
Plan
“Da bi ključna godišnja programska dokumenta IRF-a bila operativna nužno je da dobiju prethodno zeleno svjetlo od Agencije za zaštitu konkurencije (AZK), a nakon toga i saglasnost Vlade. U ovom trenutku Agencija je dala saglasnost na programska dokumenta IRF-a za 2021. godinu, dok se očekuje da Vlada saglasnost da na prvoj narednoj sjednici u četvrtak, 4. februara. Kako je došlo do promjene rukovodstva na samom kraju prethodne godine, ključna programska dokumenta za 2021. godinu pripremilo je ranije rukovodstvo i dostavilo ga na saglasnost AZK-u. Svaka značajnija promjena u programskom dokumentu za ovu godinu u odnosu na onaj koji je bio urađen podrazumijevala bi ponavljanje procedure kod Agencije za dobijanje odgovarajuće saglasnosti, što bi značilo da se bez ovog dokumenta IRF-a značajno uđe u ovu godinu. To bi dalje značilo da se za sve to vrijeme ne može realizovati osnovna djelatnost, a to je kreditna podrška privredi pod povoljnim uslovima. Iz tih razloga je u najvećoj mjeri prihvaćena verzija programa IRF-a za 2021. godinu, koja je već bila predata u proceduru pribavljanja odgovarajućih saglasnosti. Zato se može i potvrditi da je planirani iznos kreditnih plasmana za 2021. godinu na nivou 120 miliona eura”, objasnio je izvor “Vijesti”.
Dokapitalizacija
Agencija za zaštitu konkurencije je ocijenila da je plan IRF za ovu godinu, kojim je planirano da se privreda pomogne kroz dugoročne, srednjoročne i kratkoročne kredite, usklađen sa Zakonom o kontroli državne pomoći. Plan je dostavljen na ocjenu 20. decembra prošle godine.
U planu starog rukovodstva je navedeno da je za IRF u 2021. potrebno razmotriti i plan dokapitalizacije, kako je definisano u trećem paketu socio-ekonomskih mjera Vlade da bi više novca bilo na raspolaganju privredi kroz povoljne kredite.
Izvor “Vijesti” je objasnio da novo rukovodstvo sa najodgovornijim predstavnicima Vlade uskoro treba da obavi razgovore o ovoj dokapitalizaciji.
“IRF je u 2020. godini, postupajući po mjerama CBCG i Vlade za ublažavanje i olakšavanje problema u privrednom poslovanju izazvane pandemijom koronavirusa, za veliki broj korisnika kredita odobrio višemjesečni moratorijum, a nakon toga i reprogram kredita.To se naravno odražava na kreditni potencijal IRF-a u ovoj godini, pa treba očekivati da Vlada respektuje ovu činjenicu i nađe načina da finansijski podrži povećanje kreditnog potencijala IRF-a, kako bi mogao da pod povoljnim uslovima pruži kreditnu i finansijsku podršku što je moguće većem broju mikro, malih i srednjih preduzeća, a po potrebi i nekim od velikih preduzeća”, ukazalo je više izvora “Vijesti”.
Od osnivanja 2010. godine do kraja 2020. godine, IRF je plasirao oko 1,4 milijarde eura kredita.
Za dio kredita mora posebna ocjena Agencije
AZK je u mišljenju navela da realizacija kreditnih linija za infrastrukturne i projekte vodosnabdijevanja, zaštite životne sredine, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije mora biti predmet posebne ocjene za svaki takav projekat za koji IRF bude opredijelio novac.
“Realizacija navedenih projekata, u skladu sa Zakonom o kontroli državne pomoći, moguća je jedino uz poštovanja principa kumulacije, odnosno pokriće istih opravdanih troškova iz svih izvora do maksimalno dozvoljenog intenziteta državne pomoći”, objašnjenje je AZK.
Agencija se nije izjasnila u dijelu programa koji se odnosi na oblast poljoprivrede, jer se zakon ne primjenjuje na podsticaje sektoru poljoprivrede i ribarstva.
Pozajmice i uslovi
Kratkoročnim kreditima IRF finasira tekuću aktivnost i likvidnost preduzeća, kao i otkup potraživanja (faktoring finansiranje). Ročnost je do godin, a pretežno se koriste za pripremu turističke ili poljoprivredne sezone, kao i za sve čime se reguliše likvidnost preduzeća.
Srednjoročni krediti su namijenjeni za projekte od jedne do pet godina, a dugoročni krediti su iznad pet godina i njima se najčešće finansiraju investicioni i razvojni projekti.
Najviši iznos novca, definisano je planom IRF-a, može se dobiti do pet miliona eura za sve vrste kredita, dok je kamata za kratkoročne kredit do četiri odsto, a za ostale do pet odsto. Rok otplate srednjoročnih kredita je do 12 godina uz četiri godine grejs perioda, a dugoročnih do 15 godina uz četiri godine grejs perioda.
Privredna udruženja su u više navrata tražila da se preispita kredita politika IRF-a i da se daju povoljniji uslovi za odobravanje kredita.
Bonus video:
