Potrošnja u ovogodišnjem budžetu trebalo bi da bude limitarna na 1,79 milijardi eura, definisano je predlogom revidiranih Smjernica makroekonomske i fiskalne politike za period od ove do 2023. godine u koji “Vijesti” imaju uvid.
Konačne cifre biće poznate kada Vlada utvrdi predlog budžeta za ovu godinu.Na osnovu ovih smjernica utvrđuje se predlog zakona o budžetu za 2021. godinu.
Podaci do kojih su “Vijesti” došle pokazuju da je izvršenje limita potrošnje u prošloj godini bilo 1,86 milijardi eura, za narednu godinu je projekcija 1,71 milijardi, a u 2023. godini 1,76 milijardi.
Od ukupnog limita planirane potrošnje u ovoj godini za tekući budžet i budžet državnih fondova je planirano 1,52 milijarde eura, od čega se na zarade odnosi 525,35 miliona, a u stavku “ostalo” se računa 996,22 miliona. Limit za ovogodišnji kapitalni budžet je 189 miliona, a za budžetsku rezervu 80,7 miliona.
Kada je u pitanju izvršenje limita potrošnje za prošlu godinu podaci pokazuju da je 1,57 milijardi potrošeno za tekući budžet i budžete fondova od čega je na bruto zarade i druga primanja zaposlenih potrošeno 499,15 miliona, na kapitalni budžet je poršeno 173,23 miliona, a na tekuću budžetsku rezervu 116,41 milion.
Prema projekcijama u 2022. godini limit za tekući i budžet fondova je 1,591 milijardu eura, od čega se na zarade odnosi 534 miliona, a stavka ostalo je limitirana na 1,057 miliona. Projekcija limita potrošnje za kapitalni budžet je 105 miliona eura, a tekuće budžetske rezerve 15 miliona eura.
Za 2023. godinu limit potrošnje tekućeg budžeta i budžeta fondova je 1,63 milijarde od čega su bruto zarade i ostala primanja projektovani na 541 miliin eura, a stavka ostalo 1,09 milijardi, za kapitalni budžet je projektovano 117 miliona i 15 miliona za budžetsku rezervu.
U limite potrošnje se ne računaju izdaci otplate duga i kamata, donacije iz fondova Evropske unije i druge donacije i izdaci za finansiranja materijalne štete nastale zbog elementarnih nepogoda i drugih vanrednih i nepredvidivih okolnosti.
Vlada je do kraja ovog mjeseca najavila da će utvrditi predlog ovogodišnjeg budžeta koji će se bazirati na programskom budžetiranju i poslati ga parlamentu na usvajanje.
Izvršna vlast je odlučila da u ovu godinu uđe sa privremenim finansiranjem jer, kako je objašnjeno, nijesu htjeli da šalju Skupštini predlog budžeta koji je pripremila stara Vlada.
Programski budžet sadrži zadatke i aktivnosti pojedinih potrošačkih jedinica koje se sprovode u cilju efikasnog upravljanja novcem po predloženim programima i potprogramima, a koji doprinose ostvarenju strateških ciljeva u skladu sa ekonomskom politikom države.
Limiti potrošnje za najvažnije državne institucije
Podaci pokazuju da će ovogodišnji limit potrošnje Fonda PIO biti 451, 64 miliona eura, Fonda za zdravstveno osiguranje 290,96 miliona, Zavoda za zapošljavanje 34,97 miliona, Fond za obeštećenje 2,75 miliona, a Fonda rada 1,23 miliona.
Za Skupštinu Crne Gore je projektovano 8,09 miliona eura, službu Predsjednika Crne Gore 1,03 miliona eura, Kabitet predsjednika Vlade Crne Gore 1,48 miliona, Ustavni sud 950 hiljada, Sudski savjet 26,60 miliona, a Tužilački savjet 9,19 miliona.
Projekcije za ministarstva su sljedeće - pravde 3,43 miliona, unutrašnjih poslova 20,12 miliona, odbrane 39,23 miliona, kapitalnih investicija 5,45 miliona, finansija 201,07 miliona, vanjskih poslova 14,64 miliona, prosvjete, nauke, kulture i sporta 212,93 miliona, ekonomskog razvoja 7,74 miliona, javne uprave 9,80 miliona, poljoprivrede 25,74 miliona, zdravlja 2,22 miliona i ekologije 3,70 miliona.
Za Zavod za izvršenje krivičnih sankcija ovogodišnji limit potrošnje je 10,33 miliona, Upravu policije 69,95 miliona, Upravu prihoda 10,44 miliona, Upravu carina 7,32 miliona, Upravu za katastar i državnu imovinu 25,52 miliona. Uprava za saobraćaj 156, 26 miliona, a Uprava javnih prihoda 32,74 miliona.
Državna revizorska institucija moći će da potroši 2,13 miliona, Agencija za nacionalnu bezbjednost sedam miliona, a Javni servis RTCG 13,83 eura...
Bonus video:
