Vlada treba da se odlučnije obračuna sa švercom cigareta i da na taj način nadomjesti prihode u budžetu, umjesto što se odlučila da poveća akcize na duvan.
To je ključna poruka sa skupštinskog Odbora za ekonomiju, budžet i finansije koji je usvojio Predlog budžeta za 2021. godinu, o kome će se danas raspravljati na plenumu.
Povezani članci
“Što se tiče šverca cigarata, imaćemo odlučan stav, jer nam je interes države na srcu, a ne privatni interes i ići ćemo do kraja. Nadam se da ćemo vidjeti te rezultate u narednim godinama”, obećao je juče na Odboru poslanicima ministar finansija Milojko Spajić.
Opozicioni poslanici Damir Šehović(SD) i Raško Konjević (SDP) pozvali su Spajića da odustane od nove akcizne politike i da posluša zahtjev poslovne zajednice da se ne bi desio scenario iz 2018. godine kada je zbog nove akcizne politike bujalo sivo tržište cigareta.
“Ako se desi taj scenario, jasno je da će Vlada biti krivac za to”, istakao je Konjević.
Dejan Đurović (DF) kazao je Spajiću da građanima nijesu u predizbornoj kampanji obećavane akcize, nego stop švercu cigareta.
“Ne želim više da vidim kontejnere u Luci Bar, niti proizvodnju cigareta u Mojkovcu. Toga trenutka kad stavimo tačku i kada ugasimo crno tržište cigareta, mi smo ispunili predizborna obećanja, pa ove akcize neće biti potrebne. Od njih ste planirali prihod od 16,8 miliona eura, a ako zaustavimo šverc cigareta dobićemo 40 miliona uz 10 miliona od PDV-a. Interes države Crne Gore je da se zaustavi šverc cigareta i proizvodnja u Mojkovcu. To se lako može uraditi. Uzmite podatke od Uprave prihoda i carina o tome koliko se uvozi praznih cigareta u koje se stavlja duvan i gdje to završava. Tu je šverc cigareta”, istakao je Đurović.
Spajić je najavio nove pregovore sa privredom kako bi došli do optimalnih rješenja.
Odbor je usvojio i set predloga izmjena i dopuna zakona čije je usvajanje potrebno za stvaranje pravnog osnova za primjenu dijela prvog paketa mjera pomoći aktuelne Vlade za ublažavanje ekonomskih posljedica pandemije koronavirusa.
Predlozima zakona za obavezno socijalno osiguranje i o porezu na dohodak fizičkih lica predviđeno je da se poslodavci oslobađaju obaveze plaćanja poreza i doprinosa na zarade i to 90 odsto u ovoj godini, 60 odsto u 2022. i 30 odsto 2023. godine.
Izmjene Zakona o PDV-u predviđaju povećanje oporezivog prometa za registraciju za taj porez sa 18.000 eura na 30.000 eura, kao i stopu od sedam odsto na jaja.
Šehović je ocijenio problematičnim to što se ne zna koliko će novca pripasti potrošačkim jedinicama u budžetu, jer se ne zna koliko im je isplaćeno kroz privremeno finansiranje.
“Problem budžeta je nerealnost naplate prihoda, na šta su upozorili iz Centralne banke i Državne revizorske institucije. Očekujete 700 miliona prihoda od turizma, ali činjenice ne idu u prilog tome”, rekao je Šehović.
On je pohvalio prelazak na programsko budžetiranje, ali smatra da je problematično da se sa tim počinje polovinom godine.
Zdenka Popović (Demokrate) kazala je da se mora naći rješenje za naknade majkama.
“Tražimo održivo rješenje. Zavisi i kakva će biti sezona”, objasnio je Spajić.
Miloš Konatar (URA) ocijenio je da je bilo teško da se pripremi ovaj budžet i da je njegov rizik ostvarivanje planiranih prihoda.
Milatović: Promijeniti agresivnu retoriku prema Rusiji
Ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović kazao je da je optimista za uspostavljanje direktnih letova sa Rusijom, odakle očekuju veliki broj turista.
Đurović mu je odgovorio da se ne može obećavati punjenje budžeta kada su u pitanju ruski turisti, jer smo uveli sankcije Rusiji bez ikakve obaveze.
“Vlada je iskazala stav da se na putu evropskih integracija usaglašenost sa EU podarazumijeva u oblasti vanjske i bezbjednosne politike, ali sankcije jedino su legalne kada ih donese Savjet bezbjednosti UN. Mi u martu pojačavamo sankcije Rusije, pa imamo recipročne mjere i danas očekujemo turiste. To je previše optimistički”, rekao je Đurović.
On je kazao da se, kada su uvođene sankcije Rusiji, nije vodilo računa o interesu države, te da ne moramo “biti veći Evropljani od njih samih”.
“Crna Gora je već dio Evrope, samo je pitanje interesa. Turska je članica NATO pakta, pa nije uvela sankcije, već vodi računa o turistima iz Rusije. Ne zastupam rusofilski stav, ali nije bio interes Crne Gore uvođenje sankcija Rusiji”, rekao je Đurović.
Milatović je kazao da početkom juna ide u radnu posjetu Rusiji povodom međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu i da je to još jedan korak naprijed u spoljnopolitičkom kontekstu normalizacije odnosa sa Rusijom.
“Znate da je strateško opredjeljenje Vlade EU, a na srednji rok ta retorika prema Rusiji koja je bila agresivna treba da se promijeni. Ova Vlada je u tom smislu pokazala jednu dozu umjerenosti koju treba pratiti. Vlada u tom pravcu pokazuje dobru mjeru i ovom posjetom Rusiji dajemo dodatno pozitivan signal”, naglasio je Milatović.
Bonus video:
