Pravilnik kojim se utvrđuju kriterijumi i pravila o izdavanju dozvole za rad firmama čija priroda djelatnosti ili tehnologija rada zahtijevaju neprekidan rad i koje iz tog razloga mogu da obavljaju rad u prazničnim danima nije donijet ni nakon osam godina.
Izmjene i dopune Zakona o državnim i drugim praznicima na osnovu kojeg treba da se donese pravilnik kojim bi se definisalo sporno pitanje donijete su 2013. godine.
Rok za njegovo donošenje je bio 60 dana od dana stupanja na snagu zakona, a to je bilo u nadležnosti nekadašnjeg Ministarstva ekonomije, a sada Ministarstva ekonomskog razvoja (MER).
“Vijestima” je iz MER-a rečeno da oni već dvije godine ne izdaju dozvole za rad, već da to radi Uprava prihoda i carina, iz koje su kazali da ni oni ne izdaju neophodne dozvole.
Generalni sekretar Unije slobodnih sindikata (USS) Srđa Keković je “Vijestima” kazao da ni nakon osam godina ministarstvo nije donijelo podzakonski akt kojim se propisuje postupak i kriterijumi na osnovu kojih se izdaju dozvole za rad tokom državnih praznika, iako je zakonom definisano da je rok za donošenje tog akta bio 60 dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona.
“Ako nemamo podzakonske akte kojima se defininišu kriterijumu, onda je jasno da MER ne može nikome da izda dozvolu. Ako oni ne mogu izdati dozvolu to znači da nijedan poslodavac ne može raditi na dane državnih praznik”, rekao je Keković.
On je istakao da mnogi poslodavci zloupotrebljavaju to pravo, a Unija ne može ništa da uradi. Ukazao je da se najviše to kršilo u oblastima realnog sektora, malih i srednjih preduzeća.
“Jedino je u djelatnosti trgovine zakonski sređena ta oblast, ali u svim ostalima nije. Uzmimo za primjer građevinu. Kako može građevinski radnik da radi za dane državnog praznika. U drugim državama bićete kažnjeni, jer ne poštujete državu i njene praznike”, rekao je Keković.
Keković smatra da je Uprava za inspekcijske poslove (UIP) dužna, shodno zakonom, da vrši nadzor nad primjenom dozvola za rad u toku prazničnih dana, te da kažnjava poslodavce koji rade tokom državnih praznika, jer nemaju neophodne dozvole za rad. Zbog toga se juče sastao sa v. d direktorem UIP-a Ilirem Harasanijem.
Iz UIP-a je saopšteno da je na sastanku ocijenjeno da neprecizni zakoni otvaraju vrata raznim zloupotrebama prava radnika, te da je zajednički cilj da se iniciraju promjena pojedinih odredbi zakona, posebno u dijelu sankcija i kontrole ovih firmi koje rade tokom državnih praznika.
Keković očekuje da UIP promijeni tumačenja zakona, jer su oni do sada smatrali da nemaju pravo da kažnjavaju poslodavce koji rade tokom praznika, zbog toga što nije donijet pravilnik.
Zakonom su propisane novčane kazne u iznosu između 1.000 i 20.000 eura za kompanije koje rade mimo zakona tokom državnih praznika, dok za preduzetnike one iznose do 2.000 eura.
Bonus video:
