Nova Strategija sajber bezbjednosti trebalo bi da stupi na snagu početkom naredne godine, najavio je savjetnik premijera u Vladi Crne Gore, Dejan Abazović, navodeći da se nada da će biti formiran i Centar za sajber bezbjednost.
Abazović je, na sesiji „Saradnja između vlada i djelatnosti u oblasti kibernetičke sigurnosti“, koja je održana u okviru četvrtog Digitalnog samita ekonomija Zapadnog Balkana, rekao da će nova Strategija sajber bezbjednosti biti kreirana za period od 2022. do kraja 2025.
„Ovih dana smo u tom procesu i naporno radimo. Strategija sa novim akcionim planovima treba da postane aktivna od početka naredne godine“, rekao je Abazović.
Kazao je da se nada da će formirati Centar za sajber bezbjednost koji će koordinisati svim aktivnostima u Crnoj Gori u različitim javnim sektorima.
Direktor Results Consultinga iz Bosne i Hercegovine, Enes Haračić, rekao je da su prijetnje sajber bezbjednosti globalne.
„Tako da odgovor na tu vrstu prijetnji treba da bude transnacionalni, u našem slučaju regionalni. Budući da su sve države Zapadnog Balkana male, veoma je teško doći do kritične mase. Tako da platforme za razmjenu informacija mogu postati interesatne za one koje dijele podatke, a isto tako za one koji čitaju i koriste podatke“, rekao je Haračić.
Koordinatorka projekta u Ženevskom centru za demokratsku kontrolu oružanih snaga, Franziska Klopfer, rekla je da zemlje postaju meta opasnih napada zbog podataka sa kojima raspolažu, navodeći da to remeti funkcionisanje državnih uprava i servisa.
„Sajber bezbjednost novo je područje kada govorimo o politikama bezbjednosti. I sve više zemalja vodi borbu da odgovori novim potrebama koje ovo doba nameće. Veoma je važno znati da su za pitanja sajber bezbjednosti od samog starta potrebne investicije, kao i da država ovo pitanje stavi kao prioritet kada je riječ o nacionalnoj bezbjednosti i odbrambenim politikama“, rekla je Klopfer.
Predstavnik generalnog direktorata za komunikacije, mreže i sadržaj u Evropskoj komisiji, Mabrouk Skander, kazao je da su usvojili direktivu u određenim sektorima, kojom je predviđeno da države članice identifikuju operatere potencijalnih usluga koji bi mogli biti meta sajber napada, a što bi moglo uticati na ekonomiju i nacionalnu bezbjednost zemlje.
„To je dobar sistem jer propisuje da države članice treba da poboljšaju sajber bezbjednost kroz nacionalni tim koji može da odgovori na opasne situacije u datom trenutku. Potreban je nacionalni organ koji provjerava da li se dijele ove informacije na adekvatan način i potrebna je ključna infrastruktura koja je dio ovih vidova funkcionisanja“, rekao je Skander.
Državna savjetnica za informacione sisteme i tehnologije u Ministarstvu za informaciono društvo i administraciju u Vladi Sjeverne Makedonije, Solza Kovachevska, kazala je da u toj državi Program za pripremu za sajber rizik sprovodi tehnički tim iz Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenog kraljevstva, a koordiniše njihov resor.
„Ovaj program definiše tri sektora. Tiče se energije, ICT-a i finansija. Uspješno sprovođenje programa uključuje angažovanje ključnih ministarstava, ključnih operatera za infsratrukturu iz javnog i privatnog sektora“, navela je Kovachevska.
Predstavnica Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Srbije Srbija, Marija Popović kazala je da je jedan od glavnih ciljeva Strategije sajber bezbjednosti, koja pokriva period 2021-2026, edukacija stanovništva koje nema iskustva u sajber bezbjednosti.
„Stalno radimo na podizanju svijesti ljudi, ali kao i u svim drugim državama Zapadnog Balkana, nemamo dovoljno sredstava, ljudi i znanja“, navela je Popović.
Generalna direktorka u Nacionalnoj upravi za elektronsko sertifikovanje i sajber bezbednost u Albaniji, Vilma Tomco, kazala je da Albanija, kao mala država, ne može da ulaže u tehničke kapacitete za sajber bezbjednost, već, kako je navela, ulažu više u ljudske resurse.
„Pandemija je na neki način dobro uticala na nas, jer smo u veoma kratkom vremenu u online okruženju postali svjesni toga da se moramo fokusirati na ljude“, rekla je Tomco.
Najavila je da će njihov sledeći fokus biti na monitoringu mreža vezano za prijetnje, kako bi smanjili negativne uticaje na telekomunikacionu mrežu.
„Potrebno je kontinuirano sprovođenje kampanja podizanja svijesti o izgradnji kapaciteta i monitoring“, istakla je Tomco.
Digitalni samit Zapadnog Balkana 2021. održava se kao dio Berlinskog procesa i kao inicijativa Regionalnog savjeta za saradnju, a važnost samita je potvrđena i kroz novi četvorogodišnji akcioni plan 2021-2024, za zajedničko regionalno tržište (Common Regional Market – CRM).
Domaćin i organizator ovogodišnjeg izdanja je Ministarstvo javne uprave digitalnog društva i medija ispred Vlade Crne Gore, dok je generalni sponzor kompanija M:TEL.
Bonus video:
