Potencijal ženskog preduzetništva u Crnoj Gori je i dalje ogroman i nedovoljno iskorišćen, dok ekonomsko osnaživanje žena ima izvanredan rezultat na porast privrednih parametara i konsolidaciju prosperitetskih ekonomija, ocijenjeno je na konferenciji Investiciono-razvojnog fonda (IRF).
Izvršna direktorica IRF-a, Irena Radović, je na prvoj Nacionalnoj konferenciji pod nazivom Ekonomsko osnaživanje žena u Crnoj Gori - Smanjenje rodnog jaza za inkluzivni postpandemijski oporavak, kazala da je ženama koje imaju volje i snage da pokrenu sopstveni biznis važno pružiti mogućnost.
„Ekonomsko osnaživanje žena ima izvanredne rezultate na porast ekonomskih parametara i konsolidaciju prosperitetskih ekonomija“, rekla je Radović na panelu o uklanjanju barijera za ekonomsko osnaživanje žena i promovisanju finansijske inkluzije žena u Crnoj Gori.
Ona je rekla da su crnogorsko društvo, region, a i druge države, zarobljeni u stereotipima, i da je način na koji se odgajaju djevojčice takav da uvijek ustupaju mjesto drugima i da se ne bore dovoljno za sebe.
„Biti borbena, hrabra, odvažna žena, čak i epitet ambiziozna u našoj sredini, ne nosi pozitivnu konotaciju i to se mora mijenjati“, poručila je Radović.
One je rekla da jedino onda kada žene budu ekonomski osnažene, biće snažne da djeluju i na svim ostalim segmentima.
„U tim okolnostima nećemo imati kolegijum predsjednika Skupštine gdje nema nijedne žene, nećemo imati situaciju gdje nikada u istoriji Crne Gore žena nije bila ni ministar finansija, ni guverner Centralne banke, ni predjednik Vlade, ni predsjednik skupštnskog Odbora za ekonomiju“, rekla je Radović.
Ona je navela da kada je došla prvi dan na posao u IRF, na sastanku sa menadžmentom nije bilo žena, a danas u toj instituciji postoji 50 odsto žena na nivou top menadžmenta, 50 odsto žena na nivou middle menadžmenta i 53 odsto je zaposlenih žena u Fondu.
„IRF je nakon godine poslovanja u takvom formatu ostvario najbolji poslovni rezultat“, saopštila je Radović.
Konferenciju je organizovao IRF u saradnji sa skupštinskim odborima za rodnu ravnopravnost i za ekonomiju, finansije i budžet, u okviru kampanje Ona pokreće biznis.
Predsjednica Privredne komore (PKCG), Nina Drakić, kazala je da ta institucija kontinuirano radi na afirmaciji i promociji ženskog preduzetništva.
„Potencijal je i dalje ogroman i nedovoljno iskorišćen o čemu, između ostalog, svjedoče podaci o broju kompanija koje su u vlasništvu žena“, rekla je Drakić.
Ona je podsjetila da je Komora formirala Koordinacioni odbor za žensko preduzetništvo, čiji je zadatak da identifikuje barijere sa kojma se žene suočavaju.
Komora je, kako je dodala, aktivno uključena i u kreiranje strateških dokumenata, a realizovala je i brojne projekte koji se tiču ženskog preduzetništva i osnaživanja žena.
Predsjednica Odbora za rodnu ravnopravnost u Skupštini, Božena Jelušić, kazala je da je ekonomija Crne Gore značajno počivala na ženskom radu, ali je taj rad bio nedostojanstven i „bio je rad savijanja i rad ropstva“.
„Nijedan muškarac nema sistemsku namjeru da tlači ženu, ali patrijarhat je sistem moći, on prožima sve – od porodice, posla, zdravlja i obuka“, rekla je Jelušić.
Ona smatra da je najvažnije promijeniti okamenjene rodne uloge, po kojima određeni poslovi ekskluzivno pripadaju muškarcima, a drugi ženama.
„Činjenica je da se u Crnoj Gori preko 42 odsto žena bavi neplaćenim radom. Taj rad nema svoju ekonomsku valorizaciju, pa je briga o domaćinstvu, starima i djeci i natalitetu, pala gotovo primarno na ženska leđa“, poručila je Jelušić.
Ona smatra da je u Crnoj Gori vrlo važno da se drugačije raspoređuju dva najvažnija indikatora nejednakosti – pristup novcu i pristup moći.
„Tu mi najviše zaostajemo u odnosu na svijet“, dodala je Jelušić.
Prema njenim riječima, na parlamentu je ključna odgovornost da popravlja jaz u zoni moći, od kojeg počinje i neki kompletniji oporavak.
Predsjednik skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, Vladimir Joković, je kazao da su žene mnogo odgovornije, radnije, pendantnije i istrajnije u namjerama i odgovornosti kada im se povjeri zadatak ili pruži neki položaj ili funkcija.
On je rekao da slobode bez ekonomske slobode nema.
„Ako su žene ekonomski nezavisne, onda su one potpuno slobodne“, tvrdi Joković.
On se osvrnuo na ideju koja se pominje u javnosti, da bi trebalo formirati žensku vladu.
„Kod mene je ta ideja naišla na oduševljenje. Ja bih je automatski podržao i vjerujem da bi bila uspješnija od svih onih koje su do sada bile. To bi bio prvi potpuni preobražaj i pomirenje Crne Gore. S obzirom na to koliko manje žena je optuženo za kriminal, korupciju, nepotizam i utaju poreza, moramo osnaživati žene da budu u potpunosti ravnopravne s muškarcima, kada je biznis u pitanju“, poručio je Joković.
Na konferenciji je predstavljena Akciona agenda o integraciji ekonomskog osnaživanja žena u Crnoj Gori, koja je usmjerena na podsticanje i ubrzanje inkluzivnog ekonomskog oporavka i razvoj, realizacijom konkretnih i mjerljivih aktivnosti kojima se ukljanjaju barijere i kreira podsticajan ambijent za ostvarivanje punog ekonomskog potencijala žena.
On je na pitanje da li smatra da će mjera koju predviđa Agenda, da u odborima velikih državnih preduzeća bude minimum 30 odsto žena do 2025. godine, a minimum 40 odsto do 2030, biti prihvaćena u Skupštini, odgovorio da vjeruje da neće biti nijednog poslanika koji taj predlog neće podržati.
„Lično bih se založio da to odmah bude 40 odsto“, rekao je Joković.
U sklopu konferencije je održan i drugi panel, na temu značaja rodne ravnopravnosti za ekonomski razvoj.
Šefica Delegacije EU u Crnoj Gori, Oana Kristina Popa, je rekla da je ključna ideja da se promijeni tkivo društva, i da, ako se to ne desi, ne mogu postojati jednake plate za jednaki rad.
„Treba pričati o tome i uključivati rodne stvari u sve aspekte javnih politika“, rekla je Popa.
Kada je u pitanju podrška EU, ona je navela da postoji IPA instrument koji pomaže Crnoj Gori kada su u pitanju programi iz rodne ravnopravnosti.
Ambasador Francuske u Crnoj Gori, Kristijan Timonije, je saopštio da podržava inicijativu IRF-a, jer su čak neki predstavnici te institucije dali i ličnu podršku osnaživanju žena na samom terenu, a to je, kako je rekao, najznačajnije.
On je kazao da se, za početak, moramo boriti protiv stereotipa u školama, a možda i u porodicama.
„Majke su te koje podižu sinove i žene imaju veliki zadatak da pokušaju da ukinu određene predrasude“, dodao je Timonije.
On smatra i da treba obezbijediti da žene napreduju u kompanijama i dostignu visoke pozicije.
„Molim žene da ne imitraju muškarce, to je nešto čega sam se uvijek plašio. Vjerujem u feminističku diplomatiju“, poručio je Timonije.
Ambasadorka Velike Britanije u Crnoj Gori, Karen Medoks, osvrnula se na situaciju u toj zemlji kada je u pitanju rodna ravnopravnost i ekonomsko osnaživanje žena.
Ona je rekla da u toj državi postoji Zakon o jednakosti, kojim je uvedena obaveza izvještavanja u razlkama u zaradama između muškaraca i žena.
Medoks se osvrnula i na roditeljsko odsustvo i navela da pojedini poslodavci možda ne žele da zapošljavaju žene, jer znaju da će uzeti šest mjeseci slobodno nakon rođenja djeteta. „U Crnoj Gori je postalo prilično normalno da postavite pitanje na intervjuu za posao da li žena planira porodicu i da uzme rodteljsko odsustvo“, kazala je Maddocks.
Ambasadorka Sjedinjenih Američkh Država (SAD) u Crnoj Gori, Džudi Rajzing Rajnke, kazala je da danas svi imaju zadatak da pokažu da borba i potreba za osnaživanjem žena nije okončana, iako u nekim slučajevima nije ni počela.
„Dio mog strateškog plana je partnerstvo sa Crnom Gorom, u ime SAD-a, u prevazilaženju tog rodnog jaza“, rekla je Rajzing Rajnke.
Na konferenciji su takođe dodijeljene nagrade po osnovu javnog poziva IRF-a za najbolje investicione projekte za žene u biznisu.
Treća nagrada i iznos od po tri hiljade eura pripala je preduzeću Areateam iz Podgorice, vlasnice Renate Brajović, i podgoričkoj kompaniji Elite Studio Nella, čija je izvršna direktorica Danijela Matanović.
Drugu nagradu i pet hiljada eura dobilo je preduzeće Sabbia Rossa iz Podgorice, čija je izvršna direktorica Snežana Milović.
Prva nagrada i iznos od sedam hiljada eura otišla je na sjever i to u Plav. Nagradu je dobilo preduzeće 3 Vuka, vlasnice Jasne Radenović.
Bonus video:
