Zemljani radovi na ekološkoj rekonstrukciji Termoelektrane (TE) Pljevlja počeće 11. aprila, a zvanični 27. aprila, najavio je izvršni direktor Elektroprivrede (EPCG) Nikola Rovčanin.
On je kazao da je prethodni ugovor o ekološkoj rekonstrukciji revidovan, dopunjen i usklađen, što ih je koštalo dodatnih 15 miliona eura, kao i da je odabran izvođač.
„TE je potrošila radne sate i pokrenut je postupak od Evropske energetske zajednice. Mi očekujemo pozitivan ishod, jer smo preduzeli sve moguće mjere i korake na planu ekološke rekonstrukcije i zadovoljenju onih standarda EU kada su pitanju azot, sumpor i praškaste materije i efikasnost rada TE iznad 30 odsto“, kazao je Rovčanin na okruglom stolu o implikacijama EU politika i izazova na energetskom tržištu na elektro-energetski sistem Crne Gore, koji je organizovala nevladina organizacija (NVO) Eko-tim.
Rovčanin je naveo da u EPCG rade na razvoju još jednog bitnog projekta, odnosno toplifikacije Pljevalja.
„Obezbijedili smo novac u budžetu EPCG za prvu fazu, u iznosu od dva miliona eura, a taj projekat počinje u istom tom periodu, dok očekujem uskoro raspisivanje tendera za izvođenje radova koji će početi u maju ili junu“, precizirao je Rovčanin.
On je rekao da je EPCG suočena sa činjenicom da je potpuno nespremna došla u poziciju da ispunjava određene obaveze, imajući u vidu da od 1982. godine nije izgrađen nijedan objekat u njihovom vlasništvu.
„Potreba brze tranzicije je naša obaveza i željeli smo da pokrenemo veliki investicioni ciklus sa ambicijom diverzifikacije proizvodnje električne energije koja bi dovela do povećanja proizvodnje iz obnovljivih izvora energije (OIE)“, kazao je Rovčanin.
On je naveo da se u toj kompaniji trude da utiču na svijest građana i podsjetio da su pokrenuli projekat Solari 3000+ i 500+.
„Koliko je dobar projekat govori činjenica da se na njega prijavilo 14 hiljada domaćinstava, a postoji namjera da se uskoro pokrene i projekat 5000+“, saopštio je Rovčanin.
On je kazao da je važno očuvati energetsku nezavisnost i da rade na projektima kako bi povećali učešće zelene energije u proizvodnji.
„Bilo je teško održati elektro-energetsku stabilnost i ponosan sam što EPCG, sami sistem, građani, korisnici i investicije nijesu osjetili velike terete ove krize. Uspjeli smo da očuvamo popuste i nastavimo jako investicioni ciklus i nadam se da ćemo u narednim godinama imati nove objekte iz OIE“, rekao je Rovčanin.
On smatra da je proizvodnja u okrivu domaćinstava nešto što će u budućnosti Crnu Goru svrstati među države koje su posvećene razvoju zelene energije.
Državni sekretar u Ministarstvu kapitalnih investicija, Marko Perunović, kazao je da 40 do 50 odsto ukupne proizvodnje obezbjeđuje TE Pljevlja.
„Osuđeni smo na nju i još tražimo način kako da joj produžimo životni vijek“, naveo je Perunović.
On je dodao da su svjesni svih obaveza koje imaju, pri čemu su zatekli katastrofalnu situaciju u energetskom sistemu, počev od TE.
„Rađeno je naporno na reviziji tendera iz prethodnog sistema. Morali smo drugi dio sprovesti kroz proceduru. Izabran je izvođač i nadamo se da će u drugoj polovini aprila početi da se realizuje ekološka rekonstrukcija TE", rekao je Perunović i dodao da se bez nje ne može funkcionisati.
Država je, kako je kazao, prihvatila obaveze vezano za zelenu agendu, svim ugovorima koje ima prema organima EU.
„Suočeni smo i sa ogromnom energetskom krizom koja je eskalirala od sukoba u Ukrajini. Naša velika sreća je da sa strane energetike nijesmo bili zavisna zemlja. Jesmo od naftnih derivata i vidimo kakve su reperkusije“, rekao je Perunović.
On je naveo da sama proizvodnja električne energije državu drži na relativno čvrstim nogama.
Prema njegovim riječima, značajno je produženje ugovora sa kompanijom Energean, koja treba da uđe u proces istražnog bušenja za gas u crnogorskom podmorju.
„Time bi obezbijedili da postanemo energetski nezavisna zemlja“, dodao je Perunović.
On je rekao da fokus Ministarstva i menadžmenta EPCG treba da bude na novim projektima koji su vezani za projekat OIE.
„Zavisi od našeg timskog rada koliko ćemo biti uspješi u tome. Energetika je možda ključ opstanka Crne Gore“, ocijenio je Perunović.
On je, odgovarajući na pitanje novinara o cijenama naftnih derivata, kazao da je trenutno tržište u svijetu veoma nepredvidivo.
„Nevjerovatne su promjene na berzama. S obzirom na to da nemamo svoju proizvodnju, ni rezerve, osuđeni smo da zavisimo od kretanja na svjetskim berzama“, objasnio je Perunović.
On je naveo da je predloženo da se akciza smanji do 40 odsto, ali da ne zna kada će taj predlog biti usvojen u Skupštini.
„Teško je pretpostaviti šta će biti, ali mislim da smo na stabilnijoj situaciji na berzama“, dodao je Perunović.
Projektna menadžerka u Eko-timu, Diana Milev Čavor, kazala je da je EU u pogledu klimatskih politika definisala konkretne ciljeve, što je pravnoobavezujuće, dok sa druge strane nije zapostavila ni region Zapadnog Balkana.
EU je, kako je podsjetila, pripremila zelenu agendu za Zapadni Balkan, kojom se i Crna Gora obavezala da će pratiti ambicije EU u pogledu klimatskih politika.
„Ne možemo zanemariti ni trenutni uticaj energetske krize i sve ono što ona znači. Trenutna ruska invazija na Ukrajinu još više je i produbila“, saopštila je Milev Čavor.
To je, kako je rekla, navelo mnoge proizvođače električne energije da postrojenja, odnosno TE na ugalj koje su bile van pogona, opet puste u pogon. Čak, prema njenim riječima, postoje i planovi za prolongiranje rokova za gašenje TE na ugalj.
„Treba i tu uključiti trenutni kontekst. EU je donijela odluku da se do kraja godine smanji za dvije trećine zavisnost od ruskih energenata, a do 2030. godine da postane potpuno nezavisna“, kazala je Milev Čavor.
Ona je rekla da postoji jasan put, a to je da se ulaže u OIE.
Direktor Direktorata za ekologiju u Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, Dušan Bugarin, kazao je da Crna Gora kao zemlja kandidat za članstvo u EU slijedi EU klimatsku politiku, pa je preuzela da dijeli zelenu agendu za Zapadni Balkan i bude klimatski neutralna do 2050. godine.
„Planirane su dodatne investicije, a način korišćenja energije u domaćem i javnom sektoru mora se prilagoditi kako bi se uskladio sa izgledima za postepeni prelazak na razvojne modele koje obuhvataju niske emisije CO2“, rekao je Bugarin.
On je naveo da je dodatna podrška za mjere enegetske efikasnosti ugradnja fasada i stolarije u domaćinstivma i javnim ustanovama koje će implementirati Eko fond.
Bonus video:
