Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) uložila je do sada 704 miliona eura u Crnu Goru u 76 projekata, saopštio je šef kancelarije te institucije u Podgorici, Remon Zakaria.
On je kazao da je banka 2020. godine imala niz odobrenih operacija, ali obično se govori o 30 do 50 miliona finansiranja na godišnjem nivou.
„Takođe, 69 odsto odlazi na održivost infrastrukturnih investicija, odnosno industriju, trgovinu, agrobiznis i transport. EBRD je finansirao vjetroelektanu Krnovo, koja je bila prvi privatni projekat te vrste“, rekao je Zakaria na prezentaciji EBRD izvještaja o tranziciji za prošlu i ovu godinu.
Zakaria je kazao da EBRD ima partnerski odnos sa finansijskim institucijama, u namjeri da kreiraju proizvode u sektoru malih i srednjih preduzeća i zelenih biznisa.
„Radimo sa velikim kompanijama i pokušavamo da im pomognemo u tranziciji prema određenm ciljevima, pomažući im da razviju svoje poslovanje u Crnoj Gori“, precizirao je Zakaria.
On je kazao da EBRD ima aktivnosti u vezi sa razvojem javnih politika, pogotovo pomoć MSP sektoru, kao i sa davanjem podrške uspostavljanju Kreditno-garantnog fonda.
„Aktivno smo uključeni u izradu studije izvodljivosti za unapređenje širokopojasne infrastrukture, s namjerom da podržimo Crnu Goru da investira u ovaj aspekt infrastrukture“, dodao je Zakaria.
On je kazao da se EBRD raduje što može da pomogne i u procesu digitalizacije u Crnoj Gori.
Regionalni ekonomista, Ana Krešić, saopštila je da je svijet 2020. godine doživio krupi izazov od čega se oporavlja, ali i da će uticaj rata u Ukrajini imati široke posljedice na zemlje u kojima je EBRD prisutan.
„Kad je riječ o Zapadnom Balkanu, zaštićeniji je od drugih regija gdje je EBRD prisutan. Direktne ekonomske veze su relativno slabe, ali uopšteno gledano zemlje su pokazale visok stepen otpornosti na šokove i mogućnost da se oporave zahvaljujući finansijskom sektoru“, navela je Krešić.
Ona je dodala da je Crna Gora zanimljiv slučaj, ako se pogledaju sve zemlje koje EBRD pokiva. Imala je, prema njegovim riječima, drugi najveći pad ekonomije, ali je pokazala jedan od najznačajnijih odraza oporavka i rasta.
„Crna Gora ima određene veze sa pogođenim zemljama posebno u dijelu turizma i broja turista iz Rusije i Ukrajine. Crna Gora, takođe, nije imuna na druge posljedice, kao što su porast inflacije i energenata“, rekla je Krešić.
Ona je kazala da je prošle godine špic sezone bio kao 2019. godine, ali mjeseci van sezone nijesu bili na istom nivou.
„Turizam ostaje sezonska aktivnost i biva koncentrisan na određene oblasti. Takođe, 96 odsto turista odlazi u primorske gradove“, kazala je Krešić.
Ona je ocijenila da nedostaju investicije, određene projekte treba privesti kraju, ali ima i odlaganja nekih investicija.
„Postoje rizici kojima treba posvetiti pažnju, prvenstveno inflaciji koja u Crnoj Gori jeste visoka i javnom dugu“, smatra Krešić.
Direktor EBRD-a za tranziciju i globalnu ekonomiju, Alexander Plekhanov, kazao je da u Crnoj Gori može da se uradi mnogo više kada je u pitanju digitalizacija državnih usluga.
„Možete da namamite ljude sa naprednim digitalnim vještinama da ih koriste ovdje, da se vrate gdje god da su i da digitalizujete lokalne ekonomije. To je model koji već funkcioniše u određenoj mjeri za ovaj region“, rekao je Plekhanov.
On je dodao da se tu susreću stare i nove tehnologije, tako da je teže predvidjeti očekivanja.
„Istraživanje je pokazalo da je puno ljudi radilo od kuće. Kada smo ih pitali kako im se sviđa i da li su produktivniji, ljudi su rekli da više žele da rade od kuće, što nas nije iznenadilo. Međutim, velike razlike su po regionima i zemljama kada je u pitanju povjerenje“, naveo je Plekhanov.
On je dodao da digitalne tehnologije treba da pomognu privredama i ekonomijama da se prevaziđe ta faza rada od kuće, ali postoji problem povjerenja koji zadržava ekonomski razvoj.
Izvještaj o tranziciji je glavni godišnji izvještaj EBRD-a koji analizira napredak u sprovođenju struktirnih reformi i ekonomskom razvoju u 38 zemljama u kojima EBRD realizuje investicije.
Bonus video:
