Stanje u državnim kompanijama, koje zapošljavaju 12 hiljada ljudi, jako je loše, dok menadžment nema dovoljno znanja ili želje da obezbijedi pozitivno poslovanje, ocijenjeno je u kompaniji Montenegro works (MW).
Izvršni i finansijski direktor kompanije MW, Filip Radulović i Jovan Gošović, predstavili su danas analizu stanja u osam državnih preduzeća, baziranu na javno dostupnim podacima i izvještajima eksternih revizora, dok bi analiza preostalih kompanija trebalo da bude gotova do kraja septembra.
Radulović je kazao da su među obveznicima eksterne revizije 32 kompanije.
"Menadžment državnih preduzeća nema dovoljno znanja ili želje da se obezbijedi pozitivno poslovanje. Mi smo svu dokumentaciju iz analize dostavili Vladi”, rekao je Radulović na konferenciji za novinare.
On je dodao da MW u svom radu ima podršku međunarodne zajednice, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svjetske banke i Evropske komisije koja ih je prepoznala kao reformsku kompaniju.
Gošović je naveo da od osam analiziranih kompanija samo tri imaju pozitivno mišljenje revizije, dvije imaju mišljenje sa rezervom, a jedno negativno. Za jedno preduzeće mišljenje nije bilo dostupno.
“Takvi izvještaji nijesu prihvatljivi na efikasnim tržištima kapitala i ekonomijama”, ocijenio je Gošović.
On je, govoreći o Barskoj plovidbi, kazao da kompanija ostvaruje velike gubitke, od čega preko četiri miliona eura na kraju prošle godine.
“Gubici su uglavnom uzrokovani negativnim efektom kursnih razlika po osnovu kredita uzetog od Exim banke u iznosu od 46,6 miliona američkih dolara, za koji garantuje Vlada”, naveo je Gošović.
On je kazao da su koristili javno dostupne podatke od 2017. do prošle godine.
“Ovaj negativan rezultat je uslovljen ogromnim uticajem kursnih razlika, jer je uzet kredit u dolarima, a da je neka vrsta hedžinga urađena prije dvije godine, rezultati bi bili bolji”, rekao je Gošović.
Preduzeće, kako je dodao, ima problem likvidnosti i kratkoročne obaveze su na kraju prošle godine bile približno šest puta veće nego na kraju 2017. godine.
Društvo je neprofitabilno u prošloj godini i nije održivo bez dodatnog finansiranja.
Kada je riječ o Crnogorskoj plovidbi, Vlada je tokom pet godina razmatranog perioda dala za vraćanje duga skoro 27 miliona eura, što se odnosi na troškove budžeta za pokrivanje kredita koje kompanija nije uspjela da vrati.
“Preduzeće nije sposobno da samostalno izmiruje dospjele obaveze već se oslanja na pomoć Vlade koja je tokom posmatranog perioda bila krucijalna. Sve dospjele obaveze po kreditu koji je uzet od Exim banke servisirala je Vlada”, rekao je Gošović.
On je naveo da su analizirali i Montecargo, koji ima problem likvidnosti i kratkoročne obaveze se ne mogu izmiriti iz kratkoročnih sredstava.
“Gotovo polovina ukupnih troškova ide na zarade zaposlenih, a svaku godinu osim 2017. završili su sa negativnim rezultatom. Kratkoročne obaveze više od dva puta su veće nego što su bile početkom 2017”, saopštio je Gošović.
On je rekao da je gotovo milion eura generisano negativnog rezultata na kraju prošle godine.
“Društvo je neprofitabilno u prošloj godini i nije održivo bez dodatnog finansiranja. Procjena imovine nije urađena u skladu sa međunarodnim standardima, što je utvrdio eksterni revizor”, kazao je Gošović.
Montenegro bonus Cetinje je, kako je naveo, dobio negativno mišljenje eksternog revizora za prošlu godinu, što je veoma negativna stvar za kompaniju.
“Po mišljenju eksternog revizora, preduzeće je pogrešno prikazalo potraživanja od Vlade od 16,76 miliona eura i dobit iz ranijih godina u istom iznosu, jer ukoliko Vlada ne izmiri obaveze prema Elektroprivredi (EPCG) obaveza ostaje kompaniji”, rekao je Gošović.
Po zvaničnim bilansima, preduzeće je u prošloj godini imalo dobre pokazatelje likvidnosti i bilo je profitabilno.
Gošović je, govoreći o Plantažama, kazao da je preduzeće na kraju prošle godine nelikvidno što podrazumijeva visok rizik kada je u pitanju plaćanje obaveza o roku dospijeća.
“Dug prema državi za poreze i doprinose iznosi preko deset miliona eura, a stalna blokada računa preduzeća od opštine Tuzi uzrokuje kašnjenje u isplati zarada”, saopštio je Gošović.
On smatra da visoki gubici u posljednje dvije godine sprječavaju dalji razvoj preduzeća i ulaganje u novu opremu u cilju unapređenja proizvoda i širenja asortimana.
Za razliku od ostalih, Pošta Crne Gore posluje sa pozitivnim rezultatom, a u posljednje dvije godine vidljiv je i značajan trend poboljšanja. Takođe, ne zavisi od pomoći vlade, a 70 odsto troškova odnosi se na zarade zaposlenih. U poređenju sa Poštom Hrvatske i Srbije, u nekim parametrima je uspješnija.
Kao javni emiter, Radio i televizija Crne Gore na kraju prošle godine je dobila iz budžeta 13,82 miliona eura, što predstavlja 64 odsto ukupno generisanih prihoda. Takođe, za pet godina razmatranog perioda, iz budžeta je uplaćeno ukupno 65,32 miliona eura ili 79 odsto ukupno generisanih prihoda.
Sveti Stefan hoteli su u posmatranom periodu poslovali pozitivno i visoko su profitabilni. Glavni izvor prihoda ostvaruje se na osnovu izdavanja investicionih nekretnina, koje podrazumijevaju hotele Sveti Stefan Miločer. Kada je riječ o obezbjedivanju poslovanja na duži rok, preduzeće ne zavisi od pomoći Vlade u vidu subvencija.
Gošović je podsjetio da je vizija (MW) da u narednom periodu uspostavi specijalnu jedinicu okviru kompanije, gdje bi zaposleni, zajedno sa ostalim preduzećima i većinskim vlasnikom – državom, sarađivali na razvoju efikasnog modela poslovanja.
Na pitanje novinara na čemu baziraju rad kompanije, imajući u vidu da je riječ o društvu sa ograničenom odgovornošću koje je osnovano suprotno Zakonu o privrednim društvima, na šta su ukazivali i predstavnici prethodne Vlade koja ih je i osnovala, Radulović je odgovorio da očekuje da Vlada inicira izmjenu zakonskih rješenja kako bi mogli detaljnije da se bave stanjem svih preduzeća.
Na pitanje da li to znači da trenutno za taj posao nemaju zakonskog utemeljenja, Gošović je odgovorio da njima to nije neophodno da bi mogli da rade ove analize.
“Ovo su analize na osnovu javno dostupnih informacija i naša je želja da prvi put imamo presjek stanja u svim državnim preduzećima. Izmjena zakona je neophodna kako bi dodatno učvrstili poziciju MW u pogledu aktivnog učesnika u donošenju odluka i uspostavljanju procesa na dobrobit poslovanja ovih kompanija. Tu moramo da napravimo razliku. Naša djelatnost apsolutno je utemeljena na zakonu”, kazao je Gošović.
Bonus video:
