UPC u prvih osam mjeseci ostvario bruto naplatu prihoda u iznosu od 1,36 milijardi eura

"Ostvarena naplata u ovom periodu je iznad plana za 131 milion ili 10,7 odsto“, precizirala je vršiteljka dužnosti pomoćnice direktora iz Sektora za operativu u oblasti naplate Jelena Đukić

5313 pregleda 12 komentar(a)
Đukić, Foto: Mediabiro
Đukić, Foto: Mediabiro

Uprava prihoda i carina (UPC) u prvih osam mjeseci ove godine ostvarila je bruto naplatu prihoda u iznosu od 1,36 milijardi eura, što je 134 miliona ili 11 odsto više u odnosu na isti prošlogodišnji period, saopštili su njeni predstavnici.

Vršiteljka dužnosti pomoćnice direktora iz Sektora za operativu u oblasti naplate, Jelena Đukić, kazala je da je to čak 70 miliona ili pet odsto više u odnosu na 2019.

„Ostvarena naplata u ovom periodu je iznad plana za 131 milion ili 10,7 odsto“, precizirala je Đukić na konferenciji za novinare.

Kada je u pitanju ljetnja turistička sezona, ona je navela da su posebno zadovoljni ostvarenim rezultatima.

„U periodu od 1. maja do 31. avgusta ostvarili smo naplatu u iznosu od 716,9 miliona eura, što je 36,3 miliona ili pet odsto više u odnosu na isti prošlogodišnji period, dok je 11 miliona ili 2,4 odsto više u odnosu na 2019“, rekla je Đukić.

Ostvarena naplata je 24,6 miliona eura ili četiri odsto iznad plana prihoda u navedenom periodu.

Prema strukturi naplaćenih prihoda, dominira naplata poreza na dodatu vrijednost (PDV), pa je po tom osnovu naplaćeno 373,4 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu 88,6 miliona ili 31 odsto više, a u poređenju sa planom čak 76,4 miliona ili 26 odsto.

„Naplata poreza na promet nepokretnosti u periodu maj-avgust iznosila je 9,4 miliona eura i u odnosu na prošlu godinu više je 43 odsto, a u odnosu na plan 65 odsto“, dodala je Đukić.

Prema njenim riječima, rast naplate zabilježen je i kod koncesionih naknada, pa je po tom osnovu naplaćeno 15,4 miliona eura ili 34 odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Ostvarena bruto naplata po osnovu akciza iznosila je 91 milion eura i niža je pet odsto u odnosu na isti period prošle godine, imajući u vidu odluku o smanjenju akcize na promet bezolovnog benzina i gasnih ulja za 50 odsto.

„Po osnovu akciza na mineralna ulja i njihove derivate naplaćeno je 40,6 miliona, što je 35 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine“, kazala je Đukić.

Najveći rast naplate prihoda zabilježen je kod akciza na duvanske proizvode. Po tom osnovu naplaćeno je 35,3 miliona eura, što je u odnosu na isti prošlogodišnji period više 15 miliona ili 74 odsto.

„U odnosu na planirani iznos, to je više 12 miliona ili 51 odsto, što je rezultat beskompromisne brobe protiv krijumčarenja cigareta, kao i nedavnih akcija koje su bile u Slobodnoj zoni Luke Bar“, saopštila je Đukić.

Kada je u pitanju naplata doprinosa, u navedenom periodu naplaćeno je 145,4 miliona eura što je 21 odsto manje od naplate u prošloj godini i čak 11 odsto manje od plana, imajući u vidu izmjenu poreskih propisa koji su stupili na snagu od januara ove godine.

Naplata po osnovu carine iznosila je 15 miliona eura i veća je 37 odsto u odnosu na prošlu godinu i 32 odsto u odnosu na plan. Đukić je posebno naglasila da je u avgustu ostvarena rekordna naplata prihoda u jednom mjesecu, kada je naplaćeno 203,3 miliona eura. Na pitanje koliko iznosi trenutni poreski dug, Đukić je odgovorila da imaju podatke na 31. maj i da iznosi 607 miliona eura.

„U toku je priprema analize na 31. avgust i ona će biti objavljena za deset ili 15 dana“, zaključila je Đukić.

Vršiteljka dužnosti pomoćnice direktora iz Sektora za velike poreske obveznike, Svetlana Krgović, saopštila je da je u periodu od juna do avgusta poreska inspekcija pratila regularnost poslovanja poreskih obveznika.

U postupku inspekcijskog nadzora u tom periodu izvršeno je 317 potpunih kontrola po svim poreskim oblicima, kao i 299 djelimičnih.

„Ukupne korekcije po osnovu izvršenih kontrola iznose oko 12 miliona eura“, precizirala je Krgović.

Korekcije po osnovu PDV-a iznose 9,8 miliona eura, što čini 81 odsto ukupnih korekcija. Korekcije po osnovu dobiti iznose 659,2 hiljada eura, a po osnovu doprinosa 1,27 miliona.

Krgović je podsjetila da su tokom ljetnje turističke sezone na cijeloj teritoriji Crne Gore intenzivirane aktivnosti na praćenju regularnosti poslovanja poreskih obveznika koji sezonski obavljaju djelatnost, prije svega ugostiteljsku i trgovinsku.

„U periodu jun-avgust poreski inspektori su u primorskim opštinama izvršili oko četiri hiljade provjera i utvrdili nepravilnosti kod 429 poreskih obveznika. Po tom osnovu izdata su 572 prekršajna naloga sa ukupno izrečenim novčanim kaznama u iznosu od oko 1,8 miliona eura. Zabrana obavljanja djelatnosti izrečena je kod 65 poreskih obveznika“, dodala je Krgović.

Načelnik Odsjeka za elektronsku fiskalizaciju, Robert Rajković, saopštio je da je u sistemu elektronske fiskalizacije od juna do kraja avgusta evidentirano ukupno 129,03 miliona fiskalnih računa.

Od toga je metodom gotovinskog plaćanja evidentirano 119 miliona računa, a bezgotovinskog 10,03 miliona.

Ukupan promet, uključujući i poresku osnovicu i PDV koji je iskazan ovim računima, iznosi 2,53 milijarde eura.

On se osvrnuo i na cyber napade kojima je bila izložena infrastruktura Vlade u prethodnom periodu, a koji i dalje traju, i objasnio kakav je to uticaj imalo na fiskalizaciju.

„Što se tiče samih servisa i portala odgovorno tvrdim da su isti bili dostupni sve vrijeme trajanja cyber napada, koji još nijesu završeni. UPC nije zabilježila incident u smislu kompromitovane mreže ili resursa u poslovnoj računarskoj mreži, međutim imali smo pokušaje neovlašćenog pristupa koji su spriječeni“, rekao je Rajković.

On naglasio da nijesu nijednog trenutka obarali bilo kakav servis ili diskonektovali sa javne mreže bilo kakvu elektronsku uslugu koju pružaju za sve vrijeme trajanja cyber napada.

„Imali smo određeni broj proizvođača i održavaoca softvera koji ga nijesu prilagodili onome što je zakonska mogućnost, a to je izdavanje računa u off line režimu rada. Zbog toga je određeni broj obveznika fiskalizacije bio prinuđen da izdaje paragon blok, a neki nijesu imali ni paragon blok, nego su se pravdali time da je servis nedostupan, što nije bio slučaj, jer je servis bio dostupan“, tvrdi Rajković.

Bonus video: