Jedan od lidera pokreta Evropa sad i bivši ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić kazao je da sebe ne smatra odgovornim za dug Fonda za zdravstveno osiguranje (FZO).
Na pitanje "Vijesti" da li se osjeća odgovornost zbog toga sto je, po tvrdnjama aktuelnog ministra zdravlja Dragoslava Sćekića, kriv uz prethodne Vlade, za katastrofalnu situaciju u Fondu zdravstva, i što je Šćekić u parlamentu na saslušanju dokumentovao, Spajić je kazao da oni jako neodgovorno koriste najugroženije ljude u Crnoj Gori da bi slikovito napali Evropu sad.
"Da bi se građani zgadili na Evropu sad. To je njima cilj... Apsolutno se ne osjećam odgovornim za dug Fonda zdravstva. Naslijedili smo dug između 65 i 70 miliona eura, taj nivo je i dalje aktuelan ", rekao je Spajić, na današnjoj konferenciji za novinare.
Kazao je i da su pokušali da smanje dug tako što su krajem 2020. godine uplatili 20 miliona eura Fondu zdravstva iz budžetske rezerve, a prošle godine još između 15 i 20 miliona takođe iz budžetske rezerve od ušteda sa drugih pozicija.
"Mi smo 9. decembra 2020. godine promptno izdali obveznicu i imali novca da vratimo nekih 15,20 miliona odmah i mi smo završili godinu sa 48 miliona eura. Za samo mjesec dana rada mi smo smanjili naslijeđeni dug za nekih 15-20 miliona eura. Pojedinci su imenovani odmah poslije toga, kao direktori Fonda za zdravstvo, i oni su taj dug vratili na nekih 60 miliona eura", rekao je Spajić.
On je kazao i da je premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović naveo da je dug Fonda zdravstva naslijeđen.
Spajić je kazao i da je svaka potrošačka jedinica odgovorna za sopstveno finansijsko stanje, te da je budžet Fonda za zdravstvo ove godine 350 miliona eura.
On je upitao kako je Fond za zdravstvo prošle godine u vrijeme koronavirusa mogao da finansira te obaveze, a ove ne može. Tvrdi da je za to odgovoran ministar zdravlja.
Povezani članci
Spajić je kazao da će deficit od početka godine zaključno sa septembra biti gotovo nula eura, a da se rebalansom budžeta predviđa da do kraja godine, za tri mjeseca, bude 7,6 odsto što je minus od 420 miliona eura.
On tvrdi da se rebalans budžeta i najavljeni deficit rade zbog narednih izbora, kako bi partije zadovoljile svoje apetite i zapošaljavale svoje kadrove.
"I to je jedina istina".
"Za tri mjeseca oni hoće apokaliptičnim potrošnjom kroz rebalans da unište budžet da bi pokazali da je Evropa sad neuspjeh i da bi vratili na stanje na staro", poručio je Spajić.
Na pitanje zašto je u kreiranju ovogodišnjeg budžeta planirao da država može da se zaduži od 500 miliona eura uz dodatnih 900 miliona, a što je stopirano u parlamentu, a pritom u javnosti govori da je državi nije potrebno novo zaduženje, Spajić je odgovorio da se njegove tvrdnje odnose na budžet koji je prethodno Ministarstvo finansija kreiralo.
Povezani članci
"Za naš budžet koji smo mi kao Vlada usvojili nije bilo potrebno zaduživanje. Za dodatne amandmane skupštinske većine od 70 miliona eura koje su nadodali rekli smo da će taj dio morati da ide u zaduženje i mi smo to naveli u Zakonu o budžetu", kazao je Spajić.
Povezani članci
On je naveo da je tada nedostajući novac planiran na 560 miliona eura, a da se 70 miliona odnosilo na pomenuto zaduženje.
"A 490 miliona bi bili depoziti i zaduženje za već ugovorene kapitalne projekte. Ja sam tražio odobrenje od 500 miliona eura da se unaprijed zadužimo, jer sam znao da će kamate da rastu generalno zbog inflacije i tražio sam da se zadužimo da bi imali rezervi za sljedeću godinu, jer sam želio da smanjimo cijenu duga", rekao je Spajić.
On je, na tezu da je projekat Evropa sad krivac za lošu finansijsku situaciju u zemlji, odgovorio da je taj projekat u potpunosti uspio, jer se bavi isključivo prihodnom stranom, a prihodi su veći od planiranih.
"Da je ona problem, vi biste imali sada manje prihode, jer smo mi smanjili doprinose na poreze i doprinose na rad, pa smo predložili smanjivanje akciza i uprkos svemu tome naplatili smo 131 milion više nego prošle godine", rekao je Spajić.
Član pokreta Evropa sad Branko Krvavac kazao je da država rebalansom budžeta planira dodatni trošak od 170 miliona eura, od čega će za akcije Elektroprivrede biti izdvojeno 70 miliona eura, za izmjene Zakona o finansiranju lokalne samouprave još 50 miliona eura...
Bonus video:
