Iz pokreta Evropa sad kazali su da je rebalans državnog budžeta uslovljem pumpanjem rashoda, a ne programom ekonomskih reformi Evropa sad.
Kazali su da se, u posljednjih nekoliko mjeseci, od strane političkih subjekata i članova aktuelne Vlade čuo veliki broj, kako smatraju, neosnovanih optužbi na račun tog programa, koji se već deveti mjesec "uspješno sprovodi na dobrobit zaposlenih, poslodavaca i države".
"Usvajanjem današenjeg predloga rebalansa i iznošenjem neistina kako je implementacija Programa glavni razlog za korekciju budžetskih planova, ovim putem želimo javnost da informišemo šta sve ima veze sa Programom Evropa sad! a šta ne:
"Prihodi za 8 mjeseci ove godine su iznad plana za preko 130 miliona eura, prema podacima Uprave prihoda i carina. I pored toga Ministarstvo finansija je predložilo, a Vlada usvojila rebalans budžeta, kojim su planirani ukupni prihodi budžeta na nivou od 3,0 miliona eura ispod prvobitnog plana. Dakle, plan je da u narednim mjesecima prihodi budu značajno niži čak i u odnosu na 2018. godinu, uprkos velikom ekonomskom rastu u avgustu, koje će se odraziti na naplatu u septembru i oktobru.
"Napominjemo da su prihodi preko 130 miliona eura iznad plana, iako je smanjeno poresko opterećenje rada za preko 50 odsto i akcize za 50 odsto. Tome u prilog govori i činjenica da je Evropa sad! podstakla ekonomsku aktivnost, a samim tim i povećala naplatu indirektnih poreza.
"Ministar finansija se poziva na Zakone koji utiču na prihodnu stranu. Ti zakoni su spremni, a neki su čak u skupštinskoj proceduri bili kada je izabrana 43. Vlada. Međutim, ni nova Vlada ni poslanici nisu žurili sa usvajanjima, iako bi dodatno ojačali prihodnu stranu, koja je već na rekordno visokom nivou. Sve što je urađeno u resoru finansija na prihodnoj strani je bilo preuzeto od prethodne Vlade, a to je: smanjenja akciza na gorivo i smanjenje PDV-a na osnovne životne namirnice. Sa druge strane, pomoć pri smanjenju prihoda budžeta mu je stigla i od bivših kolega poslanika, koji su izmjenama Zakona o finanisranju lokalne samouprave, samo Glavnom gradu dodijelili dodatnih 20 miliona eura, i to u izbornoj godini.
"Deficit budžeta za 7 mjeseci ove godine, prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, je na rekordno niskom nivou od 57 miliona eura ili 1 odsto BPD-a. Izvjesno je da će deficit biti i ispod 0,5 odsto BDP-a, jer će, prema podacima UPC, prihodi u avgustu biti preko 200 miliona eura. Nastavak dobre naplate slijedi u septembru. Zato se sada postavlja pitanje kako i zašto se sa pozitivne nule u septembru planira, za samo tri mjeseca, podizanje deficita na čak 438 miliona eura ili čak 8 odsto BDP-a?
"Kako je Evropa sad reforma koja se tiče isključivo prihodne strane, a prihodi su u odnosu na prošlu godinu veći za preko 130 miliona eura, jasno je da Evropa sad veze nema sa rebalansom budžeta, koji je uslovljen pumpanjem rashodne strane.
"Kada smo planirali budžet nije bilo ni naznaka da će doći do geo političkih previranja i rata u Ukrajini. Podržavamo, naravno, svaku dodatnu pomoć za penzionere i socijalno ugrožene, ali moramo građanima da objasnimo i ovo (jer neustavna Vlada to zna, ali prećutkuje): Nove obaveze nisu rezultat sprovođenja programa Evropa sad.
"Ono što je vrlo zanimiljivo pomenuti je da rebalansom nije uzeta nijedna ušteda napravljena u periodu januar-avgust već je samo na planiranu potrošnju dodata nova potrošnja", saopštili su iz pokreta Evropa sad.
Naveli su i sve dodatne obaveze, a koje, kako su kazali, nemaju nikakve veze sa Programom Evropa sad.
"Povećanje rashoda za zdravstvo od 38,6 miliona eura, koje je rezultat decenijski nagomilanog duga i rada svih prethodnih direktora Fonda za zdravstveno osiguranje;
"Povećanje izdataka za PIO od 36,0 miliona eura, koje je rezultat najavljenog jednokratnog davanja i rezultat povećanja minimalne penzije na većem nivou od prethodno usvojenog u decembru;
"Povećanje izdataka od skoro 30 miliona eura za bruto zarade rezultat je nesistemskog Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru, koji su usvojili poslanici, iako je Zakonom bila iskazana dobra namjera. Ovoliki rast rezultat je i planiranog povećanja broja zaposlenih, za koje saglasnosti svakodnevno daje ministar finansija, koji je prethodno i dao saglasnost na sistematiazacije svih ministarstva sa planiranim enormnim povećanjem, umjesto da se radi na racionalizaciji broja zaposlenih u javnom sektoru. Samo u MUP-u je sistematizovano preko 1.000 novih zaposlenih;
"Povećanje izdataka od 25,0 miliona eura za kupovinu hartija od vrijednosti za bespotrebno ubrizgavanje para u EPCG;
"Povećanje se takođe odnosi na naknade za majke sa troje i više djece, kao i na radnike iz rudarsko metalskog sektora u ukupnom iznosu od oko 13 miliona eura
"Ostalo povećanje ukupnih izdataka od preko 50 miliona eura rezultat je povećanja kod velikog broja potrošačkih jedinica za nepotrebne i neproduktivne troškove, koje smo mi uspjeli da smanjimo u 2021. godini za preko 200 miliona eura. Potrebno je napomenuti da je rebalansom i potrošačka jedinica Služba Predsjednika Crne Gore dobila povećanje od preko 500.000 eura", navodi se u saopštenju.
Iz pokreta Evropa sad kazali da je jasno, uzimajući sve ovo u obzir, da nijedna nova obaveza od navedenih nema veze sa programom Evropa sad, iako to "uporno pojedini ministri pokušavaju predstaviti javnosti".
"Evropa sad je povećala životni standard građana, rasteretila preduzeća visokih troškova za poreze i doprinose na zarade i doprinijela rekordnoj naplati prihoda budžeta. Dakle, od Evrope sad profitirali su i zaposleni i poslodavci i država", zaključuje se u saopštenju.
Bonus video:
