Implementacija projekta Internacionalizacija sistema za stručno osposobljavanje u zemljama Zapadnog Balkana (INTERVET WB) predstavlja pionirski poduhvat u Crnoj Gori, ocijenila je direktorica Sektora za projekte u Privrednoj komori, Tanja Radusinović i dodala da se tako stiče dobra evropska praksa.
„Na ovaj način stiču se i razmjenjuju iskustva i dobra praksa o sistemima stručnog obrazovanja evropskih i država u procesu proširenja“, kazala je Radusinović, dodajući da je projektom omogućeno priznavanje praksi učenika, kao i valorizacija boravka nastavnika na obukama.
Ona je na prezentaciji dosadašnjih rezultata projekta, održanoj u PKCG, kazala da je cilj projekta unapređenje stručnog obrazovanja sa posebnim osvrtom na znanja i vještine stečene kroz praksu.
U fokusu su, kako je saopšteno iz PKCG, bile održane obuke učenika i nastavnika srednjih stručnih škola u inostranstvu, kao i predstavljanje budućih aktivnosti u projektu.
Radusinović je podsjetila da je aktivan partner Ministarstvu prosvjete u reformi i razvoju sistema stručnog obrazovanja Privredna komora.
„Zajedničkim naporom Centra za stručno obrazovanje, Ministarstva prosvjete i socijalnih partnera upisana je prva generacija učenika školske 2004/2005. godine po dualnom sistemu kod naših renomiranih poslodavaca, ali i Komorskih aktivnih članica“, kazala je Radusinović, dodajući da krovna asocijacija crnogorske privrede ostaje posvećena usklađivanju obrazovne ponude sa zahtjevima tržišta rada.
Direktor Direktorata za opšte srednje obrazovanje, stručno obrazovanje i cjeloživotno učenje u Ministarstvu prosvjete, Slobodan Savović, kazao je da INTERVET predstavlja jedan od najvažnijih projekata koje to Ministarstvo organizuje u saradnji sa Privrednom komorom, te najavio brojne aktivnosti i u narednoj godini.
„Glavni cilj ovog projekta jeste da promoviše ulogu i značaj srednjih stručnih škola i njihovih učenika“, rekao je Savović, dodajući da se ovim želi poslati snažna poruka o važnosti dualnog i stručnog obrazovanja.
Prema njegovim riječima, Ministarstvo kroz ovakve projekte želi da motiviše učenike da upišu srednje stručne škole, te ukaže na značaj iskustva, kompetencije i vještine koje mogu steći pohađajući ljetnje škole mobilnosti.
„Želimo da naši učenici izađu iz okvira Crne Gore i da se povežu, da donesu dragocjena nova znanja, kulturu i vrijednosti“, poručio je Savović.
Realizovane aktivnosti INTERVET-a predstavila je Ana Filipović iz Privredne komore, koordinatorka projekta INTERVET WB za Crnu Goru.
Ona je kazala da su do sada realizovane četiri obuke profesora u Španiji, Francuskoj, Holandiji i Malti, kao i četiri obuke učenika u Italiji, Poljskoj, Sloveniji i Španiji.
„Treću ljetnju školu za nastavnike srednjih stručnih škola organizujemo u aprilu naredne godine u Dordrehtu, Holandija, dok će četvrta obuka učenika u trajanju od mjesec biti u periodu jun/jul naredne godine u Sevilji“, navela je Filipović.
Filipović je najavila i završnu konferenciju INTERVET WB projekta koja će biti organizovana u oktobru naredne godine.
Predstavnik UNISER-a, Nikola Vrgović, kazao je da ta organizacija omogućava obučavanje osoblja za strategiju internacionalizacije, pisanje i upravljanje projektima, te da kreira mrežu destinacija za mobilnost studenata i katalog za praćenje poslova.
Kada je u pitanju projekat INTERVET WB u Crnoj Gori, on je rekao da je njegov cilj da razvije i testira šeme mobilnosti u našoj zemlji, unaprijedi ključne kompetencije učenika i srednjih stručnih organizacija, te stvori mreže zainteresovanih strana koje će osigurati održivost projekta.
„Naš glavni cilj je da uvedemo kulturu mobilnosti učenja u sistem stručnog obrazovanja Zapadnog Balkana i prije svega poboljšamo zapošljivost učenika“, rekao je Vrgović.
Nastavnici koji su učestvovali u projektu istakli su pozitivna iskustva iz evropskih škola, posebno sjajne mentore koji su prenosili znanja. Oni su ocijenili da naša država treba više da se angažuje na razvoju stručnog osposobljavanja, te promoviše ovaj vid obrazovanja i srednje stručne škole.
Oni su posebno apostrofirali da je sistem obrazovanja u Evropi drugačiji nego kod nas, da su učenici u srednjoj školi do 16. godine, nakon čega već imaju mogućnosti da se zaposle, ako ne žele dalje da se obrazuju. Takođe su istakli vrlo pozitivnu stranu toga da se sve što đaci proizvedu u stručnim školama EU plasira na tržište, čime se pomaže dalji razvoj ovih obrazovnih ustanova.
Nastavnici su pohvalili aktivnosti PKCG u razvoju i unapređenju stručnog obrazovanja, te motivisanju svojih članica u još većoj mjeri pomognu realizaciju praktične nastave.
Radusinović je pozvala srednje stručne škole da, kao članice konzorcijuma, projektima apliciraju za grantove koji se obezbjeđuju preko Regionalnog fonda za izazove kako bi unaprijedili kapacitete za praktičnu nastavu.
Učenici srednjih stručnih škola istakli su korisna iskustva tokom boravka u evropskim gradovima, koje ih je pripremilo za tržište rada i samostalan život u svijetu odraslih.
„Upoznali smo evropske zemlje i kompanije u kojima smo obavljali praksu i pokazali šta umijemo kao učenici srednjih stručnih škola“, kazali su oni, uz ocjenu da škole treba snažnije da promovišu projekte u kojima učestvuju jer bi to privuklo više učenika srednjem stručnom obrazovanju.
Bonus video:
