EPCG: TE Pljevlja stub i temelj energetskog sistema Crne Gore

Iz Elektroprivrede (EPCG) je saopšteno da je danas u TE Pljevlja obilježena 41. godišnjica postojanja i uspješnog rada tog elektroenergetskog objekta Elektroprivrede

4706 pregleda 2 komentar(a)
TE Pljevlja, Foto: EPCG
TE Pljevlja, Foto: EPCG

Termoelektrana (TE) Pljevlja, kako je saopšteno, predstavlja stub i temelj crnogorskog energetskog sistema i na dobrom je putu da ostvari nove proizvodne rekorde, a njen uspješan rad zavisiće od završetka složenih projekata koji se realiziju, kao i njihovog kvaliteta.

Iz Elektroprivrede (EPCG) je saopšteno da je danas u TE Pljevlja obilježena 41. godišnjica postojanja i uspješnog rada tog elektroenergetskog objekta Elektroprivrede.

“Podsjetimo, prve kilovat sate električne energije elektroenergetskom sistemu Crne Gore Termoelektrana je isporučila 21. oktobra 1982. godine, a to je bio i posljednji veliki energetski projekat realizovan u našoj zemlji do izgradnje vjetro i solarnih kapaciteta sredinom druge decenije tekućeg vijeka”, navodi se u saopštenju.

Direktor TE Pljevlja, Mirko Mazalica, kazao je da je Termoelektrana u toku svog rada prolazila kroz različite faze rekonstrukcija i modernizacija, koje su, kako je objasnio, neminovne za tako složeni proizvodni objekat.

“Da bi mogli nastaviti sa daljim radom, moramo ispuniti direktive Energetske zajednice u vezi sa emisijom dimnih gasova. Shodno tome, u toku je realizacija projekta Ekološke rekonstrukcije. Osim ovog složenog projekta, u planu su i drugi projekti koji su vezani za zamjenu djelova postrojenja koja rade 41 godinu sa ciljem pouzdanijeg rada u dužem vremenskom periodu, a da bi ovi projekti bili uspješno završeni svi zaposleni u EPCG, a posebno radnici Termoelektrane, izvođači radova i nadzor moraju dati svoj maksimalni doprinos sa svojim znanjem i radom”, poručio je Mazalica.

Izvršni direktor EPCG, Nikola Rovčanin, rekao je da je Termoelektrana Pljevlja stub i temelj energetskog sistema Crne Gore.

“To su potvrdile prethodne teške godine energetske krize kada smo se oslanjali na proizvodnju Termoelektrane Pljevlja koja je u određenim mjesecima dosezala i 90 odsto ukupne proizvodnje EPCG”, naveo je Rovčanin.

On je rekao da su u prethodnim godinama postignuti značajni rezultati kada je u pitanju Termoelektrana Pljevlja.

“Rekord u kontinuitetu rada od 163 dana oboren je 2021. godine. I ove godine smo na dobrom putu da uspostavimo nove proizvodne rekorde. Sve se to reflektuje i na finansije EPCG. Ove godine ćemo imati istorijski profit koji se predviđa na nivuu od 100 miliona eura, ali da sačekamo ovih nekoliko mjeseci da vidimo šta će hidrologija donijeti”, kazao je Rovčanin.

On je naveo da kada je u pitanju projekat toplifikacije Pljevalja, privodi se kraju kompletan projekat za trasu magistralnog toplovoda, te da se očekuje da ćemo krajem godine imati prve signale u pokretanju tog projekta.

Direktor Funkcionalne cjeline Proizvodnja u EPCG, Bojan Đordan, rekao je da je dosta novca uloženo u projekte u TE Pljevlja, ali i da izazovni periodi predstoje kad je u pitanju termoenergetika.

“Vjerujući u dalju budućnost termoelektrane Pljevlja za jedan ne tako kratak vremenski period, menadžment EPCG je donio strateške odluke i odlučio da investira u Termoelektranu počevši sa projektom ekološke rekonstrukcije, koja predstavlja početak niza ulaganja u ovaj pogon i preduslove za dalje investicije”, naveo je Đordan.

On je kazao da će se završetkom projekta ekološke rekonstrukcije nastaviti projekat toplifikacije Pljevalja.

“Za koji dan očekujemo završetak revizije glavnog projekta, a samim tim stičemo uslove za dobijanje građevinske dozvole, dok smo određene pripremne radove izveli. Realizacijom ova dva projekta, mislim da će se stvoriti uslovi za mnogo zdraviju sredinu za život i boravak u Pljevljima”, rekao je Đordan.

Tehnički direktor EPCG, Zoran Šljukić, predstavio je investicione projekte koji se odnose na TE Pljevlja, a na kraju svečanosti dodijeljene su nagrade zaposlenima iz Termoelektrane koji su u obavljanju svojih radnih zadataka bili najbolji u prethodnoj godini i to: Mladenu Potpari, Božidaru Nikoviću, Milošu Milićeviću, Ivici Joviću i Kenanu Ciguljinu.

Bonus video: