Crnogorska ekonomija je u trećem kvartalu (jul, avgust, septembar) imala rast od 6,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, zahvaljujući oporavku turističkog prometa i većoj potrošnji građana i stranaca koji borave u Crnoj Gori, pokazuje izvještaj kojeg su juče objavili Monstat i Eurostat.
NE PROPUSTITE
Ono što je zabrinjavajuće je to što je 11 članica Evropske unije imalo pad ekonomskih aktivnosti, kao i da je prosjek za cijelu EU bio negativan sa minus 0,2 odsto. Njemačka, industrijski najrazvijenija država EU koja se smatra i motorom cijele evropske ekonomije, već treći kvartal zaredom ima zabilježen pad ekonomske aktivnosti i to po stopama koje rastu. U prvom kvartalu ove godine Njemačka je imala pad od 0,2, u drugom 0,6 i trećem 0,8 odsto.
Negativne stope rasta ekonomije imaju i Irska za 5,8 odsto, Estonija za 3,9 odsto, Luksemburg, Austrija i Švedska za po 1,8 odsto, Finska sa 1,5 odsto, Češka sa jedan odsto...
Crnogorska Vlada je u makroekonomskim prognozama za 2024. godinu, navedenim u predlogu budžeta, kao glavni rizik za ostvarenje prognoziranog ekonomskog rasta i poboljšanja standarda građana, navela opasnost od “usporavanja rasta evropske i globalne ekonomije”.
EK očekuje da će u 2024. i 2025. godini rast crnogorskog BDP-a biti umjeren zbog povišene inflacije, strogih i skupih uslova finansiranja i slabe eksterne potražnje
Evropska komisija je u ekonomskim prognozu za jesen 2023. godine, navela da je do usporavanja, a sada i pada EU ekonomije, došlo usljed nastavka rusko-ukrajinske krize, ali i rasta kamatnih stopa što je uticalo na pad odobrenih kredite a time na smanjenje potrošnje domaćinstava i odlaganja investicija.
Evropska centralna banka je u septembru podigla referentne kamatne stope za dodatnih 0,25 odsto i saopštila da to više neće raditi. ECB js proteklih godinu i po podizanjem kamatnih stopa pokušavala boriti protiv rasta inflacije, da bi ljetso zaključila da rast kamata smanjuje ekonomsku aktivnost.
EK sada očekuje da će doći do postepenog smanjivanja kamatnih stopa, i da će evropska ekonomija naredne godine početi da se oporavlja.
EK ne dijeli optimizam
Međutim, EK u jesenjem izvještaju ne dijeli optimizam koji sada ima crnogorska Vlada i na osnovu kojeg je najavila povećanje penzija i rast standarda građana.
EK za Crnu Goru navodi da se u narednom periodu može očekivati povećanje deficita javnih finansija “zbog sporijeg rasta prihoda u skladu sa usporavanjem potrošnje” i odsustvom dosadašnjih jednokratnih prihoda (ekonomsko državljanstvo oko 90 miliona).
Vlada je prije tri dana saopštila da očekuje nastavak rasta potrošnje u narednoj godini, i na osnovu nje rast prihoda budžeta od PDV-a, akciza i drugih dažbina vezanih za potrošnju i dobit.
EK za Crnu Gooru očekuje usporavanja ekonomije.
“Sve u svemu, bilans rizika za fiskalne izglede ostaje nagnut na niže zbog visokih troškovi pozajmljivanja i predstojeće velike potrebe za refinansiranjem duga”, naveli su iz EK.
Iz EU upozoravaju na skuplje zaduživanje
Predlogom budžeta predviđeno je da se Crna Gora naredne godine zaduži za 650 miliona eura za vraćanje ranijih dugova i kapitalne projekte, ali je ostavljena mogućnost i za dodatnim zaduženjem od 500 miliona za potrebe refinansiranja duga i stvaranja fiskalne rezerve za 2025. godinu.
EK očekuje da će u 2024. i 2025. godini rast crnogorskog BDP-a biti umjeren zbog povišene inflacije, strogih i skupih uslova finansiranja i slabe eksterne potražnja.
“Očekuje se da će ovi faktori uticati na smanjenje stvarnog raspoloživog prihoda, nižu privatnu potrošnju, slabiji oporavak investicija i niže prihode od turizma”, naveli su iz EK, što je upravo suprotno od očekivanja Vlade.
Iz Brisela vide i da Crna Gora ima slabu izvoznu bazu, odnosno da je vrlo malo njenih proizvoda koji su konkurentni na inostranom tržištu, što njenu ekonomiju čini ranjivom na promjene međunarodne tražnje. Ukazuju i da bi povišene cijene mogle smanjiti inostranu potražnju za turističkim uslugama u Crnoj Gori, dok bi nastavak skupog kreditiranja smanjio potrošnju.
Bonus video:
