Emitovanje obveznica posljedica je neophodnosti da se obezbijedi novac za vraćanje prispjelih dugova iz perioda prije 2020. godine, saopštili su iz Pokreta Evropa sad (PES).
Iz PES-a su kazali da su, nakon pada bivšeg režima, nova vlast i 42. Vlada naslijedile finansije na ivici bankrota, sa dugom od preko četiri milijarde eura i 103 procenta bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno ostavljenih svega 50 miliona eura u trezoru.
Kako su naveli, nakon neophodnog zaduženja od 750 miliona eura i sprovođenja programa Evropa sad 1, a nakon pada 42. Vlade, u budžetu je ostalo oko 450 miliona eura, vraćeno je 438 miliona starih dugova, a javni dug smanjen sa 103 na oko 68 procenata BDP-a.
"Dakle, nije utrošen jedan euro za potrošnju, a u međuvremenu je ostalo oko 900 miliona eura, od čega je dio potrošen za isplatu starih dugova, a drugi dio ostavljen u depozitu narednoj Vladi“, kaže se u saopštenju.
Iz PES-a su rekli da je 43. Vlada, izglasana voljom sadašnje opozicije, naslijedila jako povoljno stanje i da je u julu prethodne godine usvojila dokument, po kome se predviđa zaduženje do 2026. godine za više od dvije milijarde eura.
Oni su naveli da samo za tekuću godinu pristiže više od pola milijarde eura starih dugova i da to kolege iz sadašnje opozicije vrlo dobro znaju.
"Kamatna stopa na iznos od 687 miliona eura značajno će biti povoljnija od kamatne stope preko deset procenata koliko je iznosila ona na zaduženje prethodne Vlade od 100 miliona eura, iako je 43. Vlada u depozitu zatekla 450 miliona eura", kaže se u saopštenju.
Iz PES-a su rekli da je, dodatno, hedžing aranžmanom obezbjeđena zaštita od valutnog rizika i da će to izvjesno povoljno uticati na kamatnu stopu.
"Međutim, rastom privredne aktivnosti i ekonomije, naš BDP ima jaku tendenciju rasta, čime će javni dug Crne Gore u narednom periodu biti pod punom kontrolom, a javne finansije stabilne zahvaljujući odgovornom upravljanju“, navodi se u saopštenju.
Bonus video:
