Institut “Simo Milošević” iz Igala završio je prošlu godinu sa ukupnim minusom od 2,8 miliona eura, što je nešto bolji rezultat nego godinu ranije kada je ukupni gubitak bio 5,3 miliona eura, pokazuju finansijski iskazi objavljeni na sajtu Montenegro berze.
Račun kompanije je u neprekidnoj blokadi od 5. decembra prošle godine, odnosno već 136 dana, a na jučerašnji dan dug po blokadi bio je 7,6 miliona eura. Ta blokada odnosi se na dug prema Jugobanci u stečaju za kredite iz 1981. i 1987. godine, a sudski spor se vodi od 1994. godine.
Presudu u korist banke Privredni sud u Beogradu donio je u junu 2018. godine, što je potvrdio i Apelacioni sud godinu kasnije. U međuvremenu je osnovni dug višestruko uvećan za kamate i sudske troškove.
Zaposleni od decembra ne primaju plate, a iz Vladine komisije za Institut 21. marta je saopšteno da će uraditi sve da ta zdravstvena ustanova ne ode u stečaj. Najavljen je paket pomoći od deset miliona, ali da se prije toga uradi procjena vrijednosti imovine i akcija Insituta, razgovora sa manjinskim akcionarima, a zatim koordiniše donošenjem plana spasavanja.
Najveći manjinski akcionar Žarko Rakćević, koji ima oko 27 odsto akcija, ponudio je državi da ih kupi od njega za pet miliona eura, po istoj cijeni po kojoj je on ranije pokušao da kupi državne akcije i kada je predlog odbijen uz ocjenu da je niska cijena.
Prema finansijskim iskazima kompanije, ukupni akumulirani gubitak iz ranijeg perioda na kraju prošle godine iznosio je 29,1 milion eura.
Ukupni prihodi Instituta za prošlu godinu iznosili su 9,5 miliona eura, i bili su za milion eura niži nego u 2022. godini. Ostali prihodi Instituta za 2023. godinu navedeni su u iznosu od 1,2 miliona eura, od čega se milion odnosi na računovodstvenu stavku “prihodi od ukidanja rezervisanja”.
Troškovi poslovanja iznosili su 7,2 miliona eura, i bili su za 2,1 milion nižu nego u 2022. godini. Troškovi za zarade i ostale lične rashode za zaposlene dodatno su iznosili 5,1 milion eura.
Kratkoročne i dugoročne obaveze, kao i odložene poreske obaveze, iznose ukupno 32 miliona eura.
Uz finansijske izvještaje kompanije na sajtu Montenegro berze, objavljen je i izvještaj menadžmenta gdje su preciznije navedeni i objašnjeni podaci.
Institut je od usluga pruženim korisnicima sa domaćeg tržišta prihodovao 4,8 miliona eura, što je za oko 400 hiljada niže u odnosu na 2022. godinu. Od inostranih korisnika prihodovano je 3,2 miliona eura, odnosno oko pola miliona eura manje. I kod većine ostalih stavki, ostvareni su niži prihodi, pa su tako od ugostiteljskih usluga prihodovali 92 hiljade, a u 2022. godini taj iznos je bio 224 hiljade eura.
Dužni bankama, dobavljačima, radnicima, državi...
Od dugoročnih obaveza od 2,1 milion eura, najviše 1,78 miliona eura odnosi se na kreditnu obavezu prema Investicionom razvojnom fondu (IRF) koja prošle godine nije uredno vraćana pa je izvršen reprogram tako što je produžen grejs period do 31. maja ove godine. Nakon toga će mjesečna rata za vraćanje ovog kredita iznositi 51 hiljadu eura.
Kratkoročna rezervisanja za obaveze na kraju prošle godine iznosile su 14,1 milion eura, od čega se 8,1 milion odnosilo na dug prema Jugobanci, a 5,9 miliona su obaveze na osnovu tužbi koje su podnosili radnici Instituta zbog neusklađenosti koeficijenta za obračun zarada.
Institut ima i kratkoročne kreditne obaveze prema Adiko banci od 704 hiljade eura, kao i prema IRF-u od 427 hiljada eura.
Dobavljačima u zemlji Institut duguje 2,7 miliona eura, od čega najviše Elektroprivredi 1,1 milion eura. Drugi najveći povjerioci su "Mesopromet" 434 hiljade eura, Vodovod Herceg Novi 261 hiljadu eura, "Katunjanin" 164 hiljade, "Mesna industrija Goranović" 114 hiljada eura...
Na dan 31. decembar dug za neto zarade radnicima iznosio je 431 hiljadu eura, dok je dug za poreze i doprinose bio 3,6 miliona eura. Za porez na nekretnine Institut je dužan milion eura.
Bonus video:
