Izvoz iz Crne Gore za period januar - mart ove godine iznosio je 150,8 miliona eura, i za 31,2 odsto ili 69 miliona je manji nego u istom periodu prošle godine. Istovremeno uvoz je porastao sa 826,2 na 858,8 miliona eura ili za 3,9 odsto. Zbog oba ova uticaja trgovinski deficit povećan je sa lanjskih 607 na 708 miliona koliko je iznosio za samo prva tri mjeseca ove godine.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 17,6 odsto i manja je u odnosu na isti period prethodne godine kada je bila 26,5 odsto. Ovo će uticati i na smanjenje nominalnog iznosa BDP-a za 100 miliona u prvom ovogodišnjem kvartalu.
Podaci Monstata o uvozu i izvozu za ovaj period, potvrđuju nizak nivo proizvodnje i izvoza, odnosno da on praktično sada zavisi samo od toga da li ima izvoza struje, kakve su hidrološke prilike i cijene električne energije na međunarodnim berzama.
Izvoz struje za ova tri mjeseca iznosio je 26,5 miliona eura, dok je u istom periodu lani vrijedio 126,2 miliona eura. Razlozi za niži izvoz struje je pad cijena na međunarodnim berzama, kao i plan Elektroprivrede da ne troši hidroakumulacije tokom ovog perioda već da ih čuva za april i maj, kada zbog redovnog remonta ne radi Termoelektrana, kao i za početak ljeta kada se na berzama očekuje rast cijena.
Cijene električne energije na najvećoj regionalnoj berzi u Budimpešti u periodu januar - mart prošle godine iznosile su najčešće od 120 do 240 eura, a u istom periodu ove godine od 50 do 130 eura.
Za ovaj period pao je i izvoz obojenih metala (aluminijuma) sa 27 na 12,6 miliona. Crna Gora od maja prošle godine više uopšte ne proizvodi ovaj metal, već Kombinat aluminijuma uvozi sirovi aluminijum i od njega proizvodi legure koje izvozi.
Za uporedni period povećan je i izvoz pića, većinom zahvaljujući novoj fabrici votke u Nikšiću, sa 1,7 na 7,6 miliona eura, mineralnih ruda sa 7,2 na 15,5 miliona, farmaceutskih proizvoda sa 9,6 na 10,9 miliona, kao i mesnih prerađevina sa 5,7 na osam miliona.
Formalno je povećan i izvoz onoga što samo prođe preko teritorije Crne Gore. Tako da je vrijednost izvoza drumskih vozila za ovaj uporedni period uvećana sa 3,5 na 5,4 miliona, kao i “izvoz” ostalih transportnih sredstava i opreme sa 722 hiljada koliko je iznosio u prvom kvartalu na ovogodišnjih 26,6 miliona eura.
Kod uvoza, najviše je porasla stavka uvoz drumskih vozila sa prošlogodišnjih 66 miliona na 86,5 miliona. Na rast uvoza automobila najviše je uticala odluka Vlade da od jula zabrani uvoz automobila starijih od 15 godina i koji nemaju “euro 5” standard.
Porastao je uvoz medicinskih sredstava i ljekova sa 44,3 na 54,7 miliona, eteričnih ulja i parfema sa 19 na 21 milion, specijalnih industrijskih mašina sa 13,2 na 17,8 miliona, kancelarijskih mašina sa 11 na 14,6 miliona, telekomunikacionih aparata sa 26 na 31 milion, naučnih i kontrolnih instrumenata sa 7,2 na 11,8 miliona.
Uvoz hrane porastao je sa 154 na 158,8 miliona eura, ili za 3,1 odsto. Uvoz hrane na dnevnom nivou iznosio je 1,74 miliona eura, odnosno 2,8 eura dnevno po stanovniku.
Podaci Monstata o uvozu i izvozu za ovaj period, potvrđuju nizak nivo proizvodnje i izvoza, odnosno da on praktično sada zavisi samo od toga da li ima izvoza struje, kakve su hidrološke prilike i cijene električne energije na međunarodnim berzama.
Bonus video:
