Crna Gora i Italija su potpuno posvećene integraciji tržišta do 2026. godine, koje predstavlja najjeftiniji i najefikasniji način da se dođe do energetske tranzicije i privuku investicije, ali je i preduslov za izuzeće od Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).
To je poruka sa četvrtog panela “Integracija tržišta električne energije i uspostavljanje (CBAM) mehanizma” održanog u okviru Simpozijuma EPCG NET 2024, čiji je organizator Elektroprivreda Crne Gore u saradnji sa Savezom energetičara.
Predstavnica Energetske zajednice Jasmina Trhulj kazala je da su sve studije pokazale isto – da je integracija tržišta najjeftiniji i najefikasniji način da se dođe do energetske tranzicije i privuku investicije, kao i za sigurnost, fleksibilnost i balansiranje sistema.
„Stvari koje se tiču integracije tržišta strogo su definisane. Prošle sedmice je bio forum na kojem je zaključeno da će se integracija tržišta desiti kada se u potpunopsti transponuje i implementira paket za električnu energiju“, navela je Trhulj.
Istakla je da Sekretarijat Evropske zajednice trenutno pomaže državama na njihovom putu transpozicije paketa koji nije lak, „jer u našim zemljama kompletna legislativa mora da se prenese u nacionalno zakonodavstvo“.
„Trenutno imamo devet akata koje zemlje treba da prenesu. Posao je veoma kompleksan. Svaka država ima pomoć od raznih finansijskih institucija i konsultante koji u tome pomažu. Sekretarijat je pomogao Crnu Goru. Trenutno je urađen draft zakona, a sve ostale druge zemlje pomažemo kroz pregled dokumenata i davanje savjeta“, navela je Trhulj, kako prenosi PR Centar.
Predstavnik ARERA Salvatore Lanza kazao je da je kreirana grupa za implementaciju u koju su uključene Crna Gora i Italija.
„Jedan zadatak koji je dodijeljen ovim stranama je da detaljno elaboriraju mapu puta koja bi bila spremna do 2026. Takođe, drugi aspekt koji bi se mogao istraživati odnosi se na lokalnu saradnju berzi i operatora prenosa, što bi bila platforma koja je primjenjena prilikom integracije tržišta u Italiji i Austriji i da bude proširena na druge države“, naveo je Lanza.
Smatra da su Crna Gora i Italija potpuno posvećene integraciji tržišta do 2026. godine.
„Već smo implemetirali relevantne regulative. Transponovanje je jako kritičan aspekt, bez kojeg ne možemo ići naprijed. Ali, u međuvremenu, pokušavamo da uradimo sve što je moguće uraditi prije tranzicije“, rekao je Lanza.
Kazao je da je ARERA kao regulatorno tijelo spremna da podrži Crnu Goru kako bi se zahtjev za integraciju ubrzao.
„Glavni benefit je taj da je platforma već spremna. Ne vidimo nikakav razlog zašto crnogorska strana ne bi bila dio ovoga“, naveo je Lanza.
Tehnički direktor Crnogorske berze električne energije BELEN Dejan Drašković kazao je da je plan da se ide ka integraciji tržišta i prihvataju svi normativi koji se odnose na jedinstveno tržište Evrope.
„Dobro je što su nam od samog starta dostupna evropska iskustva po tom pitanju. Smatram da smo dosta naivno ušli kad smo pokrenuli cijelu ovu priču, jer nismo prepoznavali kolika je kopleksnost cijele operacije. Sada kada već to prepoznajemo koliko je to kompleksna materija“, rekao je Drašković.
Smatra da će izazov biti kako uključiti balkanske države u taj algoritam.
„Ući u takvo nešto zahtijeva dodatne provjere i testove. Dosta smo razmišljali u kojem pravcu bi trebalo da idemo zbog samih preporuka koje smo dobili od Evropske komisije. Vidjeli smo da je pravi put da krenemo put Italije, jer je to direktna integracija tržišta sa evropskom državom i na taj način bi se ispunile obaveze koje nam proizilaze iz pregovaračkog poglavlja 15“, naveo je Drašković.
Ukazao je da je suština da se region otvori ka Evropi i da se obezbijedi sigurnost napajanja kroz integraciju tržišta regiona na više evropskih granica.
Drašković je kazao da očekuju da će otvaranje Crne Gore ka integraciji tržišta i ulazak u „robusnije tržište“ moći da pomogne garantovanja da će ta energija naći svoj plasman na tržištu, kao i da će moći da otključa druge promjene koje će morati da se dese u energetskom sektoru, kao što je stvaranje energetskih zadruga.
Izvršni direktor Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) Ivan Asanović kazao je da ta kompanija ima ključnu ulogu u procesu integracije tržišta, navodeći da je normativni , tehnički i operativni nosilac posla.
„Potrudićemo se do kraja ove godine da imamo obaveze završene. Vrijedno radimo i potrudili smo se da angažujemo sve naše resurse, kako tehničke, tako prevodilačke da se prevedu dokumenta kako bismo se uputili u materiju, koja je izuzetno kompleksna. Vrlo blizu toga smo da imamo nove zakonske regulative koje regulišu balansiranje, oporavak sistema kad se desi havarija i druge stvari“, rekao je Asanović.
Istakao je da je strategija CGES-a da što prije dođe do koordinisanog proračuna kapaciteta.
„Nama je ovo od suštinske važnosti. Veliko je pitanje koliko će mreža, toliko opterećena, moći da izdrži bez ozbiljnijih problema, koji će da se osjeća po krajnjeg korisnika i sve korisnike u sistemu“, rekao je Asanović.
Pojasnio je da kad se urade koordinisani proračuni kapaciteta, koliko god mislili da je mreža na Balkanu relaksirana, to nije tako.
„To će da pokaže koliko je nama zbog upliva obnovoljivih izvora, koliko nam je značajna infrastruktura i njen razvoj. Bez infrastrukture nema integracije, nikakvih spajanja ni napretka ako želimo da imamo zelenu tranziciju istovremeno sa svim ovim procesima i velikim uplivom obnovljivih izvora energije. Zbog toga je CGES jako fokusiran na razvoj infrastrukture“, poručio je Asanović
Regionalni menadžer GEN-I Srđan Resavac kazao je da sa integracijom tržišta nedostaju fizički produkti prekograničnih kapaciteta, navodeći da se uvode finansijski produkti.
„Spojenim tržištima i finansijskim produktima nemate potrebu da se registrujete u svim tim državama. To je jako velika prednost tog tržišta. Time se omogućava da lokalnim kompanijama ne treba da se registruju i dobijaju istu cijenu koju bi dobile da idu same na tim berzama“, naveo je Resavac.
Ukazao je da je benefit integrisanog tržišta algoritamsko trgovanje, pojašanjavajući da se strategija trgovanja implementira u softver koji daje signale i cijene kako da se trguje.
„Omogućava se i velika fleksibilnost. Finansijske fjučerse možete lakše da upotrebljavate u regionu, a spojenim tržištima su oni sigurniji“, rekao je Resavac.
Izvršni rukovodilac Direkcije za razvoj i investicije u EPCG Ivan Mrvaljević kazao je da ta kompanija trenutno ne razmišlja o CBAM mehanizmu, navodeći da vidi kao jedini način adekvatno omogućeno izuzeće od primjene CBAM mehanizma za zemlje članice Energetske zajednice.
„Smatramo da sve članice Energetske zajednice treba da rade adekvatno da se to izuzeće dobije. Smatramo da svi zajedno treba da uradimo sve da do toga i dođe“, naveo je Mrvaljević.
Smatra da će region u funkciji izuzeća od CBAM-a morati da donosi važne političke odluke, navodeći da je to potpuna posvećenost klimatskoj neutralnosti do 2050. godine.
„Čini mi se ovaj put osigurana da se moraju zacrtati neki ciljevi. Posvećenost sa mapom puta do 2050. godine kako to planiramo da uradimo. Takođe, ETS šeme bilo nacionalne ili regionalne, moraju biti upostavljene u svim državama članicama ne kasnije od 1. januara 2030. godine“, rekao je Mrvaljević.
Istakao je da je integracija tržišta preduslov za izuzeće od CBAM-a.
„Mislim da 2030. godine treba da budemo izuzeti. Nadam se da će rokovi biti pomjereni u funkciji kvaliteta“, kazao je Mrvaljević.
Energetski ekspert sa Ekonomskog instituta Beograd Ljubo Maćić rekao je da su CBAM, integracija tržišta i cijene emisije ugljenika jedan projekat koji ima tri komponete.
„Dva su ključna izazova pred nama. Da nađemo najmanje loše rješenje, a drugo je vrijeme za realizaciju koje smo mnogo promašili. Godinu smo izgubili, ništa nismo uradili po pitanju primjene ETS-a sem što smo zaključili da ono što je dobijeno da nije bilo dobro“, naveo je Maćić.
Bonus video:
