Odluke o podizanje minimalne zarade na 700 eura i potencijalno smanjenje stope doprinosa za penzije predstavljale bi veliki rizik i imale teške posljedice po fiskalnu održivost Crne Gore, zahtijevajući značajno povećanje indirektnih poreza kako bi se nadoknadili troškovi, navedeno je u ocjenama Evropske komisija na Program ekonomskih reformi (PER) Crne Gore za period 2024. do 2026. godine.
Ocjene Evropske komisije na PER Vlada je objavila unutar dokumenta Informacija o pripremi Programa ekonomskih reformi za Crnu Goru za period 2025-2027. godina, kojeg je usvojila prije dva dana.
Vlada premijera Milojka Spajića je Program ekonomskih reformi do 2026. godine, koji najavljuje program “Evropa sad 2”, usvojila u januaru ove godine i poslala na ocjenu Evropskoj komisiji.
Evropska komisija je dokument sa ocjenama na PER priredila u aprilu ove godine, navodeći rizike za primjenu programa, “preoptimistične projekcije Vlade”, neizvjesnosti u realizaciji i opasnosti po javne finansije.
Vlada je u julu objavila nacrt Fiskalne strategije koji predviđa uvođenje minimalnih zarada od 600 i 800 eura, smanjenje stope doprinosa sa 20,5 na 10 odsto bruto zarade čime se deficit Fonda PIO povećava na 386 miliona eura u narednoj godini, kao i predlaganje povećanja PDV-a, akciza i drugih dažbina i mjera kako bi se pokrio taj deficit.
Zakoni koji to omogućavaju usvojeni su tokom septembra, ali Skupština i dalje nije usvojila samu Fiskalnu strategiju.
Najznačajniji indirektni porezi su PDV i akcize.
Rizici zaslužuju dublje razmatranje
Evropska komisija u ocjenama navodi i da mogući rizici sa ostvarenje vladinog plana zaslužuju dublje razmatranje.
“Dok PER prikazuje široku ravnotežu rizika u odnosu na osnovni scenario, neki rizici zaslužuju dublje razmatranje. Politički rizici se odnose na geopolitičke tenzije i unutrašnje okruženje, što može dovesti do novih pritisaka na potrošnju, narušavajući održivost javnih finansija i kreditnih uslova za predstojeće zaduživanje. Nedostatak sveobuhvatne fiskalne strategije stvara rizik od daljih ad-hok mjera, što pokazuje tekuća diskusija o podizanju minimalne zarade na 700 eura i povećanju neto zarada, potencijalno smanjenjem stope doprinosa za penzije. Takve odluke bi predstavljale veliki rizik i imale teške posljedice po fiskalnu održivost Crne Gore, zahtijevajući značajno povećanje indirektnih poreza kako bi se nadoknadili troškovi”, navedeno je u ocjenama Evropske komisije.
Pozvali na racionalizaciju potrošnje
EK upozorava i na mogućnost rasta javnog duga, kao i na potrebu racionalizacije potrošnje na zarade u javnom sektoru, bolje upravljanje infrastrukturnim projektima, uspostavljanje nezavisne fiskalne institucije i poboljšanje upravljanja nad državnim preduzećima.
“Visoka obavezna potrošnja i slaba prihodovna osnovica, zajedno s nadolazećim potrebama otplate velikog duga, izazivaju zabrinutost i pozivaju na sveobuhvatan srednjoročni fiskalni plan s konkretnim mjerama konsolidacije i opredjeljenje da se udio duga spusti ispod 60% BDP-a kako je propisano fiskalnim pravilom. Proširenje poreske osnovice i racionalizacija poreskih izuzeća doprinijeli bi ponovnoj izgradnji fiskalnih rezervi. Dalji fiskalni prostor bi se mogao dobiti pregledom i racionalizacijom potrošnje na zarade u javnom sektoru i socijalne transfere. Velikim infrastrukturnim projektima je potrebno bolje upravljanje i određivanje prioriteta s obzirom na ograničen fiskalni prostor na raspolaganju. Iako postoje fiskalna pravila, ona su slaba i nemaju jak mehanizam za sprovođenje. Uspostavljanje nezavisne fiskalne institucije doprinijelo bi jačanju troškova novih inicijativa i poboljšanju fiskalne discipline. Poboljšanje nadzora i upravljanja rizicima državnih preduzeća bi vremenom ublažilo njihov teret za budžet”, naveli su iz Evropske komisije.
Vladin program predviđa da će Crna Gora imati usporavanje realnog rasta BDP-a na godišnji prosjek od 3,2 odsto u periodu 2024-2026, vođen rastom privatne i javne potrošnje i oporavka investicija.
“Predviđa se da će neto izvoz dati samo marginalni doprinos rastu BDP-a, jer se očekuje da će turističke usluge, koje su premašile nivo iz 2019. već 2023. godine usporiti sa dvocifrenog rasta. Veća je vjerovatnoća negativnih ishoda, jer bi inflacija mogla da padne manje nego što je projektovano, erodirajući raspoloživi prihod, dok bi veći troškovi finansiranja mogli negativno da utiču na investicije. Uvoz bi mogao da poraste i više od očekivanog ukoliko se ostvare investicioni planovi, posebno izgradnja autoputa Bar-Boljare”, navode iz Evropske komisije.
Umjesto smanjenja, rast deficita
Fiskalni scenario PER-a predviđa značajno pogoršanje bilansa budžeta u 2024. i postepeno smanjenje deficita u naredne dvije godine, što bi, kako smatraju u EK, trebalo da dovede do skromnog tempa smanjenja duga.
“Deficit u 2024. je uglavnom vođen snažnim povećanjem socijalnih transfera i kapitalne potrošnje. Očekuje se da će se prilagođavanje budžeta u periodu 2025-2026. oslanjati na naglo usporavanje javne potrošnje, za koje se predviđa da će dovesti do pada od 2,3 procentna poena (pps) u udjelu potrošnje i do malog primarnog suficita u 2026. godini. Međutim, predviđena suzdržanost od potrošnje djeluje previše optimistično i nije potkrijepljena konkretnim mjerama”, navode iz EK.
Da su strahovi Evropske komisije bili opravdani, pokazuju podaci iz Fiskalne strategije i rebalansa budžeta, dokumenata urađenih šest mjeseci nakon PER-a, kojim se deficit budžeta u narednoj godini povećava sa ovogodišnjih 3,3 na 3,5 odsto BDP-a, odnosno da neće biti ni do tog “malog primarnog suficita u 2026. godini” o kojem su obavijestili EK u januaru ove godine.
“Udio javnog duga, koji je veoma značajno opao posljednjih godina, trebalo bi da nastavi da opada, ali polako, na 61% BDP-a u 2026. Potrebe za refinansiranjem duga su i dalje velike, a dostignuće vrhunac od 11% BDP-a u 2025. godini”, saopštili su iz EK na osnovu PER-a koji im je ranije poslat.
Međutim, novom Fiskalnom strategijom, urađenom poslije PER-a, predviđa se da će neto javni dug narednih godina rasti, a ne da će padati, kako su ranije obavijestili EK. Neto javni dug se prema novom dokumentu procjenjuje u 2026. godini na 61,25 odsto, a da će u 2027. porasti na 63,25 odsto BDP-a.
“Visoka obavezna potrošnja i ograničena prihodna osnovica, zajedno sa predstojećim potrebama za velikim otplatama duga, zahtijevaju jaču fiskalnu konsolidaciju nego što je predviđeno PER-om”, preporučili su iz EK.
Obaveze za vraćanje duga povećavaju ranjivost
Međutim, nova fiskalna strategija ne jača fiskalnu konsolidaciju jer povećava deficit i javni dug. EK je predlagala konsolidaciju javnih finansija i smanjenje deficita jer Crna Gora u naredne tri godine treba da vrati 2,2 milijarde eura što kako su naveli “povećava ranjivost, zajedno sa strogim uslovima finansiranja”.
“Imajući u vidu monetarni okvir Crne Gore, fiskalna politika je glavni alat za upravljanje agregatnom potražnjom i podršku daljoj dezinflaciji. Ovo zahtijeva sveobuhvatan srednjoročni fiskalni plan sa konkretnim mjerama konsolidacije i opredjeljenjem da se udio duga spusti ispod 60% BDP-a kako je propisano i fiskalnim pravilom. Proširenje poreske osnovice, racionalizacija poreskih olakšica i uključivanje novih inicijativa za budžetske prihode doprinijeli bi ponovnoj izgradnji fiskalnih rezervi i smanjenju javnog duga. Dalji fiskalni prostor bi se mogao obezbijediti revizijom i reformom obaveznih izdataka na račun zarada u javnom sektoru, doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje”, navedeno je u ocjenama EK.
Dakle, Evropska komisija predlaže konsolidaciju, zadržavanje postojećih dažbina i povećanje osnovice, čak i smanjenje izdataka na zarade u javnom sektoru, i upozorava na očuvanje doprinosa.
Fiskalna pravila slaba
Iz EK navode i da poboljšanje dugoročne održivosti javnih finansija zahtijeva jačanje fiskalnog upravljanja i upravljanja javnim investicijama.
“Iako postoje fiskalna pravila, ona su slaba i nedostaje im jak mehanizam za sprovođenje. Najvažnije nove inicijative potrošnje nisu adekvatno procijenjene, što je rezultiralo visokim obaveznim rashodima. Veliki infrastrukturni projekti zahtijevaju bolje upravljanje i određivanje prioriteta s obzirom na ograničen fiskalni prostor na raspolaganju. Uspostavljanje nezavisne fiskalne institucije pomoglo bi u jačanju obračuna troškova novih inicijativa i poboljšanju fiskalne discipline. Poboljšanje nadzora i upravljanja rizicima državnih preduzeća bi vremenom ublažilo njihov teret za budžet”, preporučuje Evropska komisija.
Tražili strategiju za konsolidaciju, a dobili rast deficita i javnog duga
Evropska komisija u dokumentu iz aprila poziva Crnu Goru da usvoji održivu fiskalnu strategiju u 2024. godini kako bi se uskladila sa budžetskim ciljem i podržala dalja dezinflacija, te iskoristi višak prihoda za smanjenje deficita i akumulaciju državnih depozita.
“Da usvoji srednjoročnu fiskalnu strategiju, uključujući konkretne mjere konsolidacije koje podržavaju postizanje negativnog primarnog bilansa i udjela javnog duga koji ne prelazi 60% BDP-a do 2026. godine”, naveli su iz EK.
Međutim, Vlada je tri mjeseca kasnije, zbog ispunjenja predizbornog obećanja o prosječnoj neto zaradi od 1.000 eura, usvojila Fiskalnu strategiju, koja nije u skladu sa budžetskim cijeljevima i ovim preporukama EK, o držanju deficita ispod tri odsto BDP-a i javnog duga ispod 60 odsto BDP-a, jer se deficit povećava i sve tri naredne godine će biti iznad tri odsto, kao i javni dug iznad 60 odsto.
“Članovi Fiskalnog savjeta treba da budu izabrani i imenovani, i da se osigura i javno objavi adekvatan obračun troškova novih fiskalnih inicijativa. Na osnovu analize ekonomskog i fiskalnog uticaja svih poreskih izdataka koje treba dostaviti Komisiji, da pripremi konkretne budžetske preporuke za smanjenje poreskih rashoda. Da poboljša nadzor nad državnim preduzećima kroz izradu i objavljivanje odgovarajuće procjene fiskalnih rizika. Da implementira preporuke o ocjeni upravljanja javnim investicijama (PIMA), dajući prioritet ključnim radovima na javnoj infrastrukturi unutar raspoloživog fiskalnog prostora, uz izbjegavanje izuzetaka u pogledu izbora projekata. Nastavi sa temeljnom procjenom kretanja cijena i bude spremna da koristi ograničene alate koji su dostupni u okviru odabranog monetarnog okvira kako bi se osigurala stabilnost cijena”, navodi se u preporukama.
Članovi Fiskalnog savjeta, nove institucije, koja se godinama najavjuje, još nisu izabrani, iako bi trebalo da počnu da rade od 1. januara nove godine.
Bonus video:
