Dok Vlada uvodi nove mjere štednje, koje će najviše pogoditi građane jer izvršna vlast ne želi dodatno da oporezuje bogate, najmanje 11 preduzeća je na kraju 2016. pojedinačno imalo neraspoređenu dobit od preko deset miliona eura ili ukupno 267,8 miliona eura.
"Ovih 11 preduzeća je prošle godine, po osnovu prikazane dobiti, na koju je trebalo platiti porez, državi platilo ukupno svega 5,5 miliona eura poreza na dobit", pokazuju podaci Istraživačkog centra MANS-a dostavljeni "Vijestima". Da su na iznos od 267,8 miliona eura platili porez na dobit od devet odsto, u državnu kasu bi se slilo više od 24 miliona eura.
Još najmanje 25 crnogorskih preduzeća ima višemilionsku neraspoređenu dobit, odnosno ukupno 109,5 miliona eura. Na kraju prošle godine, na osnovu iskazane dobiti, platili su svega 3.452.751 euro poreza.
Znatan broj od ovih 36 preduzeća, čiji su podaci analizirani, dobija vrijedne ugovore za javne nabavke, a imali su poslove sa lokalnim samoupravama.
Oni takođe dobijaju i kredite od državnog Investiciono-razvojnog fonda (IRF) po povoljnim kamatnim stopama. Osim toga, IRF im odobrava i faktoring, odnosno otkupljuje im potraživanja.
Vlada je pripremila nove mjere štednje, ali je ponovo izbjegla da poveća porez na dobit koji je jedan od najnižih u regionu (devet odsto) i tako dodatno obezbijedi novac u budžetu od onih koji imaju najviše.
Osim povećanja PDV-a sa 19 na 21 odsto, planira se povećanje akcize na cigarete, alkohol, ugalj i gaziranu vodu koja se zaslađuje. Planirano je da se zamrzne zapošljavanje u javnom sektoru, smanje plate funkcionerima šest odsto i revidira isplata naknada majkama sa troje i više djece.
Iz Vlade je još krajem prošle godine saopšteno da će, ukoliko prethodne mjere štednje (djelimično smanjenje zarada funkcionerima od osam odsto koje su prethodno povećane za 30 do 50 odsto, smanjenje naknada majkama za 25 odsto, povećanje akcize na gorivo,...) ne budu dale rezultate, do kraja juna ove godine uraditi novu fiskalnu strategiju koja bi predvidjela nove mjere.
Nove mjere, koje je Vlada usvojila u četvrtak, su kreirane u saradnji sa Svjetskom bankom i MMF-om, a njihov cilj je obuzdavanja javnog duga i njegovo postepeno smanjenje ispod 60 odsto BDP-a. Javni dug je na kraju marta bio 2,57 milijardi ili 68 odsto procijenjenog BDP-a od 3,77 milijardi eura.
Od 11 analiziranih firmi čija neraspoređena dobit prelazi deset miliona, na kraju prošle godine najveću neraspoređenu dobit imala je građevinska kompanija Bemax, 55.934.202 eura. Osnivač i izvršni direktor Bemaxa je, prema podacima iz Centralnog registra privrednih subjeka (CRPS), Veselin Kovačević.
Zetagradnja Blagote Radovića imala je na kraju prošle godine neraspoređenu dobit od 54.422.872 eura, a Kips Rista Drekalovića 36.951.447 eura. Pivara Trebjesa, u vlasništvu kanadsko-američke grupacije Molson Coors, na kraju prošle godine imala je neraspoređenu dobit od 21.973.612 eura, a Bar kod, čiji je vlasnik prema CRPS, Miomir Mrvaljević, 16.197.210 eura.
Neraspoređena dobit Telenora, čiji je vlasnik istoimena norveška grupacija, na kraju prošle godine je iznosila 14.940.185 eura. Telenor je krajem februara prošle godine neraspoređenu dobit zaključno sa 2014. godinom od 214 miliona eura isplatio kao dividendu vlasniku. Porez je obračunat prema sporazumu o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja između bivše SFRJ i Danske, kako bi im poreska stopa bila 5 umjesto 9 odsto koliko je sada u Crnoj Gori.
Prethodno je Telenor Mobile Holding AS iz Norveške 20. decembra 2013. godine prodao stoodstotni udio u Telenoru Pogorica svojoj povezanoj firmi Telenor AS iz Danske kako bi se porez na dobit obračunao prema sporazumu o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja između bivše SFRJ i Danske. Telenor je dividendu isplatio nakon što je protiv njega Poreska uprava obustavila postupak o iznošenju profita i utvrđivanju stvarnih poreskih obaveza.
Ministarstvo finansija, na čijem je čelu tada bio Radoje Žugić, i Poreska uprava fiktivno vraćaju 19.095.000 eura prethodno preplaćenog poreza i pripadajuće kamate od 5.637.271 euro. Iz tog poreskog kredita naplaćeno je 11.275.595 eura poreza na dividendu.
Neksan Miodraga Davidovića na kraju 2016. imao je neraspoređenu dobit od 14.829.318 eura, a Bellevue Hotels grup Predraga i Branka Ćupića 13.678.034 eura.
Neraspoređena dobit naftne kompanije Jugopetrol, u većinskom vlasništvu grčkog Helenik Petroleuma, na kraju 2016. iznosila je 13.140.864 eura, Okova, čiji je vlasnik Gojko Bajović, 12.963.012 eura, a Voli trejda, čiji je većinski vlasnik Dragan Bokan, 12.777.339 eura.
Višemilionsku neraspoređenu dobit na kraju prošle godine imali su i Tehnomax (9.637.827 eura), Crnogorski Telekom (9.448.058 eura), Mesna industrija Goranović (8.821.936 eura), zatim dobavljač ljekova Glosarij (8.251.384 eura), Mezon, koji je od EPCG dobio posao ugradnje brojila (7.572.111 eura), CMC (6.286.219 eura), HD Laković (6.131.390 eura), Čelebić (5.115.607 eura). Tu su i Cijevna komerc, Carine, Kroling, Pomorski saobraćaj, Eurozox, Cerovo, Veletex, Franca, Koprivica PG, Domen, Normal Company, Neckom, Mehanizacija i programat i Art beton Co.
Opozicione partije godinama traže da se uvede progresivno oporezivanje, što Vlada odbija.
Nedavno je Socijaldemokratska partija pozvala Ministarstvo finansija da uvede progresivno oporezivanje na dobit pravnih lica, kako bi se teret krize preusmjerio sa građana na privredne subjekte koji ostvaraju značajne iznose dobiti iz svog poslovanja. SDP je predložio da se za mala preduzeća koja imaju dobit do 50 hiljada eura sadašnja stopa od 9 odsto zamijeni nultom, firmama koje imaju dobit od 50 do 300 hiljada ostala bi sadašnja stopa od 9 odsto, dok bi stopa za dobit između 300 hiljada i milion iznosila 13,5 odsto, a za preko milion 18 odsto.
Dobijali kredite od IRF-a, otkupljivana im i potraživanja
Prema raspoloživim podacima, IRF je od 2010. do 2016. odobrio kredit od 1.940.000 eura Farmi Franca, Okovu 1.500.000 eura, Čelebiću 2.300.000 eura, Neckomu 559.087 eura, Cerovu 370.000, Carinama 10.264.951, Veletexu 500.000, HD Lakoviću i Novom Volvoxu po milion eura i Goranoviću 3,2 miliona eura.
IRF je nekima od ovih firmi odobrio i faktoring, odnosno otkupio im je potraživanja.
U periodu od 2010-2015. Okovu je odobren faktoring od 200.000 eura, Veletexu 250.000, HD Lakoviću 7.800.000, Voliju 18.050.000, Glosariju 5.400.000, Mehanizaciji i programatu 4.460.000, Novom Volvoxu 421.000 eura, a Goranoviću 4.250.000 eura.
Bonus video:
