Centralna banka Crne Gore uvela je danas stečaj u Atlas banku, a za stečajnog upravnika je imenovan Mirko Radonjić. Bez posla ostaje sadašnjih 198 zaposlenih, od čega stečajni upravnik može privremeno tokom stečaja zadržati do 10 odsto toga broja. Ukupni depoziti kod ove banke iznose 189 miliona eura od čega su zaštićeni depoziti, u pojedinačnim iznosima do 50.000 hiljada i za koje garantuje Fond za zaštitu depozita, 89 miliona eura. Rok za donošenje odluke o isplati zaštićenih deponenata je 15 dana, a Fond sada na računima ima 108 miliona eura tako da može isplatiti sve zaštićene deponente.
To su danas na konferenciji saopštili predstavnici Centralne banke i Fonda za zaštitu depozita.
Guverner Centralne banke Radoje Žugić kazao je da sje privremena uprava od uvođena 7. decembra utvrdila da su parametri Atlas banke mnogo lošiji nego što ih je banka predstavljala, da je solventnost bila negativna minus sedam odsto, da je ukupna imovina bila precjenjena i da su ukupne obaveze banke bile veće od njenog kapitala za 1,14 miliona eura, što su razlozi za direktno uvođenje stečaja. Žugić je naveo da ranije nijesu mogli utvrditi da ova banka ima ovako loše parametre i da su se nadali da će banka biti spašena kroz dokapitalizaciju. On je naveo da je bilo više zainteresovanih investitora za dokapitalizaciju, da su dva predala ponudu ali da nijesu prošli test kredibilnosti.
Na pitanje da li osjeća obavezu da podnese ostavku zbog narušavanja bankarskog sistema jer su dvije banke otišle u stečaj, Žugić je kazao da ne postoji ni jedan razlog da bi podnio ostavku navodeći da depoziti rastu, jača likvidnost svih ostalih banaka i da bankarski sistem nikada nije bio zdraviji.
Guverner je kazao da su protekle godine imali više sastanaka sa vlasnicima i upravom IBM i Atlas banke, kako bi se situacija u tim bankama popravila. On je kazao da su iz ove situacije izašli jači i da je bankarski sistem biti otporniji jer jačaju sektore za kontrolu banaka i spriječavanje pranja novca.
Žugić je priznao da je kada je uvedena prinudna uprava obećao ozdravljenje banke a ne stečaj, ali da tada nijesu imali sve podatke o parametrima banke i skrivenim situacijama, kao i da su očekivali dokapitalizaciju.
Direktor Sektora za kontrolu banaka Dejan Vujačić je kazao da Atlas banka ima 88.526 deponenata, od čega 70 hiljada deponenata ima potraživanja manja od deset eura, a još deset hiljada deponenata ima manje od 100 eura. Država ima 8,9 miliona depozita, kao i potraživanje od 7,1 milion zbog plaćenih garancija za Atlas banku. Vujačić je naveo da očekuje da će dio toga država naplatiti kroz stečaj. Prema njegovim riječima 63 miliona depozita je zamrznuto odlukom Višeg suda zbog istrage, da nerezidenti imaju još 37 miliona depozita, a svi rezidenti 22 miliona računajući državu. Kako je kazao zamrznuti dio sredstava nalazi se na računu u drugoj banci i nije trošen.
Direktor Fonda za zaštitu depozita Predrag Marković kazao je da imaju rok od 15 dana da započnu isplatu garantovanih depozita i da za sve imaju novca. On je naveo da su za deponente IBM-a do sada isplatili 15,6 miliona ili 60 odsto garantovanih depozita, kao i da su kroz stečajni postupak već naplatili deset miliona od tog iznosa.
Vujačić je kazao da očekuje da će iz stečaja u Atlas banci Fond naplatiti i do 90 odsto novca od 89 miliona koje treba isplatiti zaštićenim deponentima i da neće biti potrebe da se komercijalnim bankama povećavaju premije kako bi se nadoknadio novac kojeg izgubi Fond za zaštitu depozita.
Na pitanje zašto nijesu korišćena dva preostala modela za pokušaj oporavka Atlas banke kao što su prodaja akcija postojećih akcionara uz dokapitalizaciju i prenošenje imovine i obaveza banke na drugu banku, Vujačić je odgovorio da su novi parametri pokazali da je likvidnost minus 7 odsto i da je imovina manja od obaveza što su razlozi za uvođenje stečaja. On je tvrdio da CBCG to ranije nije mogla utvrditi.
Privremena upravnica u CBCG Tanja Terić kazala je da je došlo do obezvrijeđivanja imovine između ostalog zbog izgubljenog spora sa Kaspiom kao i potraživanja od Mejl banke iz Austrije. On je navela da nijesu tačne kritike iz Atlas grupe da je privremena uprava povećala troškove i pogoršala parametre, već da su oni naprotiv poboljšani oniliko koliko je prinudna uprava mogla uraditi.
Ona je navela i da je dobro proračunala da su za ozdravljenje banke kroz dokapitalizaciju bila potrebna 22 miliona eura, jer bi i pored lošijih parametara sa tom dokapitalizacijom solventnost iznosila 10,8 odsto, odnosno iznad zakonskog limita od 10 odsto.
Bonus video:
