Tek što je u decembru otkriven omikron, farmaceutske kompanije Bajontek/Fajzer i Moderna počele su da razvijaju specijalne vakcine protiv te varijante virusa. Krajem januara obje kompanije započele su prva klinička ispitivanja.
Postojali su dobri razlozi za žurbu, jer se pokazalo da nova varijanta može znatno da oslabi imunološku zaštitu prethodnih vakcina, pa su se čak i oni, koji su tri puta vakcinisani, zarazili novim mutantom. Biološki gledano, omikron se značajno razlikuje od prethodnih varijanti.
Iako su dva ili tri puta vakcinisani pacijenti pokazivali znatno blaži tok bolesti, postojao je rizik da će zaražene osobe nesvjesno da šire virus, jer je infekcija kod njih bila asimptomatska. Stoga se smatralo da je neophodno razviti posebnu vakcinu.
Sada kada je talas omikrona skoro dostigao vrhunac u mnogim zemljama, a u nekima vjerovatno već prošao, postoje i prvi rezultati testiranja na životinjama sa novorazvijenim vakcinama protiv omikrona. Ali oni su razočaravajući. Stručni časopis Nature piše da sve studije još nisu konačne i da su dostupne samo kao predpublikacija.
Prethodne dopunske vakcinacije su jednako dobre
Na hrčcima, miševima i rezus-majmunima sprovedena su četiri istraživanja sa različitim vakcinama. Tri od njih sa mRNA vakcinama.
Iako je ukupan broj testiranih životinja bio mali, novije vakcine ne djeluju "ništa bolje od buster-vakcine sa konvencionalnom vakcinom", rezimirao je David Montefiori, direktor Laboratorije za istraživanje vakcina protiv AIDS na Univerzitetu DUKE u Severnoj Karolini.
Vjerovatno najznačajnija studija urađena je sa makakijima i rezus-majmunima. Studija se najviše približava ljudskoj životnoj realnosti jer uzima u obzir da je većina ljudi već nekoliko puta vakcinisana. U tom smislu, istraživači su pobliže razmotrili učinak dopunske, odnosno treće vakcine. Osim toga, studija je izrađena na vakcinama koje su za ljude već odobrene.
Dakle, svih osam testiranih rezus-majmuna već je dva puta vakcinisano Moderninom uobičajenom vakcinom protiv kovida-19. Sada je polovina njih dobila istu dopunsku vakcinu, a druga polovina je primila novu mRNA vakcinu protiv omikrona. Obje grupe su formirale antitijela podjednako širokog dejstva koja su takođe efikasna protiv omikrona.
Bijela krvna zrnca protiv omikrona
Osim toga, obje ispitane grupe su takođe razvile unakrsno aktivne memorijske ćelije. Te specijalizovane B-ćelije, koje su dio bijelih krvnih zrnaca, važne su u izgradnji imunološke memorije u tijelu. Te ćelije same oslobađaju antitijela i tako djeluju protiv velikog broja varijanti, a moguće i protiv drugih korona virusa.
Druga studija na miševima koristila je mRNA vakcinu posebno razvijenu protiv delta varijante i upoređivala je sa omikron vakcinom. Ta studija je takođe pokazala sličan rezultat, ali uz ograničenje da omikron vakcina više ne djeluje dobro protiv ranijih varijanti.
Ispostavilo se da, kao i u drugim studijama, kod dopunskih vakcinacija nije velika razlika koju vakcinu će životinje dobiti. Međutim, ako se daje samo jedna doza, specijalna omikron vakcina je pružila bolju zaštitu.
Neizvjesna budućnost vakcine protiv omikrona
Iako su ovi rezultati studije preliminarni, oni ukazuju da se možda ne isplati dalje razvijati specijalnu omikron vakcinu.
S jedne strane, brzo širenje talasa omikrona preteklo je čak i neuobičajeno brz razvoj vakcine i moglo bi zastati prije nego što je takva vakcina uopšte došla u kliničku fazu testiranja na ljudima.
S druge strane, vakcine koje su već testirane i odobrene, takođe su se pokazale prilično efikasne protiv omikrona. U takvim okolnostima, prije će se postaviti pitanje za farmaceutske kompanije i istraživače da možda ima smisla u početku posmatrati razvoj mogućih daljih varijanti, a zatim, ako je potrebno, izaći na tržište sa još efikasnijim novim vakcinama. Uostalom, dobra sredstva su već dostupna protiv trenutne relativno blage opasnosti.
Bonus video:
